Trend pada prodaje polovnih automobila nastavljen je i u prošloj godini, ali je značajno manji u odnosu na 2022. Sa druge strane, tržište novih vozila pokazalo je znake oporavka, te je zabeležen dvocifreni rast prodaje. I u godini za nama kupovali smo mahom polovnjake starije od 10 godina i to najčešće sa dizel motorima, pokazala je tradicionalna godišnja analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezulate u 2023. godini polovnih i novih vozila, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva.

Podaci prikupljeni u saradnji sa „CUBE timom“ pokazali su da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u 2023. godini bila manja za 2,8% u odnosu na prodaju ostvarenu u 2022. Ovaj podatak deluje ohrabrujuće, pogotovu ako prodajne podatke iz 2022. uporedimo sa 2021. godinom, kada je pad iznosio čak 15%. Podsetimo, prodaja polovnjaka pretprošle godine bila je manja čak i u odnosu na period pandemije, kada smo imali i vanredno stanje.

Uzroke blagog pada prodaje polovnjaka u 2023. treba tražiti u geopolitičkoj situaciji u svetu, novim ratnim sukobima i inflaciji. Jedan od razloga slabijih prodajnih rezultata leži i u činjenici da su mnogi potencijalni kupci očekivali subvenciju od strane države od 2.100 evra za kupovinu polovnih automobila standarda Euro 6, uz reciklažu starijih automobila sa dizel motorima normi Euro 1, Euro 2 i Euro3. Ostaje da se vidi da li će i kada ovaj program zaživeti.

Gde smo u odnosu na Evropu?

Srbija svakako nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini. Naime, sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta. Prema tim podacima u Italiji je zabeležen pad od 10,9%, u Španiji od 2,5%, Austriji 1% i Švajcarskoj 0,2%. Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska od 24,4%, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3%.

Ipak, sve se češće može čuti da bi 2024. godina u Evropi mogla da bude godina stabilizacije ponude, ali naravno pod uslovom da ne dođe do nekih iznenadnih velikih promena u geopolitičkim odnosima ili novih talasa poskupljenja. Osnov za ovakva predviđanja leži u rastu prodaje novih vozila u Evropi, a time ćemo se detaljnije baviti u nastavku teksta.

 Šta zanima kupce polovnjaka

I u 2023. godini dominantno su se kupovali polovnjaci proizvedeni između 2007. i 2011. godine i oni čine 43% svih polovnjaka koji su u prethodnih 12 meseci prvi put registrovani u našoj zemlji. Zanimljivo, nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza (47%) u godini za nama ispunjava emsionie standarde od Euro 1 do Euro 4 (vozila proizvedena do 2009. godine). Podsetimo, država je najavila zabranu uvoza ovakvih vozila od 1. januara ove godine, ali se to za sada nije desilo.

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima i podaci su gotovo identični onima iz 2022. godine. Konkretno, 64,48% prodaje polovnih automobila iz uvoza u prošloj godini činila su vozila sa dizel motorom, a 29,71% na benzin.

Nema promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Srpski vozači najviše veruju Folksvagenovim modelima: Golfu, Pasatu i Polu, svih generacija, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Osim nabrojanih modela Folksvagena, u 2023. godini su se kupovali Fijat Punto, Audi A4 i dva Opelova modela, Korsa i Astra.

Dvocifreni rast prodaje novih automobila

Za razliku od tržišta polovnjaka, u prošloj godini zabeležen je rast prodaje novih automobila od 11,6% u odnosu na 2022. godinu. Bolje su se prodavali putnički automobili, dok su u segmentu lakih komercijalnih vozila zabeleženi nešto slabiji prodajni rezultati.

I na tržištu Evropske unije zabeležena je ekspanzija prodaje novih vozila. Prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, (ACEA) u 2023. godini prodato je ukupno 10,5 miliona jedinica, što je za 13,9% više u odnosu na pretprošlu godinu. Sva velika tržišta sa kojih uvozimo polovnjake beležila su rast: Italija 18,9%, Francuska 16,1%, Nemačka 7,3%, Španija 16,7%… Jedina država, članica EU koja je u prošloj godini prodala manje novih automobila u odnosu na 2022. jeste Mađarska (- 3,4%).

Preko polovine prodatih automobila benzinci

Interesovanje kupaca novih automobila, kad je reč o pogonskom gorivu dijametralno je suprotno u odnosu na kupce polovnjaka. U prošloj godini više od polovine svih prodatih novih vozila je sa benzinskim agregatima, dok „dizelaži“ čine svega 18,9% tržišta. I dalje raste prodaja „hibrida“, koji su dostigli respektabilnih 23,62% tržišta novih vozila, kao i prodaja čisto električnih vozila. Ipak, i dalje čine jako mali procenat ukupnog tržišta.

Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u 2023. godini najviše su se prodavali modeli Škode. Na drugom i trećem mestu su Tojota i Hjundai, a u prvih pet našli su se još Folksvagen i Dačija.

Čak četiri modela Škode su na listi pet najprodavanijih modela: Oktavija na prvom mestu, a zatim Skala na drugom, Kamiq na trećem i Superb na petom mestu. Na četvrtom mestu po broju prodatih primeraka u prošloj godini našao se čuveni Tojotin model, korola.

Zanimljivo, u 2023. godini veliki broj luksuznih modela je našao svoj put do kupaca. Tako je prirmera radi u godini za nama prodato čak 180 Poršea, 33 Maseratija, 16 Jaguara i 7 Ferarija…