Goran Vojvodić. predsednik veća Velike nagrade arhitekture na ovogodišnjoj 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture, koja se održava od 15. aprila do 17. maja (Foto: Vanja Enbulajev)
U okviru ovogodišnje 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja se održava od 15. aprila do 17. maja biće dodeljena i Velika nagrada za životno delo Udruženja arhitekata Srbije (UAS). Ova nagrada se dodeljuje istaknutim arhitektama čiji je rad ostavio značajan trag u srpskoj arhitekturi. Goran Vojvodić je predsednik veća Velike nagrade arhitekture i podseća da je nagrada ustanovljena 1982. godine, a pripada stvaraocima za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture.
“Posmatrano u širem vremenskom kontekstu, nagrada je na određeni način evoluirala zadirući i u druge sfere delanja arhitekata. Dakle, ne samo u konotaciji projektovanja i građenja objekta, već i sa mnogo više osvrta, pažnje ka različitim segmentima tih angažovanja – urbanističkom planiranju, edukaciji, pisanoj reči. Međutim, zadržan je isti princip i pristup procesu vrednovanja nečijih dostignuća u struci. A to znači da dobitnici mogu biti samo osobe izuzetnih profesionalnih i ljudskih kapaciteta i ostvarenja, koji su svojim angažovanjem i dostignućima u struci obogatili našu sredinu, ostavili trag za buduća vremena“, navodi Vojvodić.
Komentarišući ulogu kritike koja se odnosi na oblast arhitekture Goran Vojvodić naglašava da je to neophodnost u svakoj sredini, ali je kod nas, na žalost, na prilično elementarnom nivou, bez velikog uticaja i dometa, osim pojedinačnih uzleta:
“Arhitektura kao delatnost i ishodište ne se može odvojiti od šireg konteksta – društvene zajednice. Arhitektonsko angažovanje daje odgovor zahtevima društva u različitim konotacijama. Odatle i potreba za analizom, preispitivanjem uticaja na samu zajednicu”, ističe Vojvodić.
Govoreći o društvenoj ulozi arhitekata i arhitekture, predsednik veća Velike nagrade arhitekture ističe da je uloga arhitekture od izuzetnog značaja:
“To je značajno ne samo za formiranje svesti i razumevanja građenog okruženja, njegove pojavnosti, funkcionalne i estetske, već i za uspostavljanje trajnih vrednosti u kvalitetu življenja. Konstantnim dijalogom, formiranjem kritičnog odnosa između arhitekata, korisnika i samog prostora korišćenja, direktno se utiče na razumevanje delovanja struke, a kao krajnje ishodište i stvaranje neposrednog okruženja boljim mestom za život”, ocenio je Goran Vojvodić.
