Iako je dokazano da ftalati u proizvodima od mekane plastike štetno utiču na plodnost, ovi toksični proizvodi i dalje su na tržištu
Beograd, 11. decembar, 2024. – Na tržištu još uvek ima proizvoda za svakodnevnu upotrebu u čijem sastavu se nalazi prekomerna količina toksičnih ftalata, opasnih supstanci koje su dokazano štetne po zdravlje, posebno reproduktivno. Iako je Srbija prošle godine ograničila prisustvo četiri toksična ftalata u proizvodima na 0,1 odsto i tako uskladila domaću regulativu sa EU propisima, još uvek nijedna inspekcija ne kontroliše tržište i ne povlači sporne proizvode, navodi se u saopštenju za medije.
Laboratorijska analiza 30 proizvoda široke potrošnje napravljenih od PVC plastike, kupljenih u prodavnicama u Beogradu, pokazala je da se u 63 odsto proizvoda (u 19 od 30) nalazi veći procenat ftalata od dozvoljenog, pri čemu su se koncentracije kretale od 0,15% do čak 50 %. Najviši procenat ftalata nađen je u dečjoj kabanici.
Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHEM), organizacija koja okuplja biohemičare i druge stručnjake i zalaže se za bezbednu upotrebu opasnih hemikalija, predstavila je danas svoj izveštaj o prisustvu ftalata u proizvodima od plastike „Mekana plastika, gruba istina 2“ i pozvala nadležne institucije da primenjuju propis koji je Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo i zaštite zdravlje građana.
Osim toga, organizacija ALHEM je Ministarstvu za zaštitu životne sredine pre mesec i po dana predala inicijativu da se i u elektronskoj i električnoj opremi ograniči prisustvo 4 toksična ftalata, kako je to urađeno i u zemljama EU, ali do sada nije bilo reakcije na ovaj predlog. U ovu opremu spadaju kablovi, kompjuterska oprema, slušalice i slični proizvodi koje građani svakodnevno koriste i tako se izlažu toksičnom uticaju ftalata. I Kina je, takođe, ograničila prisustvo ove grupe ftalata u proizvodima od mekane plastike.
„Tražimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine da ograniči prisustvo ftalata u elektronskoj i električnoj opremi, jer u toj grupi proizvoda i dalje nije zabranjeno prisustvo ovih toksičnih supstanci. Ali, tražimo i da nadležna inspekcija redovno kontroliše tržište i povlači potrošačke proizvode sa većim prisustvom ftalata od dozvoljenog, a da proizvođači počnu da koriste bezbednije alternative umesto toksičnih ftalata. Ako zabrana ostane samo na papiru, a niko ne kontroliše tržište, kao sada, nismo ništa uradili“, rekla je Jasminka Ranđelović, biohemičarka i program menadžerka u organizaciji ALHEM.
Ona je objasnila da je ALHEM nedavno organizovao stručnu debatu kojoj su prisustvovali i republički inspektori koji sprovode nadzor nad Zakonom o hemikalijama, ali da se ispostavilo da nije jasno koja inspekcija je nadležna za kontrolu primene zabrana i ograničenja opasnih hemikalija u proizvodima za svakodnevnu upotrebu i njihovo povlačenje sa tržišta. Iako je propis o zabrani prekomernog prisustva ftalata na snazi već godinu i po dana, nijednom nije izvršena kontrola proizvoda na tržištu.
I domaćim i EU propisima ograničeno je prisustvo četiri vrste ftalata (DEHP, DBP, BBP, DIBP) koji su klasifikovani kao toksični po reprodukciju. Oni dokazano štetno utiču na plodnost i na plod i smatraju se endokrinim ometačima, tj. ometaju rad endokrinog sistema. Dugotrajna izloženost ftalatima dokazano utiče na smanjenje plodnosti muškaraca.
I najveći do sad rađen biomonitoring ljudi (2017 – 2021. u EU) veliku pažnju posvećuje ftalatima. U grupi od skoro 2900 mladih i dece, koji su učestvovali u ovom istraživanju, kod svih njih su pronađeni metaboliti razgradnje ftalata u uzorcima urina.
Dr Đuro Macut, endokrinolog i predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju, podržao je inicijativu ALHEM organizacije i istakao da dugotrajno izlaganje supstancama koje, poput ftalata, utiču na rad hormona, predstavlja mogući uzrok poremećaja menstrualnog ciklusa, kvaliteta jajnih ćelija i smanjenja broja i pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca.
Dr Branislava Matić Savićević, ekspert za javno zdravlje iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objasnila je da ftalati u organizam ulaze preko hrane, putem prašine i dodirom tj. korišćenjem potrošačkih proizvoda koji sadrže ove supstance. Uglavnom je reč o predmetima za domaćinstvo, podnim i zidnim oblogama, PVC tapetama, sportskoj opremi i rekvizitima, odeći i obući, školskom priboru, tašnama, neseserima, igračkama, opremi za bebe.
„Ovde govorimo o izloženosti niskog intenziteta a dugog trajanja i to je nešto što stvara problem javnog zdravlja. U ovom slučaju, taj problem je dugoročan negativan uticaj na reproduktivno zdravlje, tj. plodnost“, rekla je dr Matić Savićević.
Govoreći o rezultatima laboratorijskog ispitivanja 30 proizvoda kupljenih u prodavnicama, Jasminka Ranđelović je objasnila da je prekomerna količina ftalata pronađena u: školskim rančevima, torbicama za devojčice, dečjoj kabanici, neseserima, ciradi od PVC materijala, veštačkoj koži, bokserskim rukavicama, samolepljivoj PVC foliji, patosnicama za automobil, zidnim oblogama, bravi za bicikl. U dečjoj kabanici je pronađena koncentracija ftalata od više od 50 odsto, što je 500 puta više od dozvoljene količine.
Jan Šamanek, iz Evropske mreže za zaštitu životne sredine, rekao je da je regulativa EU po pitanju prisustva ftalata u proizvodima izuzetno stroga ali i da je onlajn prodaja povećala rizike, jer je mogućnost kontrole manja. Odgovornost je na snabdevačima, a to znači svima koji su u lancu plasiranja proizvoda, od proizvođača, preko uvoznika i distributera, do maloprodaje.
ALHEM je, uz podršku 15 organizacija civilnog društva, u oktobru predao dve inicijative nadležnim ministarstvima Vlade Srbije: Inicijativa za efikasniju primenu propisa o zabrani/ograničenju ftalata u potrošačkim proizvodima predata je Sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja a Inicijativa za izmenu i dopunu propisa kojim se ograničava prisustvo toksičnih ftalata u električnoj i elektronskoj opremi, predata je Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Predstvnici ALHEM-a pozvali su građane da ne kupuju proizvode od mekane PVC plastike, koji imaju oznaku za recikažu sa brojem 3, kao i da se opredeljuju za proizvode koji imaju eko-oznake, kao što je EU Ecolabel.
