Matija Bećković na Mokroj Gori: Kad budem još mlađi

Autor: R. Nikolić

„Matija Bećković, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo stvaralaštvo obeleženo je dubokim promišljanjem o identitetu, jeziku i tradiciji. Njegove pesme deo su školskog programa, a prepoznatljive po izraženom lirizmu, duhovnosti i osećaju za jezičku autentičnost. Angažovan je u javnom i kulturnom životu Srbije gde ukazuje na važnost očuvanja vrednosti koje oblikuju naš zajednički identitet“.

Tako je najavljeno veče sa Matijom Bećkovićem, koje je održano prvog dana Jesenjeg Vivaldi foruma, 10. septembra u organizaciji poslovne škole Mokrogorska.

Gotovo sat i po je Matija Bećković govorio svoju poeziju, a više od 200 učesnika ovogodišnjeg Jesenjeg Vivaldi foruma imalo je nesvakidašnju priliku da sluša neke od najpoznatijih pesama-poema (Ćeraćemo se još, Vera Pavladoljska, Đe reče Japan…).

Matija Bećković je kazivao i svoju pesmu “Kad budem mlađi”, koja počinje stihovima:

“Kad budem mlađi
Umeću da živim
Neće mi dani prolaziti kao dosad
Tek tako
Bez svrhe i smisla…”

Sinoć je ta pesma imala i svoj dodatak “Kad budem još mlađi”.

Iz kazivanja Matije Bećkovića na Mokroj Gori, izdvajamo deo koji nikad ne gubi na aktuelnosti.

„Kad budem još mlađi, predložiću ministru prosvete da ukine srpski jezik

Ako ne unazad, ono unapred

Ako ne nepismenima, ono bar ćacima

Ako ne vikendom, ono radnim danima

Ako pređemo na evro, moramo i na engleski

Ne ide evro i srpski

I jare i pare

Kome se u vreme tranzicije omakne neka srpska reč, ne treba mu odmah skidati glavu

Bar ne prvi put

Dovoljno je da kaže „sorry“

I obeća da neće više

Pogotovo ako je odlepio, pa priča sam sa sobom ili posle pada bunca

Nećemo valjda na srpskom zvati „u pomoć“ ako se zaglavimo u liftu, u Abu Dabiju ili Tivtu

Nećemo se na srpskom izdavati za Engleze

Čemu jezik koji ničemu ne služi, sem da skrećemo pažnju na sebe i druge nerviramo i izazivamo

Na kome se ništa pametno može reći

Da je moglo već bi se reklo

Ne bismo dovde došli

Sve što je preostalo da se kaže može se reći ćutanjem

Srpski jezik je jedini na kome se bolje komunicira i više kaže ćuteći nego govoreći

Ako govoriš možeš dobiti batine

Što se događa čak i Bugarima, pa im se posle izvinjavaju, jer im se učinilo da govore srpski

Ako ćutiš, svi će te razumeti

Možeš lepo da se provedeš

Da srpski nešto znači, govorio bi ga još neko

Englezi, Amerikanci, Francuzi, Nemci ili bar Crnogorci

Da je Njegoš znao crnogorski, kako bi tek onda napisao Gorski vijenac, kad ga je na srpskom napisao ovako.“