Autor: Radojka Nikolić
Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda u svom današnjem govoru, 9. aprila u Vašintonu, na događaju kojim se, tradicionalno, najavljuje Prolećni samit MMF-a i Svetske banke (Screenshot)
“Čak i u najoptimističnijem scenariju Međunarodnog monetarnog fonda, ovogodišnji globalni rast ne može iznositi 3,3%, koliko smo procenjivali u prognozama krajem prošle godine. Razlog je rat u Iranu, oštećena energetska i ostala infrastruktura, poremećaji u lancima snabdevanja, gubitak poverenja na tržištu”, rekla je Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda u svom današnjem govoru (9. aprila) u Vašintonu, na događaju kojim se, tradicionalno, najavljuje Prolećni samit MMF-a i Svetske banke.
Iranski rat je predstavljao šok broj jedan, a da nije bilo njega, mogli bismo i da povećamo procenu rasta globalne ekonomije za ovu godinu, rekla je Georgijeva.
Za koliko procenata će biti smanjene prognoze rasta još se ne zna, kao što je teško proceniti i ukupne štete, direktne i indirektne, koje donose aktuelni sukobi na Bliskom Istoku.
Kristalina Georgijeva je preporučila vladama da pruže podršku najranjivijim slojevima privrede i stanovništva, ukoliko to dozvole “budžetske margine”, ali da izbegavaju velike deficite. Jer, veliki deficiti koje su vlade pravile posle korona perioda, direktno vode u inflaciju, što bi se i sada moglo dogoditi.
Inflatornih pritisaka će svakako biti, ali je Georgijeva imala poruku za centralne banke da sačekaju, za sada, sa intervencijima oko referentnih kamatnih stopa. “Ali, ako inflaciona očekivanja pokrenu spiralu povećanja cena, biće neophodno odlučno intervenisati. Tada će centralne banke morati da povećaju kamatne stope“, rekla je Georgijeva. Ona je naglasila da treba izbegavati ograničenje izvoza i kontrolu cena, jer bi to bilo, kako je rekla, kao „dolivanje ulјa na vatru“.
(Screenshot)
Pošto svaka kriza najteže pogađa najsiromašnije i najnerazvijenije države i stanovništvo, ovom krizom će biti pogođene najsiromašnije zemlje Bliskog Istoka.
Kristalina Georgijeva je iznela procenu MMF-a da će oko 45 miliona lјudi biti u opasnosti od gladi, uz sadašnjih preko 300 miliona. Zbog toga Georgijeva smatra da će siromašnijim državama biti potrebna finansijska pomoć MMF-a koja se meri desetinama milijardi dolara.
“MMF očekuje da će kratkoročna tražnja za finansijskom podrškom porasti između 20 i 50 milijardi američkih dolara”, navela je Georgijeva u razgovoru koji je, tradicionalno, posle njenih uvodnih procena, vodio sa njom Majkl Froman, predsednik Saveta za spolјne odnose i politički analitičar.
Na početku drugog ovogodišnjeg kvartala svetska ekonomija ne samo što neće imati očekivani rast od 3,3% u 2026., već se neizvesnost, problemi sa energentima i sa pokidanim lancima snabdevanja, tek mogu očekivati.
Kristalina Georgijeva i Majkl Froman, predsednik Saveta za spolјne odnose u razgovoru 9.aprila 2026. u Vašingtonu (Screenshot)
Danas, 9. aprila, Georgijeva je govorila o šokovima, o iranskom ratu, o tragičnim posledicama po siromašne države Bliskog Istoka, o energetskoj krizi, opasnosti od inflacije, pokidanim lancima snabdevanja, milijardama pomoći koje će pružiti MMF najugroženijim državama, ali nije upotrebila reči “nova ekonomska kriza”.
Šefica MMF-a nije pomenula ni SAD u kontekstu napada na Iran, niti štete koju američka bombardovanja i razaranja infrastrukture donose.
Pokazala je Georgijeva da prema domaćinima treba biti fin i ljubazan. A osim toga, sedište MMF-a i Svetske banke je u Vašingtonu. Jasno. Prilično je jasno.
