Matilde Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji
Beograd, 4. novembar, 2024 – Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“, da bi zajedno sa relevantnim akterima u društvu sagledalo kako da Srbija dodatno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a zelenu tranziciju iskoristi za dalji razvoj privrede i društva. Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29, u Azerbejdžanu, navodi se u saopštenju za medije.
U Dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, međunarodnih razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, privrede, kao i agencija UN-a u Srbiji.
Na otvaranju događaja, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić, navela je da je Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime i da Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera koje su neophodne da bi se smanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike, posebno u sektoru poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.
„Kroz Strategiju niskougljeničnog razvoja, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kao i buduće politike – pre svega Strategiju zaštite životne sredine, gradimo temelje za održivu, konkurentnu, resursno efikasu i privredu otpornu na klimatske promene. Posvećeni smo ubrzanju energetske tranzicije i inovacijama, jer jedino kroz saradnju i održive modele možemo ostvariti klimatski neutralan razvoj“, naglasila je Dokić i dodala da je Ministarstvo zaštite životne sredine, po uzoru na EU, uspostavilo sistem za izdavanje dozvola za emisije GHG operaterima energetskih i industrijskih postrojenja, koji je digitalizovan i operativan.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, poručila je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu.
„Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede“, istakla je Halačeva i dodala da će, zahvaljujući Zelenom dogovoru, EU ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55% u poređenju sa nivoima iz 1990.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji
Na Dijalogu je bilo reči o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana.
„Postavili smo kao cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora. Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 GW novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990“, rekla je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije, Jovana Joksimović.
Ona je navela da će, zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u TE Kostolac B i u Tentu A, te nakon izgradnje istog postrojenja za Tent B, više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda, što znači i bolji kvalitet vazduha.
U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana i građanki.
Dijalog je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 29, koja se održava od 11. do 22. novembra u Bakuu. U fokusu ovogodišnje konferencije će biti zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje ovih ciljeva.
“Naš svet je na ključnoj prekretnici, suočen sa gorućim problemom klimatskih promena koji zahteva trenutnu i snažnu akciju svih zemalja i aktera. Zahvaljujući dosadašnjoj posvećenosti i naporima, Srbija je u dobroj poziciji da dodatno ojača svoj odgovor na klimatske promene. Važno je da Srbija ubrza svoje aktivnosti u svim sektorima, kroz koordinisane i integrisane strategije, kako bi obezbedila održivu i inkluzivnu budućnost”, izjavila je Matilde Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji.
U okviru Dijaloga, Agencija UN-a za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena organizovala je diskusiju „Žene u centru klimatskih politika i akcija: povećana otpornost na klimatske promene kroz unapređenje rodne ravnopravnosti”, na kojoj je istaknuto da je uključivanje rodne perspektive u klimatske politike i finansiranje ključno za postizanje pravednijih, inkluzivnijih i održivijih rešenja u borbi protiv klimatskih promena.
Takođe je organizovana izložba inovativnih proizvoda koji su nastali reciklažom i ponovnom upotrebom “otpada” u skladu sa principima cirkulane ekonomije: od maske za lice i biosapuna do građevinskih materijala.
Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, zahvaljujući finansiranju koje su obezbedile Evropska unija, vlade Švajcarske, Švedske i Srbije, kao i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).
