Maja Matić, ACFE Srbija: Valute virtuelne, prevare stvarne

Već u drugoj nedelji januara ove godine, onlajn prevare i hapšenja u vezi sa tim, najavila su „novu realnost“ i u Srbiji. Uhapšeno je 14 ljudi, osumnjičenih da su onlajn prevarama pričinili stranim državljanima štetu veću od dva miliona evra, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 12. januara. Kako je navedeno, „u akciji otkrivanja je učestvovao i Europol – evropska policijska služba – kao i pravosudni organi Bugarske, Kipra i Nemačke, gde je takođe uhapšena jedna osoba“.

Ali, to su samo dva miliona evra! Šta je to u poređenju sa nekoliko milijardi dolara u kriptovalutama koje su ukrali tehnološki preduzetnik Ilјa Lihtenštajn i njegova supruga Heder Morgan?! Oni su, za sada, zauzeli prvo mesto u visini prevara čije je procesuiranje započelo u prošloj, 2022. godini.

Ovu informaciju saznajemo od Maje B. Matić, predsednice Udruženja sertifikovanih istražitelјa prevara u Srbiji (ACFE Srbija), koja u razgovoru za naš portal www.magazinbiznis.rs objašnjava koja je finansijska prevara do sada najveća u svetu, kako je otkrivena i kako je sankcionisana.

„Jedna od prevara koje su sasvim sigurno obeležile 2022. godinu je zaplena kriptovalute u februaru prošle godine u SAD, u iznosu Vrh obrascaod 3,6 milijardi dolara. Uhapšen je njujorški par koji je, navodno, oprao milijarde kriptovaluta ukradenih 2016. godine, prilikom hakovanja berze virtuelnih valuta Bitfinex 2016. Naime, tehnološki preduzetnik Ilјa Lihtenštajn i njegova supruga Heder Morgan, optuženi su za zaveru radi pranja novca i zaveru za prevaru Sjedinjenih Država. Tužioci kažu da su sredstva pronađena na računima koje kontrolišu Lihtenštajn, Morgan i njihova preduzeća. Oni su navodno koristili klasične tehnike pranja novca, kao što su računi sa izmišljenim imenima, da bi prikrili svoje aktivnosti. Prema tužiocima, milioni transakcija su unovčeni preko bitkoin bankomata i korišćeni su za kupovinu zlata i poklon kartica“, objašnjava Maja Matić.

Ali, osim ovog američkog slučaja iz prošle godine, dva meseca kasnije, u aprilu 2022. godine i Kina je postala epicentar finansijskih skandala.

„Dogodio se jedan od najvećih bankarskih skandala u Kini kada su klijenti šest lokalnih banaka otkrili da ne mogu da povuku svoj prethodno uloženi novac. Zvaničnici su prvobitno rekli klijentima da je nastao problem zbog ažuriranja internih mreža banaka, ali policija je nakon toga utvrdila da je kriminalna grupa preuzela kontrolu nad bankama. Ta kriminalna grupa je navodno namamila klijente uz obećanje kamatnih stopa od čak 18 odsto i koristila ušteđevinu klijenata za finansiranje investicija, zbog čega su mnoge banke bile na ivici bankrota. Zamrznuti računi naveli su mnoge da izađu na proteste koje je policija nasilno razbila. Potom su bankarski regulatori počeli da isplaćuju štediše, a kineska policija je u avgustu 2022. uhapsila 234 osobe koje su navodno povezane sa prevarnom šemom“, ispričala je Maja Matić za naš portal.

Jasno je da se sve više prevara otkriva, da ima hapšenja, ali šta se dešava kasnije? Kako se sankcionišu prevare – pitali smo predsednicu Udruženja sertifikovanih istražitelјa ACFE Srbija koje je, inače, osnovano 2019. godine i broji oko stotinu članova.

„Najnovija sudska sankcija izrečena je za prevaru u Americi polovinom novembra 2022. godine. Tada je Elizabet Holms osuđena na više od 11 godina zatvora, pošto je osuđena za prevaru investitora dok je vodila neuspeli startap za testiranje krvi Theranos. Gospođa Elizabet je nekada hvaljena kao ikona tehnološke industrije, zbog obećanja svoje kompanije da može precizno i pouzdano testirati niz parametara sa samo nekoliko kapi krvi, uzetih iz prsta“, navodi Maja Matić.

No, poseban kuriozitet je impresivna lista investitora u startap gospođe Elizabet. Na toj listi bio je i medijski mogul Rupert Mardok, zatim, osnivač Orakla Lari Elison, pa Volmartova porodica Volton i porodica milijardera bivše sekretarke za obrazovanje Betsi DeVos. Od njih i od ostalih je Theranos prikupio gotovo jednu milijardu dolara, preciznije 945 miliona dolara! Na svom vrhuncu, Theranos je bio procenjen na devet milijardi dolara, navodi Maja Matić.

Naša sagovornica podseća da je digitalizacija prouzrokovala preseljenje većine ekonomskih i društvenih interakcija na mreže, a pandemija COVID-19 je dodatno ubrzala taj proces. „Sa velikim mogućnostima digitalizacije dolazi i mnoštvo rizika, a povećavaju se i mogućnosti za prevarne aktivnosti. Uporedo sa napretkom u ovoj oblasti, organizacije moraju da obezbede da zaštita njihovog poslovanja i zaštita njihovih klijenata bude prioritet“, kaže Maja Matić.

Ona podseća da sve finansijske institucije imaju sopstvene procese za upravljanje rizicima i za zaštitu od prevara. „Digitalna tehnologija je tu da reši izazove sa kojima se organizacije svakodnevno suočavaju. Automatizacija procesa i digitalna transformacija treba da omoguće prevenciju i zaštitu od prevara u finansijskim uslugama. Da li su ti sistemi dovoljni da se spreči rizik od prevara? – Ne. Da li njihovo postojanje, pravilna upotreba i trening zaposlenih dovodi do blažeg kažnjavanja organizacije, ukoliko ona bude žrtva prevare zaposlenih? – Da“, smatra Maja Matić.

Ona podseća da je u martu 2022., Ronin Network platforma, zasnovana na Ethereum-u za igru za zaradu Akie Infiniti, postala predmet najvećeg decentralizovanog finansijskog hakovanja do sada, pošto su sajber prevaranti pobegli sa oko 625 miliona dolara sa platforme. Američki zvaničnici su ovu plјačku povezali sa hakerskom grupom Lazarus koju podržava država Severna Koreja, a za koju mnogi stručnjaci veruju da koristi imovinu ukradenu hakovima za finansiranje nuklearnih programa i programa balističkih projektila totalitarne države. FBI je otkrio Ethereum novčanik koji pripada Lazarusu kao deo tekuće istrage o sajber kriminalu koji je sponzorisala država. U aprilu je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija objavila sankcije protiv Ethereum novčanika koji pripada Lazarusu, objašnjava Maja Matić i navodi sledeći primer.

U septembru je australijska telekomunikaciona firma Optus objavila da je meta masovne povrede podataka koja pogađa skoro 10 miliona njenih korisnika – skoro 40 odsto stanovništva zemlјe. Prema Optusu, napadnuti su: imena, adrese e-pošte, kućne adrese, brojevi telefona, datumi rođenja, identifikacioni brojevi, brojevi pasoša i brojevi vozačkih dozvola. Gardijan je izvestio da je kršenje moglo biti omogućeno Optusovim interfejsom za programiranje aplikacija (API), koji nije zahtevao autorizaciju ili autentifikaciju za pristup podacima korisnika.

„Niko ne zna ko stoji iza hakovanja; međutim, korisnik pod nazivom ’Optusdata’ je zapretio da će prodati podatke iz 10.000 podataka o klijentima, ukoliko im Optus ne isplati milion dolara u kriptovaluti. Korisnik je kasnije izbrisao objavu i izvinio se. Optus tvrdi da nije platio nikakav otkup, dok australijski regulatori i federalna policija istražuju šta se dogodilo“, ispričala nam je Maja Matić.

Ali, to je samo jedna od enigmi iz sveta virtuelnih valuta, u kome već živimo. Valute jesu virtuelne, ali su prevare stvarne, pa se novi „pronalasci tehnoloških preduzetnika“ tek mogu očekivati. Istražitelji prevara će, očito, imati dovoljno materijala za analize i nova saznanja.

R. Nikolić