Autor: Radojka Nikolić

Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (Foto: UBS)

Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (Foto: UBS)

 Bez tabu tema, u otvorenom razgovoru za naš portal Marina Papadakis je komentarisala aktuelne prilike u bankarstvu: od visokih profita banaka, visokih cena akcija za Addiko banku, uticaja ESG pravila na poslovanje banaka u Srbiji, mogućeg dolaska nekih novih evropskih banaka na tržište našeg regiona, do uticaja inflacije na poslovanje banaka i očekivani pad kamatnih stopa

„Već smo na polovini godine, i dalje ima mnogo makroekonomskih i geopolitičkih neizvesnosti i zbog toga je vrlo teško davati neke održive prognoze. Ukoliko situacija u globalnom okruženju ostane ovakva kakva jeste i ne bude daljih zaoštravanja, očekuje se da centralne banke, polako i oprezno, krenu sa smanjivanjem kamatnih stopa. Dakle, ako ne dođe do nekog značajnijeg pogoršavanja osnovnih makroekonomskih pokazatelja i promene smera kretanja inflacije – a inflacija je već izvesno vreme u konstantnom opadanju – vodeće centralne banke, ali i Narodna banka Srbije, započeće ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ostaje pitanje dinamike kojom će centralne banke smanjivati referentne kamatne stope. Ne isključuje se mogućnost da bi ECB već tokom juna mogla da započne sa blagim smanjenjem kamatnih stopa. Veruje se da će FED nešto kasnije u odnosu na ECB ući u postupak popuštanja monetarne politike i to zbog određenih specifičnosti koje tamo postoje, posebno na njihovom tržištu rada“, ocenila je Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), u ekskluzivnom intervjuu za naš portal, odgovarajući na pitanje o očekivanom smanjenju kamatnih stopa u ovoj godini.

„Što se tiče Srbije, Izvršni odbor NBS na poslednjoj, majskoj, sednici nije promenio visinu referentne kamatne stope koja još od jula 2023. godine iznosi 6,5%. Ne isključujem mogućnost da već na nekoj od naredne dve sednice Izvršni odbor blago koriguje na dole ovu kamatnu stopu, imajući u vidu projekcije inflacije i smanjena inflaciona očekivanja. Naravno, sve zavisi i od spoljnih inflatornih pritisaka, a pre svega od kretanja svetskih cena energenata“, ocenila je Marina Papadakis, podsećajući na smanjenje kreditne aktivnosti banaka na srpskom tržištu u 2023. u odnosu na 2022. godinu.

„Kada govorimo o kreditnoj aktivnosti u prethodnoj godini, evidentno je usporavanje rasta kreditne aktivnosti u odnosu na 2022. godinu. Do pomenutog usporavanja rasta kreditne aktivnosti došlo je i u segmentu privrede i stanovništva – tako su krediti plasirani privredi zabeležili skroman relativan rast od oko 0,75% tokom 2023. godine. Što se tiče kredita koji su plasirani stanovništvu, gotovinski krediti su zabeležili rast od oko 3,5%, što predstavlja blago usporavanje u odnosu na 2022. godinu, kada je taj rast iznosio 4,74%, dok su stambeni krediti zabeležili pad od oko 1,36%. Međutim, krajem 2023. godine, kao i u prvom kvartalu 2024. godine došlo je do poboljšanja i sada evidentiramo rast svih segmenata kreditiranja – istakla bih da je u segmentu stanovništva, pored rasta gotovinskih kredita koji je bio prisutan i u prethodnom periodu, u ovom trenutku prisutan i rast u sferi stambenih kredita. Imajući sve ovo u vidu, smatram da svi pokazatelji nagoveštavaju da će se kreditna aktivnost uspešno nastaviti i u 2024. godini”, ocenila je Marina Papadakis.

Ali, pre ovog segmenta o procenama poslovanja banaka na srpskom tržištu, jedno od naših pitanja odnosilo se na Kreditni biro i na temu prelaska tog važnog servisa iz UBS u Narodnu banku Srbije (NBS), o čemu se spekuliše već duže vreme.

Osim teme o kreditnoj aktivnosti banaka, ne mogu da ne podsetim da već izvesno vreme postoje spekulacije u javnosti i u medijima da će Kreditni biro preći u okrilje NBS? Da li će se to i dogoditi?

„Priča o ’preseljenju’ poslova Kreditnog biroa iz Udruženja u NBS se godinama unazad, s vremena na vreme, periodično provlači kroz medije. U poslednjih oko pola godine pominje se učestalije nego ranije. Ono što u ovom trenutku mogu da kažem jeste da će Narodna banka Srbije voditi registar zaduženja fizičkih i pravnih lica. Da li će taj registar sadržati isti obim podataka kakav postoji u sistemu Kreditnog biroa ili ne, koja će biti svrha ovog registra koji će se voditi kod NBS, da li će ovi sistemi postojati paralelno ili ne – to u ovom trenutku ne znamo. To su sve pitanja za Narodnu banku Srbije kao regulatora. Ali ono što znam i što mi iz UBS možemo da kažemo jeste da je Kreditni biro sistem koji je duboko inkorporisan ne samo u bankama, već je važan sistem i za niz drugih institucija koje podatke iz Kreditnog biroa koriste. Samo jedan od primera je da telekomunikacione kompanije u velikom obimu koriste podatke Kreditnog biroa. Zbog važnosti ovog sistema za finansijski sektor, ali i šire od samog finansijskog sektora, sigurni smo da neće doći do bilo čega što bi bilo ishitreno i što bi moglo dovesti do problema sa odobravanjem kreditnih proizvoda. To na prvom mestu nije u interesu ni samoj Narodnoj banci, koja je i inače poznata kao institucija koja vrlo oprezno uvodi promene, koje bi makar i indirektno mogle imati štetnog uticaja na poslovanje privrede i bankarskog sektora.

Kreditni biro nastavlja da funkcioniše kao i do sada, a uvodimo i neke nove funkcionalnosti, kao što su sistem masovnog izveštavanja i sistem monitoringa za pravna lica.

Pre toga će se, sigurna sam, sprovesti tehnička i druga testiranja u svakoj od banaka. Dakle, Kreditni biro nastavlja da funkcioniše kao i do sada, a uvodimo i neke nove funkcionalnosti, kao što su sistem masovnog izveštavanja i sistem monitoringa za pravna lica. Jedna od najvećih banaka na našem tržištu je, na primer, već počela da koristi jedan od sistema, i to za rano upozoravanje, odnosno signaliziranje da neka kompanija može potencijalno biti u problemima. Ukratko, ne očekujemo da izveštaji Kreditnog biroa mogu biti brzo zamenjeni, jer je celokupni proces građen i nadograđivan uspešno već 20 godina“, odgovorila je Marina Papadakis.

Kako zadržavanje inflacije u ovako dugom periodu utiče na kreditnu aktivnost banaka?

„U ranijem periodu, dok se inflacija nije stabilizovala na sadašnji nivo, došlo je do blagog stagniranja kreditne aktivnosti, ali to je već za nama. U prethodna dva kvartala vidimo blagi rast, a procene su da će kreditna aktivnost nastaviti sa trendom rasta. Iako je inflacija stabilizovana i već neko vreme je na silaznoj putanji, i dalje postoji oprez u pogledu budućih kretanja inflacije (najviše zbog spoljnih inflacionih pritisaka, kao i mogućeg rasta cene energenata na svetskim tržištima) i zato je zadržana referentna kamatna stopa NBS od jula prošle godine na 6,5%. Ono na šta bih ukazala, kao na svojevrsnu zanimljivost, jeste to da se trenutno razilaze planovi Američke centralne banke (Fed) i Evropske centralne banke (ECB), gde su evropske monetarne vlasti izrazile spremnost da ubrzo krenu u spuštanje, dok Fed smatra da još nije vreme za smanjenje glavne kamatne stope. I sve su glasnije prognoze da do kraja ove godine, verovatno do poslednjeg kvartala, neće biti spuštanja kamatne stope u SAD. To je prvo razilaženje Feda i ECB, a videćemo kako će kod nas reagovati NBS. Kod nas je situacija takva da se očekuje blago spuštanje kamatnih stopa, što će svakako uticati na dalji rast kreditne aktivnosti, naročito u segmentu privrede, jer je privreda opreznija.“

Ali, to spuštanje kamatnih stopa neće biti veliko, sudeći po očekivanjima bankara?

„Ako kod nas sve ostane kako jeste, očekujem oprezne, blage korekcije referentne kamatne stope tokom trećeg kvartala, jer je vreme globalnih turbulencija, a posmatraju se kretanja i na drugim tržištima i svi su oprezni.“

Marina Papadakis: Kreditni biro nastavlja da funkcioniše kao i do sada, a uvodimo i neke nove funkcionalnosti, kao što su sistem masovnog izveštavanja i sistem monitoringa za pravna lica

Marina Papadakis: Kreditni biro nastavlja da funkcioniše kao i do sada, a uvodimo i neke nove funkcionalnosti, kao što su sistem masovnog izveštavanja i sistem monitoringa za pravna lica (Foto: UBS)

Teško je zaobići temu visokih profita banaka ostvarenih i u 2023. godini, posle takođe uspešne 2022. godine. Da li o tome razgovarate u UBS, na svojim sastancima sa bankama-članicama?

„Naravno da razgovaramo. Naš osnovni cilj je da bankarski sektor bude stabilan. Banke su korporacije – pravna lica u čijoj je suštini (kao uostalom i kod svih drugih korporacija) sticanje profita i stvaranje odgovarajuće zarade za akcionare, pri čemu je potrebno da imaju stabilno i dugoročno održivo poslovanje. Dakle, veoma je važno da postoji stabilnost finansijskog sektora i ona postoji. A što se tiče profitabilnosti – da li je ona visoka ili ne, tu je tržište korektiv. Depoziti su bezbedni, novac se plasira, a kamatne stope među bankama će biti korigovane onoliko koliko koja banka želi da zadrži ili osvoji tržište potencijalnih korisnika kredita.

Marina Papadakis: Danas se stalno govori o rekordnoj profitabilnosti banaka u prethodne dve godine, ali setimo se šta je bilo pre toga. Tokom prošlih godina kamatne stope su bile blizu nule, pa čak i ispod nule, što je potpuna tržišna anomalija. To je bilo daleko izazovnije vreme i za banke i za finansijski sektor. Tržišna anomalija je da novac nema vrednost i da je teret. I sada, nakon tog dugog perioda, ovo je dobra situacija, jer će povećati apetite investitora za ulaganje u bankarski sektor.

Šta se sada može postaviti kao problem za banke, ako novac ima veću vrednost nego u ranijim godinama?

„Sada je potencijalni problem pad kreditne aktivnosti. Odnosno, čeka se odgovor tržišta.“

Od toga se strahovalo i prošle godine, ali se to nije desilo?

„Da, nije se desilo – odnosno došlo je do usporavanja rasta ukupne kreditne aktivnosti, što znači da je tržište pokazalo da su kamate, iako su više nego u prethodnom periodu, i dalje prihvatljive za klijente. Imamo vrlo nizak nivo nenaplativih kredita (NPL), što znači da sa strane finansijske stabilnosti nema bojazni. A to znači da tržište može da izdrži postojeći nivo kamatnih stopa.“

Kad je o kamatama reč, da li više osluškujete šta kaže ECB ili NBS? Šta prvo gledate?

„Teško je postaviti parametar na taj način. Ne mogu se odluke centralnih banaka posmatrati odvojeno i izolovano. Za nas je, naravno, važno šta kaže naša centralna banka jer to ima direktan uticaj na uslove poslovanja i donošenje poslovnih odluka samih banaka kao tržišnih učesnika. Ali, svakako, ne samo mi već i naša centralna banka Srbije, osluškujemo šta se dešava i na drugim tržištima i u vodećim centralnim bankama. I te kako se posmatra ne samo ECB, već i šta kaže centralna banka Amerike, odnosno Fed, koji prvi šalje signale, ali i šta radi Banka Engleske, jer je poznato koliko je razvijen finansijski sektor u Velikoj Britaniji. Sve mora da se uzima u obzir, jer su finansijska tržišta međusobno povezana, a kako sam ranije isticala, zbog niza neizvesnosti i izazova vrlo je teško prognozirati u ovakvim vremenima.

Ali, što se tiče kratkoročnih i dugoročnih projekcija, naravno da su nam važne procene NBS, jer preko operacija na finansijskom tržištu, sve ima direktan uticaj na poslovanje i tržišta i banaka.“

Marina Papadakis: Ima signala da su neke banke iz EU zainteresovane da steknu učešće na tržištu našeg regiona i to u nekoj banci srednje veličine. Da li će to biti kod nas ili u nekoj drugoj državi, to je otvoreno pitanje (Foto: UBS)

Marina Papadakis: Ima signala da su neke banke iz EU zainteresovane da steknu učešće na tržištu našeg regiona i to u nekoj banci srednje veličine. Da li će to biti kod nas ili u nekoj drugoj državi, to je otvoreno pitanje (Foto: UBS)

Konsolidacija bankarskog sektora u Srbiji i dalje traje, sada imamo 20 banaka. Da li očekujete da će se nastaviti? U toku ove godine?

„Česte su spekulacije u medijima o tome koliki je optimalan broj banaka potreban na jednom tržištu, koliko banaka ima prema broju stanovnika i slično. Ali, ako pogledate srpsko tržište, vi vidite da je taj sektor stabilan i da banke dobro posluju. Dakle, tržišna situacija je dobra i povrat na kapital je dobar, a prosek je na nivou zemalja EU. Sve ono što će se dešavati je deo strategije tržišnih učesnika. Da li će biti spoljnih investitora i da li će vlasnici banaka na našem tržištu prodati neku banku, to je stvar tržišta i to je situacija koja nas ne zabrinjava. Kreditni biro nastavlja da funkcioniše kao i do sada, a uvodimo i neke nove funkcionalnosti, kao što su sistem masovnog izveštavanja i sistem monitoringa za pravna lica. “

Ima li nekih najava o dolasku neke nove banke ili grupacije na naše tržište?

„Ništa se pouzdano ne može reći, a ne bih ni smela da delim tu informaciju dok ne bude sve finalizovano. Ali, ima signala da su neke banke iz EU zainteresovane da steknu učešće na tržištu našeg regiona i to u nekoj banci srednje veličine. Da li će to biti kod nas ili u nekoj drugoj državi, to je otvoreno pitanje.“

A da li su to banke koje već posluju na ovom tržištu ili neke nove?

„Precizan odgovor na to pitanje ne mogu da dam iz više razloga, da ne ulazimo u detalje. Osim toga, plan za ulazak na ovo tržište još nije ušao ni u njihove strategije. Za sada je to razmatranje još na nekom nivou sagledavanja tržišnih prilika. Ali, mene lično to raduje jer se banke interesuju za ovo tržište, što je nama važno jer smo perspektivni za finansijski sektor.“

Već neko vreme imamo situaciju sa Addiko bankom oko koje se „bore“ domaći akteri za preuzimanje. Kako komentarišete ovako visoku cenu akcija koju dostižu ponude?

„Članice našeg Udruženja su i jedna i druga banka koje su zainteresovane za Addiko banku i ne možemo to da komentarišemo. Tržište je pokazalo da je Addiko banka atraktivan potencijal za sticanje. U tom pogledu samo bih citirala CEO Addiko banke, Vojislava Lazarevića, koji mi je u privatnom razgovoru rekao: “Znači da smo dobro radili”. Nadam se da mi gospodin Lazarević neće zameriti ovaj citat! Dakle, kad je reč o ceni akcija banke, tržište je odličan korektiv.“

Marina Papadakis: Srpsko bankarsko tržište je stabilno. Ima signala da su neke banke iz EU zainteresovane da steknu učešće na tržištu našeg regiona i to u nekoj banci srednje veličine (Foto: UBS)

Marina Papadakis: Srpsko bankarsko tržište je stabilno. Ima signala da su neke banke iz EU zainteresovane da steknu učešće na tržištu našeg regiona i to u nekoj banci srednje veličine (Foto: UBS)

Banke su već izvesno vreme u obavezi da primenjuju ESG standarde EU. To znači da banke ne mogu da posluju sa kompanijama koje se bave proizvodnjom i preradom goriva fosilnog porekla ili onim što zagađuje životnu sredinu i loše utiče na klimu?

„Jasno je da nešto mora da bude urađeno na planu suzbijanja dramatičnih posledica koje izazivaju klimatske promene. I tu je velika uloga data baš finansijskom sektoru – konkretno bankama. Ali, da nova pravila poslovanja prema ESG standardima utiču na finansijski sektor, to je činjenica. ESG utiče na konkurentnost i to ne samo finansijskog sektora već i čitave privrede. I pored toga što je primena ESG standarda nužna i potrebna, postoje i neki zabrinjavajući faktori. Tako, niz je faktora koji su uticali, i dalje utiču, na pad konkurentnosti vodećih evropskih privreda. Možda je taj pad konkurentnosti u ovom trenutku i najvidljiviji na primeru nemačke privrede, kao motoru evropske privrede i do tog pada je došlo nezavisno od ESG-a ali će vrlo verovatno ESG imati dalji uticaj na pad konkurentnosti. Možda je cinično i skeptično sa moje strane ovo što ću reći, i naglašavam da je to moje lično mišljenje – ali kada se ima u vidu pomenuti pad konkurentnosti evropskih privreda, i kada se te iste evropske privrede budu suočile sa gubitkom poslova, smanjenjem zarada i potencijalnim rastom nenaplativih kredita, jer će se u nekom periodu stanje u privredi pogoršati – dakle, ako se pogorša sveukupni privredni ambijent u Evropskoj uniji, postavlja se pitanje da li će se postojeća zakonska regulativa zadržati?! Jer, zakon je ipak samo slovo na papiru…“

Ali, to istovremeno znači da banke gube i klijente-kompanije koje posluju u toj oblasti. Kako komentarišete takvu situaciju?

„Takva situacija brine, a Evropa već ima dovoljno problema. A da se nešto mora učiniti jer klimatske promene ostavljaju posledice, to je sigurno. Citiraću predsednicu Republike Slovenije, Natašu Pirc Musar, koja je na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji, na temu ESG-a rekla: ’Svi ćemo morati da naučimo da živimo sa manje’. I to je tačno, moraćemo da menjamo životne navike dugoročno, ako ne želimo da se susretnemo sa velikim problemima. Postoji problem i u tome što Evropa sprovodi stroga ESG pravila, ali ona ne važe za mnoge azijske zemlje koje se ubrajaju u brzo rastuća tržišta. Šta to, onda, znači globalno? Šta dobijamo ako samo Evropa sprovodi ESG pravila? Sa te strane imam dozu skepticizma i zbog toga i naša država, što se tiče regulative, vrlo oprezno sprovodi neka pravila. Tačno je da su ESG pravila naše strateško opredeljenje, ali ako će to pogoditi neke važne industrijske grane i umanjiti konkurentnost, treba biti vrlo oprezan.“

A što se tiče banaka, one moraju da primene ESG pravila?

„Banke će morati da podnose izveštaje svojima maticama, posebno one koje su deo velikih evropskih grupacija. Bitan deo tih poslovnih izveštaja je i tzv. nefinansijsko izveštavanje i u tom delu se nalaze podaci vezani za ESG. Izvesno je da banke neće moći da odobre sve aspekte finansiranja pravnom licu koje pravi određenu vrstu zagađenja životne sredine. Zato će međunarodne finansijske institucije stimulisati klijente koji se pridržavaju ESG pravila, a neka sredstva će se dodeljivati i samo onima koji primenjuju ESG standarde.

U vezi sa tim, moram da istaknem da smo mi u UBS veoma ponosni jer smo krajem 2023. godine završili veliki projekat: objavili smo ESG Smernice, na osnovu upitnika u bankama koji smo sproveli tokom 2022. i 2023. godine. Reč je o Smernicama za održivost poslovanja koje smo finalizovali u UBS, u saradnji sa IFC (Međunarodna finansijska korporacija). U Smernicama je dugačka lista predloga kako da banke integrišu ESG principe u svoje poslovanje Ove Smernice predstavljaju dobrovoljni vodič za primenu ESG praksi. Pored toga, takođe ponosno ističem da je u toku aprila ove godine ekspertski tim formiran od stručnjaka banaka iz različitih oblasti poslovanja definisao sveobuhvatni ESG Upitnik. Ovaj upitnik će jednom godišnje popunjavati velika pravna lica. Taj upitnik će se voditi kao baza podataka koja će se voditi i ažurirati pri UBS, a napravili smo ga koristeći najbolje modele koji su već u primeni u zemljama članicama Evropske unije. Nadam se da ovim Smernicama i ESG upitnikom otpočinjemo značajan, veliki projekat na nivou čitavog bankarskog sektora u Srbiji“, najavila je Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, u razgovoru za naš portal.