Šaoćing Ju, direktorka Odelјenja Svetske banke za Zapadni Balkan
BEČ, 28. april 2025. – Ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće umereno usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti koju donosi dalјi razvoj globalnih trgovinskih politika što bi moglo negativno da utiče na poverenje privrede i potrošača, navodi se u projekcijama Svetske banke u danas objavlјenom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Svetska banka procenjuje da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,2% u 2025, što predstavlјa korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije, navodi se u saopštenju. U 2026. se očekuje ubrzanje rasta na 3,5%.
„Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavlјaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja”, izjavila je Šaoćing Ju, direktorka Odelјenja Svetske banke za Zapadni Balkan. „S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana. Usporena ekonomska aktivnost u Evropskoj Uniji i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli bi takođe da utiču negativno na izglede za rast ovog regiona”, ocenila je Šaoćing Ju.
Prema procenama Svetske banke, rast ekonomija zemalja Zapadnog Balkana u 2025. godini biće sledeći: Albanija 3,2% rasta, Bosna i Hercegovina 2,7%, Kosovo 3,8%, Severna Makedonija 2,6%, Srbija 3,5% i Crna Gora 3% rasta.
U izveštaju se ukazuje na to da su, u periodima neizvesnosti, diverzifikacija izvora rasta i obnavlјanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti. Među klјučnim merama su uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uklјučujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produblјivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravlјanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.
Pored toga, u zemlјama Zapadnog Balkana, brže sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja „zelenih traka” radi pojednostavlјenja prekogranične trgovine – moglo bi dalјe unaprediti poverenje privrednika, privući ulaganja i podstaći kreiranje novih radnih mesta.
U svom izveštaju Svetska banka naglašava i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskouglјeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošlјavanja u ovom regionu, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage. Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi kao prioritete da postave reforme svojih sistema socijalne zaštite i službi za zapošlјavanje, čime bi pomogle svom radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari i bude spremno za nove prilike za zapošlјavanje koje donosi zelena tranzicija.
Jačanje sistema za zaštitu prihoda od rada kako bi odgovorili na udare na zaposlenost, uz veću fleksibilnost sistema socijalne zaštite, pomoglo bi da se spreči osiromašivanje pojedinaca. Uz to, prekvalifikacija radnika za „zelena” radna mesta doprinela bi da se odgovori na promenjenu tražnju za veštinama, čime bi se pospešili produktivnost i privredni rast, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
