Muzej slatka donosi novu priču o nadaleko poznatom fermentisanom slatkom napitku poreklom sa Bliskog istoka, koji se na Balkanu odomaćio još od osmanlijskih osvajanja Iako karakteristična za tursko stanovništvo, boza se u Srbiji konzumira od početka XIX veka, kada u čaršije stižu zanatlije sa juga: alvadžije, bombonžije, šećerdžije, kolačari, salepdžije i najzad BOZADŽIJE. Predavanje će održati Marina Lukić Cvetić i Lidija Cvetić Vučković, u subotu 28. marta u 12 časova koje će kroz istorijske izvore, književnost i kulturne anegdote predstaviti bogatu tradiciju ovog zanata.


Današnji ljubitelji boze poznaju je pre svega iz čuvenih poslastičarnica poput „Pelivana“, u kojima je tradicionalno pripremaju Goranci i služe uz šampite, baklave i kadaif, ali koren ovog osvežavajućeg pića datira još iz praistorije.
Kroz istoriju, boza je okrepljivala i snažila janjičare, dok su se oko njenog porekla decenijama sporili Turci i Persijanci. U mnogim azijskim i evropskim kulturama pripremala se i služila na različite načine. U Bugarskoj je proglašena nacionalnim pićem, dok nam je njen najpoznatiji književni opis ostavio nobelovac Orhan Pamuk u romanu „Čudan osećaj u meni“, kroz lik mladog bozadžije Mevluta Karataša čiji je život postao metafora samog Istanbula.

U Srbiji su nestašna deca uz limeni doboš pevala šaljive stihove o bozi, a i danas koristimo izreke kojima se njenim karakteristikama opisuje nečija inteligencija. Kako bismo oživeli duh starog Beograda, na predavanju ćemo služiti svežu i kvalitetnu bozu koja se od 1903. godine neprekidno priprema u poslastičarnici „Petković“, uz nezaobilazne šamrolne iz poslastičarnice „Bueno“.

Predavači: Marina Lukić Cvetić i dr Lidija Cvetić Vučković
Mesto: Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17
Vreme: Subota, 28. mart u 12:00h
Ulaznice: Tickets.rs