Najveći drveni zid na svetu koji će nestati –  EXPO2025 Osaka

Autor: Radojka Nikolić

Osaka, krajem juna 2025.

Siguran znak da ste došli na EXPO2025 Osaka, na veštačko ostrvo Jumešima je impozantna građevina – veliki drveni prsten koji predstavlja spoljni zid, odnosno ograđeni prostor na kojem su smešteni paviljoni zemalja učesnica.

Na pitanje upućeno šefici nemačkog paviljona – šta je na vas ostavilo najjači utisak na ovoj svetskoj izložbi – ona je, posle nekoliko sekundi, odgovorila: „Možda, drveni prsten kao impresivna drvena građevina“.

I zaista, EXPO2025 Osaka koji se održava sa temom „Dizajniranje budućeg društva za naše živote“,  sudeći po onome što se može videti u dvadesetak paviljona koje smo obišli, ne nudi baš nešto epohalno ili kreaciju od koje „zastaje dah“. To važi i za paviljonske izložbe velikih država kao što su Kina, SAD i Nemačka, pa do manjih evropskih i nekih azijskih država.

Na ovoj Svetskoj izložbi dominiraju savremeni modeli prezentacije tema i poruka: androidi, veštačka inteligencija, roboti, veliki ekrani touchscreen, video promotivni prikazi brendovi država i neizbežne poruke da sve bude „zeleno“, ekološki, reciklirajuće, cirkularno, da čuvamo prirodu. Jer, ako to ne poštujemo, sledi izumiranje pčela, a onda nema ni života. Ukratko, zastrašujuća perspektiva budućnosti sveta, na temu „dizajniranja budućnosti“.

Zato, kada se sumiraju utisci o EXPO2025 Osaka, onaj japanski drveni zid-prsten ostaje najviše u sećanju. Kakvo je to „čudo“? Od čega je građen zid? Po čijem arhitektonskom rešenju i koliko je sve koštalo?

Kružni prsten, kao ogromnu drvenu konstrukciju, koja zauzima površinu od oko 61.000 kvadratnih metara, projektovao je studio japanskog arhitekte Sou Fudžimoto (Fujimoto), kao jednu od najvećih drvenih konstrukcija na svetu. Kako navode japanski izvori, to i jeste najveća drvena arhitektonska struktura na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda.

Po „krovu“ te konstrukcije, na vrhu, posetioci EXPO2025 mogu hodati, a dužina (obim) drvenog prstena iznosi dva kilometra. Drvena konstrukcija prstena je široka 20 metara, visina je u najdužem toku 12 metara, a najviši nivo, na pojedinim tačkama dostiže visinu do 20 metara.

Prsten je zamišljen kao skywalk (Nebeska staza) i u šetnji pruža pogled na celu EXPO lokaciju, ali i na najveći deo Osake. „Krov“ ovog prstena ukrašava zelenilo, kao potpuno prirodno okruženje. Pet pokretnih stepenica i šest liftova vode posetioce na vrh zida u šetnju, i vraćaju ih.

Slavni japanski arhitekta Sou Fudžimoto (Fujimoto, rođen 1971.g.) priznate internacionalne karijere projektovao je “Veliki prsten” kao simbol ciljeva ove Svetske izložbe: postizanje jedinstva, inovacija i poštovanje života u svim njegovim oblicima, piše u karakteristikama ove građevine.

Za izgradnju prstena upotrebljeno je oko 27.000 kubnih metara drveta. Korišćen je, u najvećem procentu, domaći japanski kedar i čempres (70%), uz uvozni crveni bor iz Evrope (30%). Ali, posebna zanimljivost ove nesvakidašnje građevine je u tome što je izgrađena bez zakivanja ijednog eksera!

Jer, veliki prsten je građen tradicionalnom tehnikom japanske drvene stolarije – Nuki tehnikom koja podrazumeva da se drvo spaja u urezanim žlebovina: gradnja bez zakivanja. To je kombinovano i sa modernom tehnologijom – metalnim spojnicama i šrafovima, ali tako da se sve može rastaviti, bez uništavanja drvne građe.

Prema prvobitnom planu, trebalo je da se ceo prsten sruši po završetku EXPO2025, a da se drveni materijali ponovo koriste za nešto drugo. Ali, od toga se odustalo. Prihvaćena je opcija da se zadrži i očuva jedan deo prstena kao podsetnik -uspomena na EXPO2025 Osaka. A na površini koju sada zauzimaju paviljoni država učesnica ove Svetske izložbe, biće izgrađeni hoteli, možda i zabavni parkovi i kazino – saznali smo od predstavnika EXPO u Osaki.

No, ni sa ovom Svetskom izložbom u Japanu nije sve išlo glatko. Nepovoljne okolnosti ređale su se ubrzo pošto je Osaka pobedila u kandidaturi za EXPO 2018. godine. Tek su počele pripreme, a stigla je kriza Kovid-19. Prekidi lanaca snabdevanja, zatim rusko-ukrajinski sukob, a potom rast cena sirovina globalno, sve to je donelo veće troškove izgradnje. Pandemija je i usporila izgradnju, pa su izvođači radova u Japanu tražili od vlasti ukidanje ograničenja prekovremenog rada u građevinskoj industriji od 360 sati godišnje po radniku, da bi mogli da sve završe na vreme.

Koliko je koštao EXPO2025 Osaka?

Prema zvaničnim podacima Japanskog udruženja za Svetsku izložbu, za izgradnju EXPO Osaka potrošeno je oko 1,65 milijardi dolara. Stolarija-gradnja drvenog prstena činila je najveći deo troškova jer je na to potrošeno oko 750 miliona dolara.

Prvobitna procena bila je da će izgradnja koštati oko 550 miliona dolara, pa je potom, krajem 2023. godine saopšteno da se troškovi povećavaju na oko 690 miliona dolara. Godinu dana kasnije troškovi su se povećali na 1,65 milijardi dolara, što je oko tri puta više od prvobitno planiranog iznosa.

Naravno, izgradnju su pratile i kritike javnosti. Prvo protivljenje Svetskoj izložbi došlo je po političkoj liniji, jer je u prefekturi Osaka na vlasti opoziciona partija koja je i pokrenula inicijativu za kandidaturu. Zato su kritike stigle od vladajuće partije na nivou države, jer – ako je nacionalni događaj, onda svi jednako treba da učestvuju, a ne samo partija koja je na vlasti u Osaki.

Zatim, rađene su ankete među građanima po kojima je sedam od deset Japanaca bilo protiv održavanja Svetske izložbe, jer neće doneti zaradu. Podsećalo se i na afere oko organizovaja Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine i nameštanja ponuda, odnosno na sumnje u korupciju. Pominjalo se da je ta Olimpijada završila u minusu, o čemu se nerado govorilo, te da će isto biti i sa EXPO Osaka.

Stručna javnost je problem videla i u kašnjenju postavljanja paviljona na izložbi. Od 160 zemalja učesnica, paviljone je najavilo da postavi 60 zemalja, a do leta 2023. godine ni jedan nije počeo da se gradi.

Odustalo se i od uvođenja letećih vozila-taksija, kao svojevrsne tehnološke senzacije, jer se nije mogla garantovati bezbednost. To se i dogodilo: 27. aprila (14 dana posle otvaranja izložbe) na demonstraciji jednog letećeg automobila, otpali su mu delovi. Na sreću, nikakvih posledica nije bilo.

No, pre otvaranja izložbe, napravljena je računica. Operativni troškovi biće pokriveni prodajom ulaznica i prodajom u restoranima u samom objektu. Troškove izgradnje će podjednako snositi centralna vlada, prefekturne i gradske vlasti Osake i poslovna zajednica, saopštilo je Japansko udruženje za Svetsku izložbu. Da li će ti prihodi biti ostvareni?

Što se tiče prihoda od prodaje karata, ima japanskih eksperata koji sumnjaju da će se očekivaja ostvariti. Iako su karte puštene u prodaju godinu i po dana pre otvaranja EXPO Osaka, prodaja je išla sporo. Prodato je nešto više od devet miliona karata pre zvaničnog otvaranja, a procenjeni cilj bio je 14 miliona.

Prema očekivanjima organizatora, više od 80 odsto operativnih troškova treba da bude pokriveno prihodima od karata, a ukupan prihod od EXPO Osaka treba da dostigne 21 milijardu dolara.

Da je to nerealno upozorio je privatni istraživački institut Reson koji je procenio da bi turizam generisan događajem mogao da donese prihod od samo 7 milijardi dolara. Pritom se procenjuje da će domaćini, Japanci, činiti 90% posetilaca Svetske izložbe.

Organizatori su takođe procenili da bi EXPO Osaka trebalo da poseti, tokom šest meseci trajanja izložbe, oko 30 miliona ljudi, od toga oko 3,5 miliona stranaca. To je značajno manje od 64 miliona posetilaca koliko je zabeležila Svetska izložba u Osaki pre 55 godina – 1970. godine.

Kakve god da su procene i očekivanja, vidi se da Japanci vole ovakve događaje. Dolazi i mnogo đaka. To bi moglo da se zaključi po onome što smo videli poslednje junske nedelje, tokom posete Osaki EXPO 2025. Japanci vole da šetaju, da razgledaju, vole da jedu nacionalne specijalitete država koje nude hranu. I strpljivo čekaju u redovima koji postoje za sve – za ulazak u paviljone, za restorane, za ulazak na drveni zid. Sa tog stanovišta posmatrano, za Japance je EXPO2025 Osaka već uspešan veliki i važan događaj, a da li će se procene organizatora o očekivanim prihodima ostvariti, to će se znati tek krajem oktobra, jer je ovaj EXPO počeo 13. aprila i završava se 13. oktobra.