Autor: Radojka Nikolić
(Foto: Pixabay)
Pre nekoliko dana, 30. juna, Evropska komisija usvojila je finansijski paket za Crnu Goru od oko 3,2 milijarde evra, i ubacila ga u sedmogodišnji budžet EU za period od 2028. do 2034. Godine. Nedoumice više nema, jasno je da će 1. januar 2028. godine, tj. za godinu i po dana, Crna Gora slaviti kao nova članica Evropske unije.
Za Crnu Goru će početi novi period povećanja životnog standarda i društveno-ekonomskog razvoja koji će se usklađivati za prosekom EU. I napredovaće sigurno, kao što su napredovale sve države iz našeg okruženja koje su ranijih godina postale članice Evropske unije.
Ali, šta će to značiti za Srbiju, konkretno, za srpski izvoz?
Ukratko – Srbija će sigurno izgubiti značajni deo tržišta za svoj izvoz, jer će Crna Gora postati i deo trgovinskog tržišta EU, na koje će ostale članice plasirati svoju robu pod povoljnijim uslovima.
Za Srbiju je to loša vest. Jer, Crna Gora je jedan od napoželjnijih spoljnotrgovinskih partnera sa kojim Srbija ostvaruje suficit koji se meri milijardom evra godišnje. Razume se, nastaviće se spoljnotrgovinska razmena Srbije i Crne Gore, odnosno srpski izvoz. Ali, obim izvoza i količine sigurno će biti manje, zbog politike EU potpuno slobodnog unutrašnjeg tržišta: jedinstveno tržište EU, gde su ukinute sve carine, kvote i administrativne barijere.
To znači da će tržište Crne Gore biće administrativno i ekonomski dostupnije drugim članicama EU, jer će članstvom u EU, Crna Gora istupiti iz sporazuma CEFTA u kome sada nalazi sa Srbijom.
Kakva je bila spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Crne Gore u 2025. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije?
Srpski izvoz u Crnu Goru prošle godine premašio je 1,44 milijarde evra i bio je veći za 10% nego u prethodnoj 2024. godini.
Srpski uvoz iz Crne Gore u 2025. godini iznosio je samo 131 milion evra i bio je manji nego 2024. kada je uvoz iznosio 141,8 miliona evra.
Bilans: Srbija je ostvarila suficit od oko 1,3 milijarde evra u trgovinskoj razmeni sa Crnom Gorom u 2025. godini. Sličan odnos spoljnotrgovinske razmene beleži se već godinama unazad, samo obim minimalno varira.
Da li će tako biti i 2028. godine i ostalih godina posle ulaska Crne Gore u članstvo EU? Izvesno je da neće. Srbija gotovo sigurno neće ostvarivati toliki suficit u trgovinskoj razmeni, pogotovo kada se ima u vidu struktura izvoznog asortimana iz Srbije.
Šta Srbija izvozi u Crnu Goru za gotovo 1,5 milijardu evra?
Na prvom mestu su prehrambeni proizvodi. Hrana i piće, uključujući mlečne proizvode, prerađevine od mesa, konditorske proizvode, brašno i osvežavajuća pića.
Iza toga sledi izvoz struje, što je jedna od ključnih stavki u strukturi razmene, posebno tokom letnje turističke sezone kada Crna Gora ima povećane potrebe za snabdevanje energentima.
Iz Srbije se u Crnu Goru izvoze i električne mašine i drumska vozila, zatim razni elektro aparati i delovi za mašine i aparate.
Na listi izvoza u Crnu Goru su i gvožđe, čelik i razni građevinski materijali od metala. U velikoj meri Srbija izvozi i lekove, kozmetiku, plastične mase i proizvodi za kućnu hemiju.
A šta Srbija uvozi iz Crne Gore – prošle godine za 131 milion evra? Struju i suvo meso – moglo bi se jednostavno formulisati.
Jer, na prvom mestu srpskog uvoza iz Crne Gore je električna energija, koja iz crnogorskih hidroelektrana (obično u proleće) ide prema Srbiji, a drugi važan uvozni artikal je crnogorska-njeguška pršuta, koju statistika vodi kao – sušeno svinjsko meso.
I tako se stiže do suficita u spoljniotrgovinskoj razmeni koji je u 2025. godini za Srbiju iznosio oko 1,3 milijarde evra. Sa tako visokim suficitom koji Srbija ostvaruje u trgovinskoj razmeni, Crna Gora je više nego poželjan partner i u samom je vrhu zemalja sa kojima je Srbija u plusu većem od jedne milijarde evra u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Kako izgleda taj izvoz u Crnu Goru ako ga uporedimo sa drugim spoljnotegovinskim partnerima?
Srbija u Crnu Goru izvozi duplo više nego u Rusku federaciju, tri puta više nego u Španiju, oko četiri puta više nego u Belgiju, oko pet puta više nego u Švajcarsku, oko četiri puta više nego u Grčku, oko tri puta više nego u Veliku Britaniju… i tako dalje, možemo da ređamo još više zemalja sa spiska zemalja sa kojima Srbija ima spoljnotrgovinsku saradnju.
U podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i pomenutih zemalja, za 2025. godinu, to ovako izgleda.
SRPSKI IZVOZ 2025.g.
u Rusku Federaciju oko 756 miliona evra,
u Španiju 457 miliona evra,
u Belgiju 364 miliona evra,
u Švajcarsku 273 miliona evra,
u Grčku 345 miliona evra,
u Veliku Britaniju 479 miliona evra
u Švedsku 485 miliona evra
… i tako dalje, spisak se može nastaviti nizom zemalja u koje izvozimo značajno manje nego u Crnu Goru i ne ostvarujemo tako visok suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Imajući sve to u vidu, možda bi izvoznici, kompanije koje posluju u Srbiji, trebalo već sada da pripremaju novu strategiju za svoj izvoz, jer će čas prijema Crne Gore u članstvo EU doći veoma brzo, za samo godinu i po dana.
