Autor: Radojka Nikolić
Darko Batinić, maj 2025. godine: Priprema za vrcanje meda na solarni pogon – paneli su kupljeni od specijalne nagrade na Organic konkursu NLB banke koju je Darko dobio 2023. godine
Darko Batinić iz sela Lazareva u opštini Zrenjanin, inženjer ekologije koji se bavi organskim pčelarstvom, bio je jedan od dobitnika specijalne nagrade na 12. Organic konkursu NLB banke za 2023. godinu. Nagrada je iznosila 500.000 dinara i Darko je taj novac iskoristio za ugradnju solarnih panela iz kojih dobija struju za proces vrcanja meda.
Kako sve to danas izgleda, dve godine kasnije, mogli su da se uvere predstavnici medija koji su, u organizaciji NLB Komercijalne banke, posetili porodicu Batinić u Lazarevu 27. maja 2025. godine.
Proizvodnja organskog meda, kao i konvencionalnog, značajno je unapređena u prošle dve godine, a proizvodnjom se ne bavi samo Darko, već cela porodica: otac, majka i brat Dejan. Iako je sve počelo kao porodični hobi pre 25 godina, od pre petnaestak godina pčelarstvo, proizvodnja meda i nekih finalnih proizvoda na bazi meda, postao je ozbiljan porodični biznis. Od 2019. godine kreće i organsko pčelarstvo, što je bio samo još jedan korak ka opredeljenju da se pčelarstvom bave kao osnovnim poslom.
Dejan Batinić
Entuzijastični, vredni i potpuno posvećeni ovom poslu, Batinići imaju sve karakteristike preduzetnika koji su zaljubljenici u posao kojim se bave i stalno ga unapređuju.
Darko Batinić kaže za naš portal www.magazibiznis.rs da su od pre nekoliko godina stavili fokus na organsku proizvodnju meda. Od oko 250 košnica koje sada imaju, njih 50 je određeno za organsku proizvodnju. Kako to praktično izgleda?
“Nikakvih hemijskih sredstava ni tretmana ne sme biti u organskoj proizvodnji, što znači da se vodi računa i o farbanju košnica – mogu se upotrebljavati samo boje na bazi vode. Imamo obaveze prema sertifikacionoj kući koja nas kontrolište, a to je Ecoagri iz Bele Crkve. Pčele mogu boraviti samo na parcelama sa organskom proizvodnjom i moraju biti udaljene od hemijski tretiranih površina najmanje tri kilometra. Organske pčele vozimo na imanje Ecoagri Serbia koje ima oko 3.000 hektara u organskoj proizvodnji pod uljanom repicom i suncokretom. Sve to jeste zahtevno, ima i dosta administriranja, ali se isplati, jer je organski med namenjen za uži krug potrošača i za izvoz, a cena je oko 20 evra za kilogram“, kaže Darko.
Med i od meda – sve proizvedeno u gazdinstvu porodice Batinić, Lazarevo kod Zrenjanina
I zato će, narednih pet godina, razvoj gazdinstva Batinić ići u pravcu osnaživanja organske proizvodnje i u izvoz. Uzorke su već poslali u Japan i očekuju odgovor sa tog tržišta.
Od pčelinjih proizvoda, saznajemo od Dejana Batinića, ovo gazdinstvo ima konvencionalni med: lipov, livadski, od uljane repice, od bagrema i šumski med. Od organskog meda imaju livadski, suncokretov, od uljane repice i lipe. Dejan, koji je po obrazovanju budući inženjer u sektoru nafte i gasa, ali se opredelio za porodični posao u pčelarstvu, kaže da je njegov brat Darko glavni strateg za razvoj porodičnog biznisa. Ističu i inovativni proizvod koji je napravio Darko: krem bez šećera i palminog ulja, gde je med osnovni sastojak.
Darko sa nagradom koju je osvojio 2023. godine na Organic konkursu NLB banke
A od ostalih proizvoda koji nastaju zahvaljujući pčelama i medu su: mešavina protiv alergija (za alergične na polen), propolis, perga, polen, kao i rakije pečene od meda.
„Nameravamo da razvijemo kreme na bazi meda, voska, zatim na bazi pčelinjeg otrova koji se koristi protiv bora i labelo za uvećanje usana. Planiramo i da pravimo sveće od čistog pčelinjeg voska. Što se tiče broja proizvoda, zadržaćemo ovo što imamo, ali ćemo pokušati da sami prodajemo, da ne idemo preko posrednika, pa ćemo se više posvetiti promociji i prodaji“, kaže Darko Batinić.
Da bi ušli u ovaj ozbiljan porodični posao, Batinići su prethodno obezbedili sve sertifikate Republike Srbije, ali i sve evropske sertifikate. Pored novca koji su dobili od NLB Komercijalne banke, Batinići konkurišu i za sredstva kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a od Inovacionog fonda Srbije su pre nekoliko godina dobili i grant za razvoj uređaja za suzbijanje varoe. Reč je o mašini koju je osmislio Darko, a kojom se, bez hemijskih ili drugih sredstava, samo promenom temperature, uklanjaju krpelji, opasni po pčele. Mašina je mobilna i može da se nosi na polje, tamo gde je pčelama potrebna.
Darko ispred kuće Batinića u Lazarevu – električni BYD parkiran ispred ograde
„Ima dosta fondova za koje se može konkurisati, postoje i državni fondovi i kod pojedinih komapanija, ali to zahteva redovno praćenje i pisanje projekata i administriranje. Sve je to dobro, projekti su odlični za razvoj posla, ali je i za to potrebno da ste već dostigli određeni nivo razvoja biznisa“, kaže Darko.
U Vojvodini su Batinići jedini proizvođač organskog meda. Zavisno od sezone, vremenskih i ostalih prirodnih uslova, godišnje proizvedu najmanje 6 tona, a najviše 8 tona meda godišnje – zajedno – i konvencionalnog i organskog.
Dok čekaju odgovor iz Japana gde su poslali med za konzumaciju, Darko i Dejan Batinić su ponosni što su, prvi u Srbiji, uvezli (iz Nemačke) kineski električni automobil BYD. Zato su na ogradi ispred kuće namestili punjač, koji će pretvoriti u javni punjač: mogu i prolaznici da ga koriste da dopune baterije automobila, a cena će biti – kupovina jedne tegle meda.
Punjač za baterije za električne automobile – može punjenje, uz kupljenu teglu meda!
