U Hitlerovom rodnom gradu Braunau, spomenik srpskom petlu

Piše: Radojka Nikolić

Život je čudo – kaže Emir Kusturica u jednom od svojih filmova. I jeste, potvrdilo se mnogo puta. U ovom slučaju, neverovatan splet okolnosti povezao je Hitlerov rodni grad Braunau, Prvi svetski rat, vojničko groblje u Braunauu, nemačkog vojnika sa srpskim petlom i Zorana Šijakovića, gradskog sekretara za kulturu u austrijskom gradu Braunau na Inu. Zahvaljujući Zoranovom angažovanju i negovanju kulture sećanja, srpski petao će dobiti spomenik ovog leta 2022, posle 104 godine!

Izgleda zapetljano, ali priča počinje ovako.

Krajem ovoga marta (2022.) na putu prema Nemačkoj, odnosno Bavarskoj, prošli smo kolima pored grada Braunau… Pa, pošto je to Hitlerov rodni grad, koji nosi lošu karmu baš zbog te činjenice, hajde, da svratimo. Kad smo već tu, da vidimo rodnu kuću Hitlera, sa kojom se već godinama muče, šta od nje da urade i koju namenu da joj daju, samo da ne bude mesto fetiša za neonaciste.

Braunau je gradić sa oko 16.000 stanovnika, na samoj granici Nemačke i Austrije, na reci In, u severozapadnom delu Austrije. Od Drugog svetskog rata naovamo nikada se nije oslobodio lošeg imidža da je Hitlerov rodni grad, iako je tu, kao dete Adolf sa roditeljima, stanovao samo do treće godine života, a potom su se preselili u Pasau, pa dalje, jer je Hitlerov otac bio carinik i zbog prirode posla često su se selili. No, činjenica je da je iznajmljeni stan u ulici Salzburger Vorstadt broj 15, na drugom spratu kuće iz 17. veka u Braunau na Inu, upisan kao Hitlerovo rodno mesto. Sudbina ove zgrade je stalna tema posle Drugog svetskog rata i više miliona žrtava koje je Adolf Hitler uzrokovao.

Austrijska država je, najpre, nekoliko decenija iznajmljivala zgradu od vlasnika, kako bi se zaustavio ekstremno-desničarski turizam, jer su neonacisti tu zgradu doživljavali kao „svoju kolevku“. Zato je država kuću prvobitno namenila da bude Dnevni centar za negu osoba sa invaliditetom. Ali, vlasnica kuće se usprotivila planovima da se objekat prilagodi invalidskim kolicima, a istovremeno je odbila ponudu da država otkupi zgradu ili da je renovira… Posle mnogo peripetija, država je donela propise o prinudnoj kupovini i preuzela vlasništvo nad kućom 2016. godine, kako su mediji tada izvestili, za cenu od 810.000 evra.

Međutim, u Austriji se nastavila rasprava oko sudbine zgrade: jedni su tražili da se sruši, dok su drugi tvrdili da treba da se koristi u dobrotvorne svrhe ili kao Kuća pomirenja. Konačno, krajem 2019. godine je odlučeno da se zgrada pretvori u policijsku stanicu. Ali, onda je došao korona virus, pa projekat, iako je već urađen, još nije počeo da se realizuje. U to smo se uverili i krajem ovog marta, kao i u loše stanje zgrade stare tri veka: temelji kuće propadaju i vlažni su.

Na kući ništa ne piše, osim uličnog broja. Oznaka da je to Hitlerova rodna kuća je, zapravo, samo veliki kamen-spomenik, donet iz kamenoloma koncentracionog logora Mathauzen. Na kamenu je uklesan tekst: Za mir, slobodu i demokratiju, nikada više fašizam, milioni mrtvih nas podsećaju.

Centar Braunau – Gradska kuća

I dok se čeka na realizaciju projekta kojim će zgrada postati policijska stanica, na ulici ispred susedne kuće je živo, jer je tu kafić sa baštom i stolovima napolju, pa su gosti sedeli i uživali u prolećnom suncu tog martovskog dana…

Kuća u ulici Salzburger Vorstadt broj 15 je u centralnom delu gradića Braunau. Ona je od glavnog gradskog trga, katedrale i Gradske kuće, odvojena gradskim vratima. Gradska kuća i glavni trg i pešačka zona pružaju tipičnu, idiličnu austrijsku sliku – uređene, lepo održavane zgrade, restorani i prodavnice. Na početku ulice je najstarija kafana „gasthaus“ u Braunau iz 1550. godine!

Ali, u ovom gradiću, uz koji decenijama nezasluženo ide stigmatizacija zbog Hitlerovog imena, živi i radi, na funkciji gradskog sekretara za kulturu, već nekoliko godina, jedan Novosađanin – Zoran Šijaković. Došao je krajem devedesetih u Austriju i već nekoliko godina kasnije napravio je preporod u kulturno-umetničkom stvaralaštvu Srba u Austriji. Osnovao je Udruženje „Danica“, organizovao brojne kulturno-umetničke događaje, izložbe i gostovanja srpskih umetnika. Vlada Pokrajine Salzburg odlikovala je Zorana Šijakovića ordenom za zasluge, za njegov doprinos kulturi i za dosadašnji stvaralački rad. Priznanja je mnogo, ali je za ovu našu priču posebno važno što je Zoran pre nekoliko godina organizovao muzejsku postavku „Srbi u Braunau – 100 godina“, koja je u Austriji doživela neočekivano veliki uspeh.

Skica skulpture srpskog petla na mostu u Braunau

Bista austrijskog cara Franca Jozefa u Braunau, na obali reke In

 

Otkud Srbi u Braunau pre sto godina?!

Ukratko, uz pomoć austrijske arhive i dokumentacije, pronađeno je da je u Braunauu, u Prvom svetskom ratu, 1915. godine, formiran ratni logor u koji su bili dovođeni i Srbi. Neki su tu i umrli, pa je na vojničkom groblju u Braunauu identifikovano da je sahranjeno 16 Srba. Kako navodi Šijaković, tamo se vijori srpska zastava, a svake godine na Vidovdan, Srbi u Austriji to mesto posećuju i pale sveće. „Gordana Ilić Marković, profesorka slavistike u Beču, došla je do knjige umrlih gde smo identifikovali 16 imena. Tome smo posvetili izložbu koja je u Braunauu održana 2016. godine, i ocenjena kao najuspešnija izložba do tada“, navodi Šijaković.

No, iz Srbije pre više od sto godina, nisu u Braunau stizali samo Srbi, već i Nemci… I tu počinje priča o srpskom petlu!

Naime, krajem juna 1918. godine, vraćajući se sa jugoistočnog ratišta, jutarnjim vozom je u Braunau, stigao jedan nemački vojnik koji je u rukama nosio rasnog, srpskog petla, dugopevca. Iz teksta koji su objavile austrijske novine 29. juna 1918. godine, može se zaključiti da je vojnik zavoleo tog petla u Srbiji, nosio ga sa sobom po frontu i odlučio da ga donese u Nemačku, svojoj majci i supruzi koje su ga čekale. Međutim, na prelasku iz Austrije u Nemačku (mesto Simbah, sa nemačke strane), granica je bila na sredini mosta na reci In. Tu su nemački carinici, prema pravilima, zabranili unošenje živog petla iz Srbije (ili iz bilo koje druge države). Posle duge rasprave, vojnik je bio prinuđen da se, u pratnji jednog od carinika, vrati na austrijsku polovinu mosta, i tu je, na mostu, petlu odrublјena glava. Novinski tekst o tom neobičnom događaju objavlјen je na naslovnoj strani dnevnih novina “Neuigkeits-Welt-Blatt“, 29. juna 1918. god.

A sto godina kasnije, 2018., novinar Gajring Valter (Walter Geiring, 1965-2020), napisao je tekst o slučaju “srpskog petla”, ovoga puta u novinama „Oberösterreichische Nachrichten“- “Vor 100 Jahren brachte Gockel an Grenze Amtsschimmel zum Galoppieren“.

I, eto povoda za spomen-obeležje srpskom petlu koje je inicirao Zoran Šijaković, a prihvatile gradske vlasti Braunauu na Inu. Na mestu na kome se zbio taj neobični „slučaj srpskog petla“, na mostu preko reke In, koji povezuje gradove Braunau i Simbah, a time i dve države Austriju i Nemačku, planirano je postavlјanje bronzane skulpture u obliku petla, kao i spomen ploče.

A nedaleko odatle, na samo stotinak metara vazdušnom linijom, na obali Ina u Braunau nalazi se bista austrijskom caru Francu Jozefu, koji je i započeo Prvi svetski rat. Kakva istorija, na samo jednom kvadratnom kilometru površine! Hitlerova rodna kuća, spomenik srpskom petlu, bista austrijskog cara…

Zoran Šijaković očekuje da će skulptura biti svečano otkrivena, uz prigodnu manifestaciju i prisustvo javnih ličnosti iz sveta kulture i politike, u drugoj polovini juna ove godine. Vajarka Kristine Persajs (Christine Perseis), majstor umetničke gilde, već uveliko radi na spomeniku petlu; prikupljene su i brojne donacije da se ovaj projekat realizuje. Pomogli su i Srbi i Austrijanci, ali za sada ne i zvanična država Srbija. Izgleda da se zahtev Udruženja „Danica“ iz Austrije zaturio negde u procedurama državne administracije u Beogradu. Vreme leti, jun samo što nije, a ko zna da li će do tada srpska država pomoći. Pa, zato, evo adrese za donacije:

Račun za uplatu donacije za postavlјanje bronzane skulpture:

“Donacija za izradu skulpture“ – DANICA-AUSTRIA

IBAN: AT94 2040 4066 0500 3942

BIC: SBGSAT2S