Autor: Radojka Nikolić
Foto sa sajta kompanije Gazprom.ru (https://www.gazprom.ru/press/news/2024/december/article578727/
Dežurna tema o uvođenju američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) u većinskom ruskom vlasništvu, pokrenuta sa najvišeg mesta u Srbiji pre dvadesetak dana, talasala je samo srpske medije. Malo ko je od važnih regionalnih medija ulazio u spekulacije oko eventualnih sankcija, sve do 6. i 7. januara, kada je britanska agencija Rojters, najavila šta Bajdenova administracija priprema pre napuštanja Bele kuće 20. januara. Taj izveštaj Rojtersa odmah je prenela i obradila američka medijska agencija za podršku transportnim kompanijama FreightWaves, zbog značaja za prevoznike u brodarskoj industriji koji koriste podatke ove agencije.
U navodima Rojtersa, koji se poziva na informacije iz tri proverena izvora, međutim, nema direktnog pominjanja ni Srbije ni NIS-a, već se naglašava da su sankcije usmerene na dve ruske kompanije, kao i na kompanije koje poseduju tankere, na trgovce i osiguravajuće kompanije koje su uključene u transport ruske sirove nafte (https://www.reuters.com/markets/commodities/us-plans-more-sanctions-tankers-carrying-russian-oil-sources-say-2025-01-06/.
Cilj je, kako se ističe u Rojtersovom saopštenju, da se smanje prihodi Rusije koji stižu iz sektora trgovine energentima.
Prema informacijama koje objavljuje Rojters, “najnoviji paket sankcija SAD je opsežan i stavlja na ‘crnu listu’ dve ruske naftne kompanije i više od 100 tankera, kao i trgovce naftom i osiguravajuće kompanije koje su uključene u transport ruske sirove nafte”.
Ova britanska medijska kuća podseća i na izjavu američke ministarke finansija Dženet Jelen koja je ranije nagovestila da bi se mreža sankcija mogla još više proširiti i na kineske banke koje olakšavaju trgovinu ruskom naftom.
“U suštini, sankcije bi imale za cilj da uvedu gornju granicu cene ruske nafte od 60 dolara po barelu, mera oko koje su se dogovorile koalicija G7, Evropska unija i Australija 2022. Ova mera je došla kao deo šire strategije za ograničavanje sposobnosti Rusije da finansira svoje tekuće vojne operacije u Ukrajini, dok i dalje pokušava da minimizira dalje poremećaje na globalnim energetskim tržištima”, navodi Rojters.
Sa svoje strane, agencija FreightWaves (https://www.freightwaves.com/) upozorova brodare da se “daljim sankcijama na ruski izvoz nafte koje se naziru, globalna brodarska industrija suočava sa pojačanim nadzorom, jer regulatori traže veću usklađenost”.
Procenjuje se, inače, da od ukupnog broja tankera kojima se transportuje nafta vodenim putem, čak 20 odsto njih švercuje rusku naftu, jer namerno prikazuje nejasno vlasništvo, ne poštujući međunarodne pomorske propise.
“Ova plovila, za koja se procenjuje da čine oko 20% svetske flote tankera za naftu, predstavljaju značajne bezbednosne i ekološke rizike”, navodi agencija FreightWaves u svom izveštaju i podseća na ekološki akcident koji se dogodio polovinom decembra u ruskom delu Crnog mora, kada su u oluji potonula dva stara tankera i izlila stotine tona nafte, zbog čega je i proglašeno vanredno ekološko stanje na Krimu.
Prema pisanju agencije FreightWaves, uticaj ovih sankcija na globalne lance snabdevanja može biti dalekosežan: cene nafte, značajan faktor u troškovima transporta, verovatno će oscilirati. “Iako trenutno tržište pokazuje znake prevelike ponude, sa prosečnim cenama sirove nafte oko 74 dolara po barelu 2024. godine, sankcije bi mogle dovesti do kratkoročnih skokova cena i dugoročnih promena u obrascima globalne trgovine naftom, potencijalno otvarajući mogućnosti za alternativne dobavljače kao što su proizvođači iz SAD i Bliskog istoka”, navodi portal agencije FreightWaves.
Da zaključimo: u do sada objavljenim saopštenjima jedne važne medijske kuće kao što je Rojters, nema pomena ni NIS-a, ni Gasproma ni Gaspromnjefta. Pominje se samo da će se sankcije odnosti na dve ruske energetske kompanije. Koje – ne zna se.
Inače, na listi najvećih energetskih kompanija, kompanija Gasprom (suvlasnik NIS-a) zauzima tek treće mesto. Na prvom mestu je Rosnjeft, drugi je Surgutnjeftgas, treći Gazprom, četvrti Lukoil i peti Transnjeft.
Da li će se, ako ih bude, američke sankcije odnositi na prve dve najveće ruske kompanije sa ove liste, ili će kompanije biti birane po nekom drugom sistemu, znaće se za nedelju dana. Svakako će se znati do 20. januara kada Bajdenova administracija završava svoj mandat u Beloj kući. Do tada, ovde kod nas svakako slede nove spekulacije o sankcijama, što je omiljena disciplina u Srbiji koja služi za zastrašivanje naroda.
