Autor: magazinbiznis.rs
(Screenshot web portal Pupin Initiative)
“Ukrajini će biti potrebne ogromne količine građevinskog materijala, industrijske opreme, energetske infrastrukture i komercijalne robe koja se efikasno kreće između Centralne Evrope i Crnog mora. Jedna od najvažnijih arterija u tom procesu ostaće Dunav, koji je već postao neophodan za ukrajinski izvoz nakon ponovljenih napada Rusije na crnomorske luke. Srbija kontroliše skoro 600 kilometara druge najduže reke u Evropi i zauzima strateški položaj koji povezuje Zapadni Balkan sa Centralnom Evropom. Sama geografija ne određuje geopolitičku relevantnost, ali geografija u kombinaciji sa infrastrukturom često to čini”, navodi Vuk Velebit, predsednik i suosnivač Pupin inicijative u svojoj specijalnoj analizi koju je objavio na zvaničnom portalu Pupin inicijative.
Povod ove specijalne analize Vuka Velebita bila je najava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od pre tri dana (3. avgusta), kada je saopštio da će ove jeseni biti pokrenuta Karpatska inicijativa, nova regionalna platforma koja će okupiti Ukrajinu, Srbiju i još šest evropskih država radi jačanja saradnje u oblastima ekonomije, bezbednosti, logistike, turizma i obnove Ukrajine, uz podršku Evropske unije.
Kako je Zelenski naveo 3. avgusta u objavi na društvenoj mreži “Iks”, ideja o formiranju inicijative proistekla je iz činjenice da pojedine zemlje nisu spremne da podrže Ukrajinu isporukom oružja, ali žele da doprinesu u humanitarnoj, bezbednosnoj i ekonomskoj sferi, kao i procesu posleratne obnove.
Kostatujući da upravo zato najavljena Karpatska inicijativa zaslužuje pažnju, Vuk Velebit navodi da je do sada Srbija često apostrofirana kao država koja ne uvodi sankcije Rusiji, pa stoga i ne pruža dovoljnu podršku Ukrajini.
“Tokom većeg dela protekle tri godine, evropska debata o Srbiji vrtela se oko jednog pitanja: zašto je Beograd odbio da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije? To je legitimno pitanje, ali ide pogrešnim putem. Ako sankcije postanu jedina mera evropske orijentacije Srbije, rizikujemo da previdimo širu stratešku realnost koja se tiho pojavila nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu.
Odluku Srbije da ne uvede sankcije u velikoj meri je oblikovalo strukturno ograničenje, a ne ideološki afinitet: njena dugogodišnja zavisnost od ruskog prirodnog gasa i političke i ekonomske posledice koje bi nagli raskid imao. Bez obzira da li se neko slaže sa tom politikom ili ne, ona ne bi trebalo da zamagli drugu činjenicu: Srbija je postepeno proširivala svoju praktičnu podršku Ukrajini i sve više se pozicionira kao doprinosilac dugoročnom oporavku zemlje”, konstatuje Velebit u ovoj analizi i navodi da se u novije vreme, a pogotovo tokom prošle godine, situacija menja.
“Sama prošla godina ilustruje koliko su se odnosi razvili. Očekivalo se da će predsednik Volodimir Zelenski posetiti Srbiju, što odražava novu fazu u bilateralnim odnosima, dok je predsednik Aleksandar Vučić ovog leta prvi put posle više od decenije otputovao u Kijev uprkos kontinuiranim neslaganjima oko sankcija. Parlamentarna diplomatija se takođe intenzivirala, najznačajnije kroz nedavnu posetu Beogradu Ruslana Stefančuka, predsednika Vrhovne rade Ukrajine. Pre samo nekoliko godina, takav niz razmena na visokom nivou bio bi teško zamisliv”, ocenjuje Vuk Velebit i naglašava veoma značajn “materijalni doprinos Srbije”:
“Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, vrednost municije proizvedene u Srbiji koja je stigla u Ukrajinu već je premašila 912 miliona dolara u 2024. godini, dok nezvanični izvori povećavaju tu brojku na čak 2 milijarde dolara. Ta cifra se gotovo sigurno povećala od izveštavanja novina. Istovremeno, Beograd je više puta izrazio spremnost da učestvuje u obnovi Ukrajine, a predsednik Vučić je u nekoliko navrata javno izjavio da Srbija želi da pomogne u obnovi ukrajinskih gradova i infrastrukture kada uslovi dozvole”, navodi Velebit.
Vuk Velebit (Screenshot)
Vuk Velebit ističe da svi ti događaji ukazuju na to da je Srbija nastojala da napravi razliku između svog stava o sankcijama i svog šireg odnosa sa Ukrajinom.
“Ta razlika se često gubi u evropskim debatama, ali može postati sve relevantnija kako se pažnja postepeno pomera sa ratne pomoći na posleratnu obnovu. Na papiru, inicijativa ostaje malo više od političke objave. Predsednik Zelenski je predložio okupljanje Ukrajine, Rumunije, Austrije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske i Srbije oko saradnje u oblastima logistike, ekonomskog razvoja, bezbednosti, turizma i rekonstrukcije. Još uvek ne postoji institucionalna arhitektura. Ne postoji stalni sekretarijat, poseban mehanizam finansiranja ili formalna struktura upravljanja” navodi Vuk Velebit i upozorava da bi bila greška odbacivanje Karpatske inicijative zato što je još uvek u najavi.
“Najvažniji regionalni okviri Evrope retko počinju sa razrađenim institucijama. Oni počinju zajedničkim priznanjem da geografija stvara zajedničke strateške interese. Institucije obično slede”, podseća Velebit.
On ističe da za Srbiju, Karpatska inicijativa nudi nešto posebno važno, a to je prilika da se pokaže da se strateško usklađivanje može meriti i kroz doprinos.
“Pre samo nekoliko meseci, Srbija je ostala van proširenja Inicijative Tri mora, uprkos tome što zauzima jednu od najvažnijih tranzitnih pozicija između Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Karpatska inicijativa predstavlja drugačiju priliku. Umesto da definiše učešće kroz članstvo u EU ili političku simboliku, ona se gradi oko praktične saradnje na rekonstrukciji i povezivanju, oblastima gde Srbija može dati značajan doprinos” navodi Vuk Velebit i konstatuje da nijedan napor rekonstrukcije u obimu koji će biti potreban Ukrajini, ne može uspeti bez koridora.
“Zato učešće Srbije treba posmatrati ne samo kroz prizmu diplomatije, već i kroz logistiku. Budućnost evropske bezbednosti neće zavisiti samo od vojnog odvraćanja. Takođe će zavisiti od toga da li Evropa može brzo da obnovi Ukrajinu, ponovo poveže lance snabdevanja, obnovi energetsku infrastrukturu i stvori otporne transportne mreže koje se protežu od Crnog mora do Centralne Evrope. Zemlje sposobne da olakšaju te tokove neizbežno će postati strateški akteri u posleratnom poretku Evrope. Srbija je jedna od njih”, konstatuje Vuk Velebit i napominje da bi ta okolnost trebalo da bude važna i Briselu.
“Godinama se evropski put Srbije procenjivao prvenstveno kroz prizmu usklađivanja spoljne politike. To će ostati važan pokazatelj. Ali sama Evropa sve više integriše svoje susede kroz infrastrukturu, energetska tržišta i regionalnu povezanost mnogo pre nego što postanu punopravni članovi. Karpatska inicijativa se u potpunosti uklapa u ovaj širi trend. Ona nudi Srbiji priliku da pokaže da je, uprkos političkim neslaganjima oko određenih pitanja, spremna da doprinese najvažnijem kolektivnom izazovu Evrope posle rata: obnovi Ukrajine”, naglašava Velebit, uz očekivanja da takva poruka bude zapažena i u Vašingtonu.
“Sjedinjene Države su dosledno podsticale veću regionalnu povezanost, diverzifikaciju energije i ekonomsku otpornost širom jugoistočne Evrope. Srbija koja učestvuje u obnovi, jača transportne koridore i doprinosi regionalnoj infrastrukturi služi tim ciljevima. Praktična saradnja stvara poverenje na načine na koje političke deklaracije često ne mogu”, navodi Velebit.
U specijalnoj analizi Vuk Velebit ocenjuje da ništa od toga ne umanjuje značaj nerešenih razlika između Srbije i Evropske unije oko sankcija ili šireg usklađivanja spoljne politike. Ta pitanja će nastaviti da oblikuju proces pristupanja Srbije. Ali ona više ne bi trebalo da definišu ceo odnos, napominje Velebit i ocenjuje:
“Evropa ulazi u novu fazu. Centralni izazov više neće biti samo kako pomoći Ukrajini da se brani, već kako pomoći Ukrajini da se obnovi. Taj napor će zahtevati ne samo donatore i političke saveznike, već i inženjere, proizvođače, logistička čvorišta, transportne koridore i pouzdane regionalne partnere”.
Uz konstataciju da Karpatska inicijativa možda još uvek dobija oblik, Vuk Velebit smatra da je osnovna logika ove inicijative već jasna:
“Ona prepoznaje da rekonstrukcija nije samo ukrajinski projekat, već i centralnoevropski. Srbija ima priliku da od samog početka postane deo tog napora. Ako Beograd iskoristi tu priliku, razgovor o Srbiji u Evropi bi konačno mogao početi da se menja. Umesto da pita samo gde se Srbija nalazi po pitanju sankcija, Evropa bi sve više mogla da postavlja drugačije pitanje: ko pomaže u izgradnji budućnosti kontinenta”, navodi Velebit i u svojoj specijalnoj analizi povodom Karpatske inicijative zaključuje:
“U godinama koje dolaze, to bi se moglo pokazati kao važnija mera strateškog usklađivanja”.
