Autor: Radojka Nikolić
(Izvor: www.magazinbiznis.rs – AI)
Nastavlja se pad priliva stranih direktnih investicija, a raste priliv od doznaka građana – tako bi se ukratko mogla oceniti situacija iz prvih pet meseci ove godine u platnom bilansu Republike Srbije, prema podacima objavljenim na sajtu NBS.
Neto priliv SDI u Srbiju od januara do maja iznosi 596 miliona evra, a neto priliv od doznaka građana iz dijaspore 2,0 milijarde evra. Drugim rečima, tri i po puta je veći priliv deviznih doznaka građana, od priliva stranih direktnih investicija u prvih pet meseci 2026. godine.
Detaljnije podaci pokazuju da je bruto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u periodu januar–maj 2026. godine iznosio 893 miliona evra, ali je neto priliv smanjen na 596 miliona evra, jer je deo prihoda od investicija iznet iz zemlje.
Posmatrano geografski, prema državama iz kojih je stiglo tih oko 600 miliona evra, pokazuje se da su investicije uglavnom stigle iz zemalja EU i delom sa azijskog kontinenta (najviše Kina).
No, to je za petinu manji priliv neto SDI nego u isto vreme prošle godine, prema podacima za prvih pet meseci. Podaci za prvu polovinu ove godine još nisu objavljeni.
Upravo taj opadajući trend stranih direktnih investicija predstavlja veliko upozorenje za Srbiju, jer se time nastavlja smanjivanje nivoa SDI, što je zabeleženo još prošle godine.
Prema zvaničnim podacima, u prvih pet meseci ove godine strani investitori su smanjili neto ulaganja za 20% u odnosu na isti period prošle godine.
Međutim, dok SDI opadaju, raste priliv deviznih doznaka građana, odnosno ličnih transfera koji stižu iz inostranstva u Srbiju. Za pet meseci ove godine, od januara do maja, neto prihodi od ličnih transfera (doznaka) iznosili su 2,0 milijarde evra, što je 23% više nego u isto vreme prošle godine, kada su prihodi od doznaka iznosili 1,6 milijardi evra.
Preciznije, prema podacima NBS o ličnim transferima za prvih pet ovogodišnjih meseci, bruto prihod doznaka građana iznosio je 2,299 milijardi evra, ali je odliv iznosio 293 miliona evra u istom periodu, pa se neto prihod od doznaka svodi na nešto iznad dve milijarde evra. Taj priliv doznaka u Srbiju je, bezmalo, za jednu četvrtinu veći u odnosu na period januar-maj prošle godine.
Ukoliko se ta dinamika prihoda od doznaka nastavi i u narednih sedam meseci, odnosno do kraja 2026. godine, moglo bi se očekivati da neto priliv od doznaka dostigne 4,8 milijardi evra. To bi bilo za 200 miliona evra više nego 2025. godine, kada je neto priliv od doznaka naših građana iznosio 4,6 milijardi evra.
Pritom, treba imati na umu da je reč samo o sredstvima koje je evidentirala NBS, odnosno koja su prošla kroz zvanični finansijski sistem. Suma novca koja od naših građana stiže iz inostranstva, a koji NBS nije evidentirala jer ide “iz ruke u ruku”, svakako je veća.
Sa druge strane, ako se nastavi dosadašnji tempo priliva SDI u Srbiju i u narednih sedam meseci (od juna do decembra ove godine) onda će neto priliv stranih direktnih investicija u 2026. godini iznositi tek oko 1,4 milijarde evra. Istovremeno, ukoliko SDI u 2026. godini budu smanjene na oko 1,4 milijardi evra, to će biti najniži nivo stranih investicija pristiglih u Srbiju u prošlih pet godina, odnosno u periodu od 2020. do 2025. godine.
Priliv neto SDI u tim godinama izgledao je ovako:
- godine …. oko 2,9 milijardi evra (godina pandemije)
- godine …..oko 3,9 milijardi evra (post-pandemijski oporavak)
- godine……oko 4,3 milijarde evra
- godine……oko 4,3 milijarde evra
- godine ……oko 4,6 milijardi evra (rekord)
- godine ……oko 2,4 milijarde evra (nagli pad neto priliva SDI za oko 40% u odnosu na prethodnu godinu)
Iz dosadašnjih pokazatelja u prošloj godini, razlozi opadanja SDI su jasni. Na prvom mestu je povećan odliv kapitala, odnosno profita koji investitori povlače u matične filijale. Samim tim nema ni reinvestiranja dobiti u firme koje već posluju u Srbiji. Naprotiv, poneke firme potpuno zatvaraju svoje pogone i odlaze iz Srbije.
No, važan je još jedan detalj: najveći deo investicija (i domaćih i stranih) u 2026. godini ide na građevinske i infrastrukturne radove vezane za EXPO 2027, dok stagniraju investicije u prerađivačku industriju, koja je vitalno važna za srpsku ekonomiju.
Ostaje da vidimo kako će izgledati “oseka” investicija u građevinske i infrastrukturne radove u sledećoj i narednim godinama, kada se “plima” povuče. Oseka može biti vrlo neprijatna, kao što izgledaju goli sprudovi korita Dunava, na pojedinim mestima, koji se vide posle ovogodišnje suše.
