Subotički: Plantažno gajim organski šipurak od divlje ruže, a počinjem i preradu

Autor: Radojka Nikolić

Divlje ruže daju organski šipurak. Ali, ne ovde-onde po šumama i livadama, nego na plantažama. U Srbiji se na 525 hektara gaji organski šipurak, dok se konvencionalno šipurak gaji na 600 hektara. Najviše u centralnoj i istočnoj Srbiji, a delom i u Vojvodini – organski na 87 hektara.

Gotovo nepregledna polja belih i roze cvetova, na nekoliko hektara plantaža organski gajenih ruža od kojih se dobija kvalitetni plod divljeg šipurka – to su slike sa imanja mladog poljoprivrednika Dina Subotičkog koji je nedavno dobio podsticajnu nagradu za bavljenje ovim poslom.

Dino Subotički iz Bačkog Pеtrovog Sеla proglašen je za najuspešnijeg mladog poljoprivrednika na 14. Organic konkursu NLB Komercijalne banke, koji je završen nedavno, 27. oktobra 2025. godine, svečanim uručenjem nagrada. Subotički (28 godina) dobio je specijalnu nagradu u iznosu od 500.000 dinara za projekat kojim je konkurisao: proizvodnja suplemenata i eteričnih ulja od organskog šipurka.

Toliko novca i možda malo više od toga, biće mu potrebno za nabavku mašina i presa kojima će odvajati “meso” šipurka od koštica, praviti “pogače” ili mleti u prah za dodatak ishrani i cediti ulje iz koštica za kozmetičke ili farmaceutske preparate.

U razgovoru za www.magazinbiznis.rs Subotički kaže da je siguran da će u tome uspeti, da postoji veliko interesovanje na tržištu i da je ovaj novi posao u poljoprivredi otkrio pre četiri godine, iako dolazi iz sveta elektrotehnike (po struci elektrotehničar, sada još na studijama iz te oblasti).

“Bukvalno smo krenuli na ‘bum’ pre četiri godine: posadili sednice, postepeno kupovali mašine, konkurisali i dobijali deo sredstava iz republičkog i pokrajinskog fonda za kupovinu mašina… Koristio sam savete i tako sam, malo po malo, počeo da se ovim bavim na imanju od oko 16,5 hektara koje je moja dedovina, a koje su do tada drugi obrađivali”, ispričao nam je Dino.

Iskustva u poljopoprivrednoj proizvodnji nije imao ni on a ni roditelji – majka je medicinske struke, otac iz oblasti geodezije. “Dobro, otac je posredno, zbog stručnosti, mogao poznavati poljoprivredu, ali se time nikada nije bavio”, napominje Dino.

Pa, kako to izgleda kad se odluka donese da se bave poljoprivredom na sopstvenoj, nasleđenoj zemlji?

Dino kaže da im se od ideja o kojima su porodično razgovarali pre četiri-pet godina, najviše dopala ova: da se bave organskom proizvodnjom šipuraka. Istraživanje tržišta je pokazalo da u tome najviše najviše znanja i iskustva ima proizvođač i otkupljivač, inženjer Karolj Fekete iz Novog Kneževca.

“Gospodin Fekete ima 55 hektara pod organskom proizvodnjom šipurka. Napravili smo jednu vrstu kooperacije: od njega smo nabavili sadnice, njegov kombajn bere šipurak na našim parcelama i on dalje plasira proizvod na tržište EU”, objašnjava Dino.

Iako na samom početku, pre četiri godine, nije baš sve bilo jednostavno, Dino kaže da je šipurak lak za gajenje. Prilično je otporan na bolesti, nije potrebno navodnjavanje, sadnice brzo napreduju. Jednom mesečno se pokosi, a dva-tri puta godišnje se prska plavim kamenom. Ni zemlja ne mora biti visokokvalitetna, dovoljna je ona srednje ili niže klase. Kao za korov!

“Biljka šipurka je vrlo otporna. U drugoj godini od sadnje daje prvi rod. Ja sve radim: vozim traktor, prskam, kosim i sadim. Sadnice se proizvode u Srbiji i sada smo došli do 70.000 sadnica. Trenutno, ovog oktobra, da primim nagradu NLB Komercijalne banke dolazim iz perioda berbe, jer je prethodno bio kišni period koji je usporio berbu. Inače, berba počinje krajem avgusta i završava se početkom oktobra”, kaže Dino.

Ove godine su, objašnjava Dino, na 8 hektara imali rod od oko 22 tone, što je oko pola kilograma po sadnici. Ali, to je prvi rod. Tek za 2-3 sledeće godine će biti dostignut puni rod, od četiri do pet kilograma po sadnici.

Subotički najavljuje da će sledeće godine zasaditi još jednu parcelu od osam hekatara, što znači da će imati još 30-tak hiljada sadnica.

“Ova nagrada NLB Komercijalne banke je namenjena za mašine za preradu. Jer, jedan deo šipuraka ćemo odvojiti i početi da radimo našu proizvodnju. Kupićemo mašinu-presu za hladno ceđenje ulja iz koštica šipurka koje može da se koristi u kozmetičkoj industriji, a ostatak od tih semenki koji se naziva ‘pogača’ može da se koristi za ishranu stoke. Druga mašina je mlin koji će mleti ‘meso’ koje ostane od šipurka, a to može da se koristi kao prah za dodatke u smuti napitke ili slično, jer je šipurak bogat C vitaminom, mineralima i drugim vitaminima”, kaže Dino i napominje da se sve te mašine proizvode u Srbiji.

Prema njegovim planovima, ta proizvodnja će krenuti posle berbe od sledeće godine, sa malim količinama, za početak. Zato će i dalje sarađivati sa otkupljivačem, gospodinom Karoljijem kome će prodavati najveći deo roda.

Ima li razlike između divljeg i ovog organskog, plantažno gajenog šipurka – pitali smo Dina Subotičkog.

“Nema velike razlike, genetski materijal je zadržan isti, samo su izdvojene sorte koje mogu da se gaje kod nas. Mi gajimo dve nemačke vrste organskog šipurka – Inermis i Schmitt Ideal – i odlične su za preradu. Prve godine je bilo teško. Dok su sadnice male trebalo je naći radnu snagu da to okopava, jer u organskoj proizvodnji mora sve da se radi ručno. Nedelju dana je trajala sadnja. Ali, sad smo našli mašine koje mogu da se koriste i u organskoj proizvodnji”.

Entuzijastičan i nasmejan, Dino Subotički posle uručenja nagrade u Beogradu, gde smo razgovarali, kaže da ima dosta planova za narednih pet godina i veruje da će sve biti isplativo. Ova nagrada NLB Komercijalne banke ga je samo učvrstila u tom uverenju.

Kada se pogledaju sadašnje tržišne cene otkupa organskog šipurka – za sušeni plod se plaća 2,5 evra za kilogram a za sveži upola od te cene – čini se da ima razloga za optimističan pogled na proizvodnju i preradu organskog šipurka.

Za sada se u Srbiji organski šipurak gaji na oko 525 hektara, a od toga je u Vojvodini samo 87 hektara, ostalo u centralnoj Srbiji. Najveća plantaža u Vojvodini, koja zauzima 50 hektara, upravo je plantaža inženjera Karolja Fekete u Novom Kneževcu.