Bogunović: Beč bio prvi grad koji je pritekao u pomoć Beogradu posle promena 2000. godine

Autor: Radojka Nikolić

Pre tri decenije otvoreno je Predstavništvo grada Beča u Beogradu. Bila je to 1996. godina, jedna u nizu naših kriznih devedetih, koje su kulminirale bombardovanjem tri godine kasnije, a potom i nizom drugih događanja.

No, uprkos svim tim krizama, Beč je „stigao“ u Beograd, praktično, posle Dejtonskog sporazuma postignutog krajem novembra 1995. godine, kada je i popustio spoljni zid međunarodnih sankcija prema ondašnjoj SRJ. Gotovo godinu dana kasnije, Beč u Beogradu osniva predstavništvo, poznato kao Kancelarija Grada Beča u Beogradu i bira Miloša Bogunovića za direktora. Tada Miloš nije ni mogao da pretpostavi da će nedavno proslaviti tri decenije postojanja i rada ove kancelarije.

U razgovoru za www.magazinbiznis.rs pitamo Miloša koji su bili razlozi Grada Beča da tada otvori predstavništvo u Beogradu.

„Ne znam tačne razloge opredeljenja da Beograd bude deo mreže otvaranja kancelarija grada Beča u našem delu Evrope, ali verujem da su i istorijski faktori igrali bitnu ulogu u odlučivanju“, kaže Bogunović i podseća da je te 1996. godine Beograd izabran zajedno sa još tri grada bivše Jugoslavije – Ljubljanom, Zagrebom i Sarajevom. Tada su, takođe, otvorena predstavništva i u Budimpešti, Pragu i Bratislavi.

Miloš ima i napomenu:
„Ne treba biti genije i zaključiti da je reč o gradovima koji su, sa izuzetkom Beograda, bili deo nekadašnje Austro-ugarske monarhije. Samim tim je i uticaj austrijske kulture i nasleđa veoma snažan i prisutan u državama regiona čiji su glavni gradovi sedišta naše mreže kancelarija. Na taj način padaju neke barijere koje možda postoje u drugim delovima Evrope“, kaže Miloš.

On podseća da treba imati u vidu i istorijsku povezanost Beča i Beograda, kroz lik i delo Vuka Karadžića (koji u Beču ima spomenik – podigle su ga austrijske vlasti), kao i mnogih drugih Srba koji su živeli i radili u Beču.

„Naravno, nije Beograd zbog tog spomenika uvršten u mrežu gradova. Tu je i srpska dijaspora u Beču i Austriji. Srbi su i dalje najbrojniji stranci u Beču – blizu 80.000 Bečlija ima još uvek srpsko državljanstvo, a broj onih koji su se u međuvremenu opredelili samo za austrijsko državljanstvo je, verovatno, dvostruko veći. Niko to pouzdano ne zna. Ono što se zna jeste da su ljudi sa ovih prostora veoma dobro integrisani u austrijsku, odnosno u bečku zajednicu i da su veoma cenjeni kao vredni, marljivi i pouzdani radnici“, kaže Miloš Bogumović.

O tome šta je bila početna ideja u vezi sa formiranjem Kancelarije Grada Beča u Beogradu, naš sagovornik podseća da je sredinom 90-ih godina prošlog veka došlo je promena u geopolitičkom položaju Evrope.

„Padom Gvozdene zavese i širenjem Evropske unije na istok, Beč odjednom nije više bio najistočniji zapadnoevropski grad, već je postao okosnica u srcu Evrope. Samim tim je i lokalna politika dobila mnogo više na značaju, a Beč je to prepoznao kao šansu ne samo da proširi svoj uticaj, već da uspostavi dijalog među gradovima. Tako je nastala mreža bečkih kancelarija sa ciljem razmene iskustava, znanja i sa ciljem debate o raznim svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju lokalne samouprave“, navodi Bogunović.

Naravno, početna vizija formiranja mreže kancelarija promenila se vremenom, jer su neke nove teme došle na red.

„Nekada su glavne teme bile ekologija, spaljivanje otpada, prečišćavanje otpadnih voda, poprilično i kultura. Međutim, kako se gradovi razvijaju, tako i druge teme dolaze na dnevni red. Sve više u prvi plan dolaze digitalizacija, inovacije, startapovi, kvalitet života, veštačka inteligencija i svi moderni trendovi koje jedan veliki grad mora da prati kako bi ostao konkurentan u međunarodnom okruženju“, kaže Bogunović.

Ono što nikada ne “izlazi iz mode” jesu saobraćajni problemi, javni prevoz, manjak zelenila – navodi naš sagovonik i naglašava da je suština postojanja ovog predstavništva ostala ista: razgovarati o svim tim problemima i zajednički doći do mogućih rešenja.

„Treba, takoreći, prepisivati dobre primere jedni od drugih, jer, na kraju, postoji jedan jedini cilj: što bolji kvalitet života za stanovnike svakog od gradova u mreži naših kancelarija“, naglašava Miloš Bogunović.

Ali, pošto se tri godine posle početka rada Kancelarije u Beogradu, dogodilo se bombardovanje, pitamo Miloša kako su tada radili.

„Naša kancelarija je sve vreme radila. Manjim intenzitetom doduše, ali nije bila zatvorena. Tada smo nastojali da svima u okruženju, i u okviru naše mreže, ukažemo na patnju običnih ljudi u Beogradu. Tom činjenicom su ponosni i u Beču. Sada se taj period retko i pominje. Tada je zemlja bila, praktično, u ratu, ali je nedugo potom krenuo intenzivan ciklus jačanja saradnje“, kaže Miloš i ističe malo poznatu činjenicu da je Beč bio jedan od prvih gradova koji je u to vreme podržao male medije kroz donacije redakcijske opreme.

A potom je, kaže, nakon demokratskih promena u Srbiji, Beč bio prvi grad koji je pritekao u pomoć Beogradu:

„Donirani su autobusi za gradski prevoz, vozila za komunalna preduzeća, oprema za učionice i bolnice… Bilo je spremno i više tramvajskih vozila, ali do te donacije nikada nije došlo, jer je bečka infrastruktura prilagođena standardnom železničkom koloseku, a u Beogradu je metarski kolosek. I već krajem 2000. i početkom 2001. godine smo imali prvu manifestaciju „Dani Beča“ u Beogradu, prva gostovanja muzejskih postavki i prve stručne razmene. Posle je to podignuto na mnogo viši nivo…“, kaže Miloš Bogunović.

Koje projekte danas sprovodi Kancelarija Graga Beča u Beobradu i kakvi su efekti?

Miloš  kaže da projekata ima – od igle do lokomotive:

„Naš glavni cilj je da povežemo aktere sa lokalne scene i da ih podstaknemo na saradnju i razmenu. Organizujemo stručne konferencije, radionice na temu raznih komunalnih problema,a isto tako radimo i na tome da bečkim preduzećima pružimo uvid u stanje na našem tržištu, da im ukažemo na poslovne mogućnosti“.

Bogunović podseća na poznatu okolnost da je Beč u mnogim oblastima vodeći grad i da je godinama unazad u samom vrhu rangiranja gradova sa najboljim kvalitetom života.

„Zato u Srbiji pokušavamo da zainteresujemo lokalnu politiku i struku za bečka rešenja. Takođe organizujemo delegacijske posete na nivou gradova ili opština u okviru kojih prezentujemo primere dobre prakse, inovativna rešenja i slično. Mi smo posrednici, trudimo se da spojimo prave ljude sa obe strane, kako bi iz njihove saradnje proizašlo nešto korisno za lokalnu zajednicu. Tema je mnogo, od nekog novog parkovskog rešenja, razmena iskustava u vezi sa izgradnjom metroa, novih luka, regulisanje parkiranja širom grada ili način na koji Beč gradi priuštive stanove za svoje sugrađane. Bitno je da naučimo nešto novo jedni od drugih i da to implementiramo, kako bi to imalo konkretne pozitivne efekte na okruženje“, navodi Bogunović.

On kaže da je najponosniji na timski rad, na kolege sa kojima sarađuje. „To su vrhunski ljudi u svakom smislu. Uzajamno se dopunjujemo i na taj način doprinosimo dobrom funkcionisanju kancelarije. Naravno, ponosan sam i na uspešno realizovane projekte, poput manifestacije Bečki dani, zatim na razne konferencije, radionice, razmene znanja i iskustava. Iz toga nastaju dobri odnosi sa predstavnicima raznih institucija u Beogradu i Srbiji, mostovi koje smo figurativno sagradili između dva grada. Neretko ti odnosi prelaze i u lična prijateljstva, i to sa višedecenijskim stažom“, kaže Bogunović i naglašava da je izuzetno ponosan, što Beč ovde ima prijatelje “na svakom ćošku”.

Na pitanje o tome ima li otežavajućih ili olakšavajućih okolnosti u radu Kancelarije u Beogradu, Miloš kaže da ima i jednih i drugih. Otežavajuće je to što je svaki grad jedinstven, sa sopstvenim navikama, karakteristikama i običajima:

„Kada se pojavite sa nekom novom tehnologijom ili inovativnim rešenjem u sredini koja je decenijama navikla na jedan te isti obrazac, nije lako da to vaše rešenje učinite prijemčivim. Ono što je u Beogradu opšteprihvaćeno ne mora biti u Beču i obrnuto. Ali, značajna je uloga naše dijaspore i istorijske uloga Beča kod nas. To nam je olakšavajuća okolnost. Jer, generalno, svi ljudi doživljavaju Beč kao nešto lepo, veliko, sjajno, uzorno. Ne kaže se uzalud ’bečka škola’. Naši ljudi imaju uglavnom pozitivnu sliku o Beču i smatraju ga još uvek carskim gradom, gradom kulture i lepih manira. Beč i dalje sve to jeste i živi od stare slave, ali se isto tako munjevito transformiše u moderan grad, grad obrazovanja, inovacija, modernih tehnologija“, ističe Miloš.

Zato u najvažnija postignuća Kancelarije Grada Beča u Beogradu Miloš ubraja kontakte sa lokalnim institucijama koji su ostvareni u okviru saradnje dva grada. Saradnja je uspešna, a za to je uloženo mnogo truda i rada, sa obe strane, tokom tri decenije. Uspostavljeno je međusobno poverenje koje se ogleda u tome što su oba grada u svakom trenutku spremna da priteknu u pomoć ako je potrebno, navodi Miloš Bogunović:
„Imamo i sporazum o saradnji između Beograda i Beča koji je potpisan 2019. godine, koji je potvrda naše dobre saradnje. Kancelarija Grada Beča u Beogradu će od iduće godine u fokus staviti privredu i mogućnost uspostavljanja saradnje i razmene u oblasti startapova, inovacija, novih tehnologija. Jer, Beč je veliki privredni centar i geografska pozicija mu omogućava da bude u središtu zbivanja“, kaže Miloš Bogunović i ističe da se savremeni Beč pozicionira kao obrazovni centar, kao centar tehnologije, novih formata poput bionauka; sve je veća uloga veštačke inteligencije, uz nove izazove koje donosi.

Zato Bogunović najavljuje bližu saradnju sa Trgovinskim predstavništvom Ambasade Austrije u cilju zajedničkog nastupa i delovanja, a radi privlačenja novih investicija u Beču.

„U savremenim tokovima neophodno je stalno unapređivanje. Verujemo da ćemo u narednim godinama Beogradu i Srbiji moći da pružimo još mnogo toga kroz saradnju i razmenu sa Bečom“, istako je Miloš Bogunović, direktor Kancelarije Grada Beča u Beogradu u razgovoru za www.magazinbiznis.rs