Piše: Marija Savić, direktorka Odeljenja za ekonomska istraživanja Banca Intesa
„Pažnja, gusta magla“. Ovako su analitičari Goldman Saksa slikovito opisali svoja očekivanja za 2023. Danas, na izmaku godine koja je protekla u znaku tromog ekonomskog rasta, visoke inflacije, nastavka monetarnog zatezanja i novih geopolitičkih sukoba, čini se da put pred nama nije nimalo jasniji.
Iako izgledi za ekonomski rast u 2024. godini na globalnom nivou ostaju sumorni, sa projekcijom da će usporiti na ispod 3%, opšti je konsenzus da je najteži deo iza nas. Rizici projekcije su asimitrični naniže i uključuju dalje produbljenje krize građevinskog sektora u Kini, visok nivo zaduženosti pojedinih razvijenih zemalja u okruženju visokih kamatnih stopa, kao i inteziviranje geopolitičkih sukoba. Kina, koja je decenijama bila motor globalnog ekonomskog rasta, suočava se sa ozbiljnim izazovima uključujući deflaciju, rastuću nezaposlenost među mladima i produbljivanje krize u sektoru nekretnina, što potvrđuje i nedavna odluka agencije Moody’s da smanji svoje izglede za kreditni rejting kineske vlade, sa stabilnih na negativne. Očekuje se da će još uvek ranjiva američka ekonomija imati „meko sletanje“ umesto blage recesije, a anemičan ekonomski rast u Evropi iz ove godine zadržaće svoj pešački ritam i u 2024. s obzirom na zakasneli efekat najagresivnijeg pooštravanja monetarne politike Evropske centralne banke od nastanka evrozone, koji tek treba da se u potpunosti prenese na realnu ekonomiju.
Očekuje se da će još uvek ranjiva američka ekonomija imati „meko sletanje“ umesto blage recesije, a anemičan ekonomski rast u Evropi iz ove godine zadržaće svoj pešački ritam i u 2024.
Imajući u vidu da je evrozona najvažniji spoljnotrgovnski partner zemalja u regionu, njen usporeni ekonomski rast odraziće se i na naše okruženje koje posledično očekuje ne spektakularna, ali stabilna privredna aktivnost 2024. godine, uz važan zadatak obnavljanja stabilnosti cena. Iako je inflacija u regionu na opadajućoj putanji poslednjih meseci, i dalje je iznad targetiranih vrednosti i poziva na oprez u vođenju monetarne politike.
Kada je u pitanju Srbija, budući da je rast BDP-a u trećem kvartalu od 3,6% nadmašio očekivanja tržišta, većina finansijskih institucija je revidirala projekcije rasta naviše na oko 2,5% ove godine. Sa smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka i blagim oporavkom eksterne tražnje, kao i očekivanom realizacijom planiranih investicionih infrastrukturnih projekata, u 2024. predviđa se ubrzanje ekonomskog rasta na preko 3%, što je i dalje ispod pretkriznog nivoa. Potpomognuta efektima prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanjem uvozne inflacije, kao i baznim efektom, godišnja inflacija je na opadajućoj putanji od marta, kada je dostigla najviši nivo u 2023, od 16,2%.
Povratak inflacije u granice ciljanog opsega očekuje se u Srbiji sredinom sledeće godine, dok se za kraj godine predviđa dostizanje targetiranog nivoa od oko 3%. Nakon 15 meseci kontinuiranog postepenog povećanja referentne kamatne stope, Narodna banka Srbije poslednjih pet sastanaka nije podizala svoju baznu stopu, koja je od jula na nivou od 6,5% i za koju se očekuje da će ostati nepromenjena i narednih meseci, dok bi u slučaju ponovnih inflatornih pritisaka centralna banka koristila druge mehanizme poput reverznih repo transakcija. Početak postepenog smanjenja referetne stope očekuje se od sredine naredne godine imajući u vidu projektovani povratak inflacije u granice cilja.
Nakon četiri uzastopna tromesečja negativnog rasta, tehnička recesija u Mađarskoj završena je u trećem kvartalu, ali će uprkos dobrim rezultatima u sektoru poljoprivrede i industrijske proizvodnje, koji se očekuju do kraja godine, recesija u 2023. biti neizbežna. Tokom 2024. godine se očekuje oporavak privrednog rasta od oko 3%, dok kontinuirani napori za fiskalnom konsolidacijom i još uvek otvoreno pitanje da li će Evropska komisija treba da usvoji odluku tokom decembra kojom bi se Mađarskoj mogao deblokirati novac iz kohezionih fondova, jer postoji rizik za potencijalno smanjenje projekcije privrednog rasta naniže.
U Srbiji se početak postepenog smanjenja referetne stope očekuje se od sredine naredne godine imajući u vidu projektovani povratak inflacije u granice cilja.
Podstaknuta strukturnim faktorima kao što su veoma zategnuto tržište rada, ali i ponovljeni obrasci predizbornih podsticaja poslednjih godina, inflacija je u Mađarskoj dostigla svoj maksimum od preko 25% početkom godine, što je bio i najviši nivo u Evropskoj uniji u 2023. Inflacija se u oktobru vratila na jednocifreni nivo, prvi put nakon 18 meseci, uz očekivanje da će se do kraja godine spustiti na 8%. Efekti mera monetarne politike iz prethodnog perioda, pritisak na smanjenje cena usled vladinih mera za jačanje tržišne konkurencije i smanjena domaća tražnja uticaće na pad međugodišnje inflacije i u narednim mesecima, pa centralna banka Mađarske očekuje godišnju inflaciju od oko 5% na kraju 2024. godine i njen povratak u ciljani nivo tek sredinom 2025. U skladu sa vrtoglavo padajućom inflacijom, centralna banka je smanjila troškove zaduživanja za 650 baznih poena od maja ove godine, te referetna stopa trenutno iznosi 11,5%, što je ujedno i najviši nivo u EU, uz očekivanje da bi već u februaru mogla da se snizi na jednocifreni nivo.
Privreda Rumunije je na putu skromnog oporavka, uz očekivani rast od oko 2,5% sledeće godine. Rizik za prognozu rasta BDP-a za 2024. naginje naniže zbog viših korporativnih poreza koji bi mogli obeshrabriti privatne investicije, potencijalnih kašnjenja u apsorpciji fondova EU i slabijeg poverenja potrošača zbog neizvesnosti svojstvenih izbornoj godini. Inflacija se u oktobru prepolovila u odnosu na godišnji maksimum, na 8,1%, dok centralna banka očekuje indeks potrošačkih cena od 7,5% na kraju godine. U narednom periodu, uvođenje novih poreza i smanjena potrošnja sa ciljem smanjenja budžetskog deficita, zajedno sa povećanjem minimalne plate, vršiće pritisak na cene roba i usluga, pri čemu se predviđa da će inflacija ostati izvan ciljnog raspona centralne banke od 1,5% do 3,5% do sredine 2025. Za razliku od svojih kolega u istočnoj Evropi, poput Poljske i Mađarske, koje su već smanjile troškove zaduživanja, centralna banka u Bukureštu je ostavila referentnu kamatnu stopu na nivou od 7% već sedmi mesec zaredom, a imajući u vidu da će fiskalne promene pokrenuti novi blagi skok inflacije u prvoj polovini sledeće godine, tržišni analitičari očekuju postepeno smanjenje referetne stope tek od sredine 2024.
Za razliku od svojih kolega u istočnoj Evropi, poput Poljske i Mađarske, koje su već smanjile troškove zaduživanja, centralna banka u Bukureštu je ostavila referentnu kamatnu stopu na nivou od 7% već sedmi mesec zaredom
Ekonomski rast Albanije je bio jedan od najviših u regionu ove godine, a očekuje se da zadrži sličan tempo i tokom 2024, vođen turizmom i građevinarstvom. Prema poslednjim dostupnim podacima, građevinska industrija je činila 11,2% BDP-a Albanije u 2022. godini, što je najveći udeo u Evropi i centralnoj Aziji, osnažena migracijom u urbane centre, doznakama iz albanske dijaspore i rekonstrukcijom nakon zemljotresa 2019. Kako su očekivanja da će jak rast turizma biti nastavljen, procvat sektora građevinarstva će se nastaviti i u narednim godinama. Dok su sve ostale zemlje regiona imale dvocifrenu inflaciju, u Albaniji je indeks potrošačkih cena dostigao maksimalnih 8,3%, a sa trenutnih 4% je i najniži u regionu. Očekuje se da će se inflacija vratiti na ciljanih 3% tokom 2024. godine potpomognuta padom cena sirovina na globalnim tržištima, baznim efektom, ali i apresijacijom deviznog kursa. Za razliku od centralnih banaka u regionu koje su pauzirale povećanje referetnih stopa ili počele sa postepenim popuštanjem monetarnih uslova, centralna banka Albanije je povećala referentnu stopu za 0,25pp u novembru na 3,25%. Uprkos ovom povećanju, referentna kamatna stopa u Albaniji je i dalje najniža u regionu, pa samim tim troškovi i uslovi finansiranja ostaju stimulativni.
Centralna banka Albanije je povećala referentnu stopu u novembru na 3,25%. Uprkos ovom povećanju, referentna kamatna stopa u Albaniji je i dalje najniža u regionu, pa samim tim troškovi i uslovi finansiranja ostaju stimulativni.
Opšti zaključak je da nas tokom naredne godine očekuje nešto brži privredni rast i dalje popuštanje inflacije, uz postepeno i blago smanjenje referetnih stopa. Kako je to rekao BlackRock: „Nedavne makroekonomske aktivnosti izgledaju kao super ekspanzija, ali ako se odzumira pogled, ekonomski rast je i dalje ispod prepandemijskog nivoa. Ništa ne leti, ništa ne sleće, mi se samo penjemo i izlazimo iz rupe, a cilj našeg trenutnog putovanja je odredište – prilagođavamo se drugačijem makro okruženju“. U 2024. uz oprezan optimizam.
