Koliko je koštala izgradnja srpskog paviljona u Japanu na EXPO2025 Osaka

Autor: Radojka Nikolić

Osaka, krajem juna 2025

Na veštačkom ostrvu Jumešima u Osaki na kojem je smešten ceo kompleks svetske izložbe EXPO2025, čiji je domaćin ove godine Japan, čim se prođe kroz drveni prsten – impresivnu građevinu koja okružuje celu ovogodišnju svetsku izložbu, posle stotinak metara nailazi se na paviljon Republike Srbije. Zelena fasada svežih biljaka u kombinaciji sa crveno sivim bojama objekta, ostavlja prijatan utisak, a zvanični naziv je „Plutajuća šuma“, kao asocijacija na Ratno ostrvo na Dunavu.

Kako izgraditi sopstveni paviljon na svetskoj izložbi, ko je gradio, koliko je koštalo, kakvi su sadržaji i šta se dešava u srpskom paviljonu, za www.magazinbiznis.rs  ispričao je Žarko Malinović, zamenik generalnog komesara Srbije za EXPO2025 u Osaki i autor tematskog slogana („Društvo igre“).

„Moj zadatak kao predstavnika našeg tima bio je da izaberem lokaciju koja će na najbolji način da dočara Srbiju. Ovo mesto se pokazalo idealno. Na zapadnom ulazu smo, u blizini tematskog japanskog paviljona koji je posvećen Transformersu, njihovom junaku, važnom za njihovu kulturu. Naš glavni arhitekta Jakša Nikodijević je shvatio da pozicija u kojoj promenada okružuje naš paviljon, zapravo odgovara grafičkom prikazu ušća Save i Dunava. Izgled našeg placa podseća na Ratno ostrvo i upravo smo dobili tu ’Plutajuću šumu’ našeg paviljona, koja na to podseća. Naš paviljon je živa bašta. Mi imamo jedini na EXPO2025 živu zelenu fasadu koja objašnjava zašto je važno da pravimo reciklabilne projekte. Ovde je 95% paviljona reciklabilno a 80% elemenata paviljona može ponovo da se iskoristi“, rekao je Malinović za naš portal.

On navodi da je, u skladu sa pravilima, za izgradnju paviljona bio raspisan tender, finansijer je bila Republika Srbija – Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu, a odlučili su se za opciju „ključ u ruke“.

„Taj tender je napravljen tako da obuhvata projekat za paviljon, izgradnju i održavanje paviljona, hostese, čišćenje i na kraju demontažu paviljona kada se EXPO završi. Na tenderu koji smo objavili na sajtu EXPO Asocijacije, prihvatili smo ponudu za 10,8 miliona evra bruto, uključujući i PDV. Naravno, ovde plaćamo obaveze koje se daju kao za bilo koji građevinski objekat. Ali, uzimajući sve to u računicu, izgradnja srpskog paviljona je jedna od najjeftinijih“, kaže Malinović i podseća da je, na primer, paviljon Saudijske Arabije, koji je dobio slabiju ocenu od Srbije, koštao 140 miliona evra, ali je i prostorno mnogo veći.

Paviljon Srbije privlači pažnju „živom“ fasadom od 5.000 biljaka iz 16 različitih vrsta. Biljke su uzete iz japanskih rasadnika. Da bi stalno bile sveže, koristi se sistem za navodnjavanje kap po kap, koji ih naliva pet puta dnevno. Svaka biljka se nalazi u posebnoj posudi. Ovakav sistem omogućava da biljke prežive u klimatskim uslovima Osake – sparno i vruće.

Prema tehničkim podacima, bruto izgrađena površina srpskog paviljona iznosi 828 m², sama izložba zauzima 400 m², za izgradnju je bila zadužena arhitektonska firma Aleatek Studio (Hong Kong), glavne arhitekte su Jakša Nikodijević i Danilo Trevisan, glavni izvođač gradnje Beyond Limits (zadužena osoba Michele Salgarelo), dok je dizajn enterijera radila Mirjana Karalić Popović (The Muse design).  Upravo je Mirjana najzaslužnija za inspirativni enterijer srpskog restorana, koji je uradila kao ličnu donaciju. Među upečatljivim elementima enterijera su crteži i ilustracije Mome Kapora. Poklopila su se tako dva umetnička izraza: dizajnerke i raskošnog pisca i slikara Mome Kapora, koji je najveći deo svog stvaralaštva posvetio baš Beogradu.

Pitali smo Žarka Malinovića koliki su mesečni troškovi održavanja srpskog paviljona. On kaže da variraju, ali se po raznim osnovama mesečno plaća iznos od preko 30.000 evra.

„Ali, ovo je prva svetska izložba na kojoj mi i zarađujemo, jer imamo restoran u okviru paviljona. Prema pravilima EXPO Osaka, nismo mogli da dovedemo našeg ugostitelja iz Srbije, već smo morali da angažujemo japanskog operatera koji zapošljava oko 100 ljudi, od kojih 60 radi u restoranu“, kaže Malinović. “Jedino je bila moguća opcija da u Osaku dođe srpski kuvar da obuči Japance da prave ćevape, pite i vanilice. I to od namirnica kojih ima u Japanu”.

Ali, čim je proradio srpski restoran – pita s mesom postala je najveći hit. Uverili smo se u to, a ispred restorana i našeg paviljona stalni su redovi.

„Srpski restoran je prema oceni korisnika japanskog gastronomskog portala Tabelog, proglašen za drugi najbolji restoran na izložbi EXPO2025. Prvi je, naravno, japanski. Portal Tabelog je, inače, u Japanu značajniji od Mišlena. Iza našeg restorana, treće i četvrto mesto zauzimaju dva nemačka restorana. Na drugom portalu, koji ocenjuje događaje na EXPO Osaka, srpski restoran je uvršten u top pet restorana“, navodi Malinović.

Za japanskog operatera koji drži ovaj srpski restoran Malinović kaže je u potpunosti ispoštovao sve srpske standarde u opremi kuhinje i restorana. „Prodajemo svaki dan 50 boca srpskih vina u Japanu. Očekujemo da ćemo zarađivati 15.000 evra neto od restorana mesečno, a zarađuje takođe i japanski ugostitelj – naš operater“, kaže Malinović i navodi da, zapravo, najviše zarađuje EXPO koji ubire prihode u iznosu od 8% od ukupnog prometa cele izložbe, plus 1,5% prihoda od plaćanja karticama, pošto je EXPO cashless.

„Ali, i kada se podmire svi ti troškovi, mi imamo zagarantovan neto prihod u odnosu na ukupan promet u restoranu. Napravili smo takav ugovor. Dobili smo ozbiljnog japanskog operatera i naš najveći uspeh će biti ako uz našu podršku on posle EXPO Osaka otvori srpski restoran u Japanu. Srpski restoran još ne postoji u Japanu“, kaže Malinović.

Prema podacima o poseti, od 13. aprila kada je zvanično otvoren EXPO, pa do kraja juna, srpski paviljon je posetilo 400.000 ljudi. Ako se taj tempo nastavi, biće to više od 1,2 miliona posetilaca za šest meseci trajanja EXPO2025 Osaka, procenjuje Malinović.

Redovi ispred srpskog paviljona i ispred srpskog restorana, kao i stalna gužva u samom restoranu (tokom tri dana naše posete EXPO Osaka 2025), svedoče o popularnosti ovog mesta i o velikom interesovanju za hranu.

Japanci su osvojili našu recepturu za pite i vanilice, posebno za pitu s mesom, ali za ćevape baš i nisu. Izgled ćevapa je u redu, ali se ukus razlikuje od onoga na koji smo u Srbiji navikli. No, to Japancima uopšte ne smeta. Naprotiv. Srpski restoran dnevno ugosti više od 2.000 posetilaca.

Japanci kupuju i uživaju u hrani, iako su, za naše prilike, cene visoke. Na primer, parče pite sa sirom ili mesom košta 540 dinara, jedan ćevap 330 dinara, 3 vanilice koštaju oko 200 dinara. Ali, Japan je jedna od država čiji stanovnici imaju visok nivo životnog standarda i prosečne plate oko 3.000 dolara; bruto domaći proizvod po stanovniku je 2024. godine iznosio oko 34.000 dolara (Srbija – oko 13.500 dolara).

Kad je reč o idejnom konceptu srpskog paviljona, on je zamišljen kao niz interaktivnih zona: Uči i igraj se, Umetnost igre, Fer plej i Razigrani umovi, razigrana budućnost. U ovom poslednjem se kroz svetlosne efekte i kreacije koje su inspirisane izumima Nikole Tesle, predstavljaju inovativnost, srpska kultura i umetnost.

Žarko Malinović kaže da je glavna poruka u tome koliko je igra važna za sve nas i da čini suštinu naših života. Simbol te igre na srpskom paviljonu je kliker, koji posetilac može da ubaci i time pokrene instalisane elemente, kao igračku. A kliker može da dobije i na kraju posete našoj izložbi, što je i razlog da porodice sa decom rado dolaze u srpski paviljon.

„Srpski paviljon je dobio najvišu ocenu za interaktivnost i participativnost najmlađih“, rekao nam je Malinović.

„Posetioci mogu da uzmu kliker kao simbol igre, da ga stave u kinetičku aparaturu koja pokreće instalaciju, a koja potom iz kinetičke prelazi u digitalnu“, rekao je Malinović.

Važan deo izložbe posvećen je i porukama srpskih ličnosti čija je karijera delom vezana i za Japan: olimpijska šampionka sa Olimpijade u Tokiju Milica Mandić i selektor Dragan Stojković Piksi, na primer. Oni imaju zvučne poruke o igri i značaju igre u životu.

Na izložbi svoje mesto imaju i interaktivni prikazi gde se posetioci susreću sa Nikolom Teslom, Mihajlom Pupinom i Milutinom Milankovićem, jer je koncept srpskog paviljona da se pokaže duboka povezanost igre i nauke.

Malinović objašnjava i da posetioci mogu da snime svoje poruke o tome šta igra znači za njih, kako su se igrali kad su bili mali ili kako se danas igraju. Sve te poruke obrađuje veštačka inteligencija, ostali posetioci mogu da ih čuju u drugom delu izložbe, a te poruke će biti predstavljene na EXPO Beograd 2027. kroz jedan od tematskih paviljona. Zato je koncept srpske izložbe u Osaki zamišljen i kao most i početak putovanja ka EXPO 2027 Beograd, kažu kreatori ove izložbe.

EXPO2025 Osaka ima slogan „Dizajniranje budućeg društva za naše živote“, učestvuje 160 zemalja i devet međunarodnih organizacija, zvanično je otvoren 13. aprila i traje do 13. oktobra. Japanski organizatori očekuju da će EXPO2025 Osaka posetiti oko 28 miliona ljudi.