Otvorena izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“

Izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ otvorena je u subotu, 18. marta u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (MAU).

Arhivski omnibus koji će publika imati priliku da pogleda do 10. juna zasnovan je na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.

Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratile Marija Aleksić, direktorka Muzeja afričke umetnosti i Mila Turajlić, autorka i jedna od kustoskinja izložbe, dok je izložbu zvanično otvorio Nј.E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu. Otvaranju su prisustvovale i kustoskinje Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

Marija Aleksić, direktorka muzeja pozdravljajući goste, ambasadore, kao i mnogobrojne predstavnike institucija Vlade Republike Srbije na početku svog obraćanja je izjavila: „Od samih početaka jugoslovensko rukovodstvo nedvosmisleno je podržavalo oslobodilačku borbu alžirskog naroda. Osim državnog vrha, brojne organizacije, zvanične institucije, ali i pojedinci, pružali su pomoć na različite načine – obezbeđujući zdravstvenu negu, hranu, odeću, vojnu i drugu opremu, ali i kroz fotografske, video i druge medijske priloge i objave koje su pomogle da se glas o herojskoj borbi Alžiraca prenese van granica zemlje i na međunarodnom planu nadglasa moćnu francusku propagandu“.

„Izložba koju danas otvaramo zasniva se na arhivskom materijalu koji, pre svega, potiče iz fonda osnivača ovog muzeja – Zdravka Pečara, tada u ulozi ratnog dopisnika iz Alžira, i Vede Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu, kojima se pridružuju usmena svedočanstva snimatelja Filmskih novosti, legendarnog Stevana Labudovića, službenice Crvenog krsta Maje Plavšić i jugoslovenskog ambasadora u Tunisu, Miloša Lalovića, o kojem svedoči njegova supruga Borislava. U režiji Mile Turajlić, ova sećanja – predstavljena u vidu 3 intervjua – pridodaju ljudsku notu istorijskim događajima koje često percipiramo samo kroz stroge hronologije i taksativno nabrajanje imena i događaja. Snimanjem ovih razgovora, Mila Turajlić i Maja Medić su zapravo kreirale novu, dragocenu arhivsku građu koja je, kako će se kasnije ispostaviti, bila i poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića trajno sačuvaju,“ naglasila je direktorka Muzeja i zahvalila se Crvenom krstu Srbije, Filmskim novostima, Arhivu Jugoslavije i Diplomatskom arhivu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije na njihovoj predusretljivosti i iskrenoj podršci realizaciji ove izložbe, kao i studiju Braća Burazeri koji su zasluženi za vizuelni identitet izložbe i kataloga.

„Istovremeno, ovo je prvi veći projekat od kada je Muzej sa gradskog prešao na viši, republički nivo, čime se pridružujemo plejadi drugih važnih čuvara pamćenja i trezora narodnog blaga Srbije. Uvereni smo da će se naša ustanova, sad u novom okrilju, još snažnije prepoznavati na kulturnoj mapi Srbije i sveta,“ zaključila je Marija Aleksić.

Autorka Mila Turajlić se prisutima obratila rečima: „Kada je početkom ove godine došao poziv od Marije Aleksić da zajedno sa Muzejom osmislimo izložbu koja bi se bavila alžirskim ratom, Maja Medić i ja smo odmah i bez razmišljanja prihvatile ovaj predlog. Mi već godinama unazad pokušavamo da razvijemo ovaj umetničko-istraživački projekat na osnovu materijala koji sam snimila sa Stevanom Labudovićem i arhive koja se nalazi u Filmskim novostima. Ova izložba je nastala spontano, ali ona nije nastala slučajno. Njeni tragovi se protežu unazad do 2014. godine kada smo Stevan Labudović, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i ja bili gosti Festivala angažovanog filma u Alžiru. Ja sam tek tad, u Alžiru, upoznala gospodina Labudovića. Sve ove okolnosti su bile u znaku činjenice da se o jugoslovenskoj ulozi u alžirskom ratu mnogo više zna u Alžiru nego kod nas. Kod njih, u njihovim muzejima i tek sad kod nas se ovo sećanje i njegovi materijali vrednuju. Ova izložba je bila želja da na neki način vratimo u javno sećanje neverovatne gestove solidarnosti Jugoslovena alžirskoj borbi. Ovde danas je prisutno jako puno ljudi koji su mi, u proteklih sedam godina, mnogo pomogli da ova priča nastane i da se Stevanovo svedočanstvo zabeleži. Imala sam priliku da postanem prijatelj i prisustvujem poslednjim svedočanstvima i Maje Plavšić, i gospođe Borke Lalović. Ja verujem da oni jesu danas sa nama i verujem da im je drago da su ovi životni događaji, avanture i uloge koje su oni imali, a koje nisu zabeležene u velikoj istoriji, dobile svoj trenutak, prostor i svoju priču u okviru ove izložbe.“

Uz zahvalnost kustoskom timu Turajlić je dodala: „Mislim da mogu u ime sve nas četiri da kažem da je osnovna poruka koju smo htele ovo izložbom da prenesemo u stvari veoma jednostavna. A to je da je nama stalo. Stalno nam je da se za ove ljude zna, stalo nam je da njihove priče budu ispričane i zabeležene. I stalno nam je da ono što je njihova lična, privatna arhiva koja se čuva u njihovim kućama, a koje su ovde zahvaljujući njihovoj deci i potomcima, da to postane zvanična arhivska građa sa kojom će nove generacije istoričara i publike imati priliku da se susreću.“ Autorka je na kraju obraćanja pozvala prisutne i na projekciju dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) koji se do 22. marta prikazuje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Ambasada Republike Alžira u Srbiji je kontinuirano sarađivala i podržala je nastanak izložbe u MAU, obezbedivši materijal od Nacionalnog arhiva ove zemlje.

Nј.E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu je na otvaranju rekao: „Veoma sam počastvovan što me je Muzej afričke umetnosti pozvao da u svojstvu Ambasadora Alžira u Srbiji kažem nekoliko reči povodom ovako važne izložbe fotografije, dokumenata i dokumentarnih filmova o raznovrsnoj podršci koju su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili ratu za nezavisnost moje zemlje. Drago mi je da je Muzej u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom kulture, Arhivom Jugoslavije, i Milom Turajlić odlučio da simbolično otvori izložbu danas u znak sećanja na potpisivanje Evijanskog sporazuma kojim je okončana skoro osam godina duga borba Alžira za nezavisnost. Svake godine od 1962. Alžir proslavlja 19. marta Dan pobede. Zahvaljujem se Mariji Aleksić i kustoskom timu na njihovom neumornom trudu da nas ponovo provedu kroz ovu važnu epohu istorije odnosa između Alžira i bivše Jugoslavije, i to ne samo tokom borbe za oslobođenje moje zemlje, već i u okrilju Pokreta nesvrstanih, unutar koga su se obe zemlje snažno zalagale za pobedu ideala slobode i pravde, kroz aktivnu solidarnost sa pravednim stvarima širom sveta, posebno protiv rasističkih i kolonijalnih politika.”

“Bilo bi neskromno zamisliti da bih mogao da u ovom kratkom govoru verno i iscrpno ispricam priču o dragocenoj pomoći koji su mnogi građani bivše Jugoslavije, danas Srbije, dali za ispravan cilj alžirskog naroda da povrati svoju nezavisnost. Dok su pojedini prijatelji Alžira poznati široj javnosti, postoje i mnogi drugi koji su pomogli narodu s kojim su delili ideale slobode i pravde. Neka ovom izložbom svima njima bude odato priznanje koje zaslužuju,” kazao je ambasador i proglasio izložbu otvorenom.

Prvo vođenje kroz izložbu održaće Mila Turajlić, u nedelju, 19. marta u 11 časova, u isto vreme u Muzeju će biti održana i radionica za decu.