Autor: Radojka Nikolić
Žan Tirol u Beogradu 22. juna na Svetskom kongresu ekonomista, u Centru Sava – prva plenarna sesija (Foto: Svetski kongres ekonomista)
Citatom iz čuvenog romana „1984” Džordža Orvela: „Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost”, Nobelovac Žan Tirol završio je svoju prezentaciju u Beogradu 22. juna na 21. Svetskom kongresu ekonomista koji se ovde održava do 26. juna.
Ovaj citat oslikava mehanizam totalitarne vlasti, odnosno karakter režima koji prekraja istorijske činjenice i prilagođava ih trenutnim političkim potrebama, pa je Žan Tirol u svom govoru pomenuo da u takvom okruženju slabi poverenje među ljudima, institucijama i državama. A upravo je poverenje, po njegovom mišljenju, jedan od najvažnijih resursa modernih društava.
Glavna tema kojom se na ovom kongresu bavio Nobelovac Tirol, odnosila se na značaj komunikacije i poverenja, posmatrano kroz prizmu društvenih i ekonomskih učinaka.
„Potreban nam je novi osećaj zajedničke svrhe i zajedničke ljudskosti. To je izazov koji se ne odnosi samo na države već i na kompanije, institucije i lokalne zajednice”, rekao je Tirol i pomenuo da živimo u vreme koje oblikuju transakciona geopolitika, nacionalizam i ratovi.
“Nedovoljno pažnje se posvećuje egzistencijalnim opasnostima, na primer, klimatskim promenama i rizicima povezanim sa razvojem veštačke inteligencije. Čak i kada sukobi imaju manje nasilne oblike, oni dovode do erozije poverenja i solidarnosti. To može imati duboke posledice. Zato je neophodno ponovo izgraditi društvene veze i osećaj zajedništva na svim nivoima – među državama, unutar zajednica, organizacija, ali i u svakodnevnim ljudskim odnosima”, rekao je Žan Tirol.
On je podsetio da smo svedoci velikog uticaja društvenih medija, ali je veoma važno napraviti dobar izbor. To je danas prilično otežano, rekao je Tirol.
“Ekonomisti teže višim ciljevima, a činjenica je da je komunikacija zapravo replikacija koja oblikuje organizaciju i društvo. Sve što znamo o organizacijama svodi se na to da moramo podsticati više komunikacije kako bismo izgradili stabilno društvo, a za to je od presudne važnosti imati otvorenu komunikaciju, kako bi ljudi sarađivali, delili informacije, adekvatno reagovali na rad drugih i delegirali obaveze. Unutar organizacije je ključno da ljudi daju povratne informacije bez straha od posledica. Zato je razgovor neophodan”, rekao je Tirol.
Uz naglasak da ekonomija ne sme da zapostavi značaj razmene informacija,Tirol je rekao da treba stvarati inkluzivno i raznovrsno okruženje sa jasnim ciljevima.
“Moramo podsticati timski rad ili korporativnu saradnju između različitih sektora. Moramo ceniti raznolikost. Ako u timu imate različite profile ljudi, na primer kolege sa znanjem iz psihologije, to znači da ste iskoristili raznovrsnost za dobrobit korporacije. Sa druge strane, moramo negovati te razlike, jer veća raznovrsnost donosi šire vidike i veće mogućnosti, a vaš zadatak je da uskladite te razlike sa korporativnim ciljevima”, rekao je Žan Tirol.
U vezi sa saradnjom i načinom komuniciranja, Tirol je elaborirao tezu kroz pitanja: šta omogućava ljudima da uspešno sarađuju? Šta čini da organizacije funkcionišu efikasno? Zašto neke države uspevaju da mobilišu građane oko zajedničkih ciljeva, dok druge ne uspevaju?
Odgovarajući na ta pitanja Tirol smatra da je svetu danas potreban novi osećaj zajedništva, zajedničke svrhe i zajedničke ljudskosti.
“Taj izazov postoji na svim nivoima – između država, unutar zajednica, u kompanijama, institucijama, pa čak i u privatnim odnosima među ljudima”, rekao je Tirol.
U svojoj prezentaciji Žan Tirol je za trenutak ušao u istorijski okvir i pomenuo da se zajednički identitet kroz istoriju često gradio stvaranjem zajedničkog protivnika.
“Kada postoji spoljašnja pretnja, ljudi mnogo lakše zaboravljaju međusobne razlike. Nacije su se okupljale oko ratova, politički pokreti oko ideoloških sukoba, a različite društvene grupe oko zajedničkih izazova. Takav mehanizam nesumnjivo stvara osećaj jedinstva, ali istovremeno proizvodi nove podele i nove sukobe”, rekao je Tirol i postavio pitanje važno za današnje demokratije: da li je moguće graditi zajedništvo bez potrebe za stvaranjem neprijatelja?
Potom je Tirol obrazložio svoju tezu zašto poverenje ima direktnu ekonomsku vrednost.
“U organizacijama u kojima postoji poverenje ljudi lakše dele informacije, spremniji su da sarađuju, da delegiraju odgovornost i da prihvataju savete kolega. Lakše priznaju greške i spremniji su da preuzimaju rizik. Takve organizacije funkcionišu efikasnije, brže donose odluke i ostvaruju bolje rezultate”, rekao je ovaj Nobelovac u Beogradu.
Prema njegovim rečima, nasuprot tome, u sistemima gde poverenja nema, raste potreba za kontrolom, nadzorom i birokratijom.
“Informacije se zadržavaju, odgovornost se izbegava, a troškovi upravljanja rastu. Drugim rečima, poverenje nije samo društvena vrednost. Ono predstavlja oblik ekonomskog kapitala”, rekao je Tirol.
U zaključku svoje prezentacije, Žan Tirol je ocenio da će ekonomisti u narednim decenijama morati mnogo više da se bave pitanjima društvene kohezije, saradnje i poverenja.
“Kapital, tehnologija i inovacije ostaju ključni pokretači razvoja, ali bez poverenja između građana, kompanija i institucija njihovi efekti postaju ograničeni”, rekao Tirol.
