Autor: Radojka Nikolić
„E-trgovina je servis koji smo prvi put ponudili našim korisnicima 2006. godine. I od tada do 2017. godine imali smo samo 150 klijenata u celoj Srbiji. A onda se do 2024. godine broj naših klijenata u e-trgovini povećao 11 puta – sa 150 na oko 1.750. Preko Banca Intesa je e-trgovini 2024. godine ostvaren promet od jedne milijarde evra od strane naših klijenata. Broj korisnika e-trgovine dvocifreno raste, što je dobro, ali ono što je loše, kad pogledate tih 1.750 kompanija, od tog broja samo njih 14 čini 90% prometa, a u tih 14, njih osam su kockarnice! Kad posmatrate listu, u prvih 20 ne možete da vidite ni jednog ritejlera. Mislim da su banke uradile dobar posao u kontekstu uspostavljanja i razrade e-platforme i e-commerca, u smislu olakšavanja plaćanja na rate, smanjenja karbonskog otiska, iskustva klijenata i slično, ali smatram da i od strane trgovine treba da bude urađen izvestan napor“, rekao je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, učestvujući u panel diskusiji „Uloga bankarskog sektora u ekonomskom oporavku“, u kojem su 4. marta učestvovali bankari. Moderator je bio Vlastimir Vuković, predsednik IO NLB Komercijalna banka a učesnici, pored Darka Popovića i Petar Jovanović, predsednik IO AIK banke, Predrag Mihajlović, predsednik IO OTP banke, Jasna Terzić, predsednica IO Erste Banke i Srđan Kondić, predsednik IO Addiko Banke.
Darko Popović je podsetio da je Banca Intesa imala i edukativnu ulogu kod klijenata kada je reč o digitalnoj transformaciji:
„Na primer, 2010, godine kada smo objavili mobilnu aplikaciju, to je bilo vreme kada priča o digitalnim uslugama nije bila toliko visoko na agendi naših bankarskih kompanija, ali mislim je to bilo veoma dobro, jer smo time imali i edukativnu ulogu“, rekao je Popović.
Govoreći o e-trgovini, Popović je naveo da su građani Srbije u prošloj godini, putem e-commerce usluge Banca Intesa, obavili oko 33 miliona internet transakcija, a trgovci ostvarili više od 117 milijardi dinara prometa.
Prema broju transakcija u Banci Intesa, u top 10 trgovaca su sledeće kompanije: Mozzart, Yettel, Admiral Bet, Balkan Bet, Pionir Internacional Novi Sad (Merkurxtip.rs), A1 Srbija, Srbijavoz, Meridian Bet, ACT 4 Bet (superbet.rs), NIS, Infostan, Alta Pay, JKP Javne garaže, Pinnbet i SoccerBet.
Ukazujući na potrebu da bi bilo bolje da se e-commerce više koristi za kupovinu robe i usluga a manje u „igre na sreću“ tipa kladionice, Popović je podsetio da se nedovoljno koriste i usluge e-uprave, odnosno „digitalnog građanina“:
„Tu su se banke integrisale sa e-upravom i takođe omogućile jedno važno klijentsko iskustvo. Danas kroz našu mobilnu aplikaciju Consent Id možete da dobijete kvalifikovani elektronski sertifikat, umesto da idete u poštu ili u Privrednu komoru Srbije. To je jedan dobar primer saradnje između države i finansijskog sektora, ali mislim da se u prethodne dve godine sve to malo usporilo. Ja sam pristalica da svaki građanin mora da ima kvalifikovani digitalni setifikat, kako bi se proces digitalizacije državne uprave ubrzao, što bi državu učinilo jeftinijom i efikasnijom za građane“, rekao je Popović.
Tokom ovog bankarskog panela urađena je i anketa u kojoj su, putem mobilne aplikacije, učestvovali posetioci centralne sale u kojoj je održan Kopaonik Biznis Forum 2025. Tražen je odgovor na sledeće pitanje: „Ako bi banke mogle da usmere svoju podršku samo u jedan pravac, koji bi imao najveći dugoročni efekat na održivi ekonomski rast Srbije?“. Iz odgovora prisutnih ovoj panel diskusiji, najviše glasova – 51%, dobio je ponuđen odgovor: “Strateška podrška razvoju MSP kao motoru razvoja čitave privrede i zapošljavanja u zelenoj tranziciji”. Slede odgovori: “Poljoprivreda uz fokus na inovacije i organsku proizvodnju” sa 20% glasova, zatim “Veća ulaganja u inovativne sektore poput IT industrije” sa 15% glasova prisutnih i “Energetika uz modernizaciju i prelazak na održive izvore” sa 12% glasova prisutnih.
Komentarišući takve rezultate glasanja Darko Popović je rekao da je iznenađen odgovorima u anketi, jer “nije video u 21. veku ekonomiju koja je postala ekonomija visokog prinosa na bazi razvoja poljoprivrede”:
“To me asocira na onu floskulu na kojoj smo svi odrasli da je ’Vojvodina žitnica koja može da hrani pola Evrope’. Podseća me i na to da se već 20 godina, koliko dolazim na ovaj forum na Kopaoniku, naglašava da je poljoprivreda naša razvojna šansa… A onda se probudite u 2024. godini i vidite da je Srbija uvezla prošle godine poljoprivredne proizvode za 1,3 milijarde evra. Prošle godine je završena i desetogodišnja agrarna strategija 2014-2024 u kojoj je bilo planirano da u lošim godinama rast poljoprivrede bude 6% a u dobrim 9%. Međutim, u stvarnosti je prosečno godišnje rast naše poljoprivrede iznosio 0,2% u prošlih deset godina. Dakle, kad to uporedite i IT sektor, koji je mnogo manje kapitalna industrija a ostvarila je neto izvoz od preko 4 milijarde evra, i ima učešće od oko 8,5% u BDP-, kad to upotredite, da ste kreator državne politike i imate ograničen budžet, onda ne bi trebalo mnogo da se dvoumite šta treba podsticati za brži ekonomski razvoj“, rekao je Popović i naglasio da to, naravno ne znači da privredu treba da zanemarimo, jer agrar, zajedno sa energetikom, posebno u današnjim geopolitičkim okolnostima, svakako predstavlja dve strateške industrije.
„Nesumnjivo je da kreatori ekonomske politike treba da nađu način kako ćemo rešiti taj ogroman uvoz poljprivrednih proizvoda. U svemu tome vidim i ulogu banaka. Jer, Banca Intesa je, inače, finansijer poljoprivrede, ali je naše tehnološko zaostajanje u toj oblasti veliko i srpska poljoprivreda na bazi samofinansiranja nikada neće dostići taj nivo da može da se poredi sa evropskom konkurencijom. Da sam kreator agrarne politike, ja bih vodio politiku podsticanja poljoprivrede od strane države, jer banke u finansiranju te oblasti nisu dovoljan faktor“, rekao je Darko Popović učestvujući u panel diskusiji „Uloga bankarskog sektora u ekonomskom oporavku“ na ovogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu.
