- Kredit Evropske investicione banke (EIB Global) omogućiće renoviranje oko 540 km puteva
- Modernizacija će poboljšati infrastrukturu, otpornost na klimatske promene, pristupačnost i bezbednost saobraćaja, uz jačanje regionalne saradnje i razvoja
- Kredit će biti dopunjen bespovratnim sredstvima od 1,4 miliona evra iz EIB Inicijative za ekonomsku otpornost, kao i tehničkom pomoći Evropske unije za pripremu i sprovođenje projekta
Evropska investiciona banka (EIB Global) obezbediće kredit od 150 miliona evra za rekonstrukciju oko 540 km lokalnih i državnih puteva u Srbiji, saopštila je ta banka.
Projekat će povećati bezbednosti saobraćaja, otpornost postojeće infrastukture na klimatske promene, a smanjiće i uticaj saobraćaja na životnu sredinu i dužinu putovanja. Modernizacijom osnovne putne mreže Srbije u skladu sa standardima EU unaprediće se povezanost i pristupačnost širom zemlje kroz lakše kretanje putnika i robe, čime se podstiče i održivi privredni rast, navodi se u saopštenju za medije.
„Projekat podržava pametan, održiv i bezbedan transport, uklanja saobraćajna zagušenja i integriše mrežu Srbije u regionalne i evropske koridore“, izjavio je šef regionalnog centra za Zapadni Balkan Damien Sorrell. „Ova poboljšanja podstiču socio-ekonomski razvoj povećanjem pristupačnosti, olakšavanjem trgovine i podrškom bizninsima širom zemlje.“
Projektom će se uvesti i mere za unapređenje bezbednosti i pristupačnosti za pešake i bicikliste, posebno na lokalnim putevima. One podrazumevaju obnovu pešačkih prelaza, zaštitnih ograda u blizini škola, jasniju signalizaciju, izgradnju trotoara i posebnih biciklističkih staza. Ova investicija nadovezuje na inicijativu za rehabilitaciju i bezbednost puteva, takođe finansiranu od strane EIB Global, koja je omogućila modernizaciju više od 900 km nacionalne putne mreže.
„Nastavljamo izgradnju i unapređenje saobraćajne infrastrukture u Republici Srbiji”, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije Siniša Mali. „Pored auto-puteva i brzih saobraćajnica, kojih je trenutno deset u izgradnji, unapređujemo i lokalnu putnu infrastrukturu, jer želimo da u svim delovima Srbije, u svim mestima, imamo bezbednije i modernije puteve. Izgradanja saobraćajne infrastrutkure, puteva i pruga, ima pozitivan uticaj na privredu aktivnost, a kroz efikasnu realizaciju takvih projekata beležimo i brži privredni rast. Osim toga, na ovaj način privlačimo nove investitore, stvaramo nove privredne zone, a Srbija postoje još atraktivnija investiciona destinacija”, zaključio je ministar Mali.
Kao deo Ekonomskog i investicionog plana za region, projekat je dobio bespovratna sredstva u iznosu od €1,4 miliona u okviru EIB Inicijative za ekonomsku otpornost, uz tehničku pomoć Delegacije Evropske unije za podršku pripremi i sprovođenju projekta. Takođe, savetodavna podrška EIB putem programa JASPERS omogućila je procenu otpornosti putne mreže Srbije na klimatske promene, što je pomoglo da se odrede prioritetne deonice za obnovu.
„Ovaj projekat će značajno unaprediti nacionalnu i lokalnu putnu infrastrukturu Srbije, sa snažnim fokusom na otključavanje regionalnog socioekonomskog potencijala i zadovoljavanje potreba građana i privrede“, izjavio je ambasador EU u Srbiji Andreas von Beckerath. „Uz tehničku pomoć finansiranu od strane Evropske unije, ovaj projekat omogućava bezbednije, otpornije i pametnije puteve, usklađene sa evropskim standardima, čime donosi korist lokalnim zajednicama i privredi širom zemlje.“
Kako je izjavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, projekat podržava razvojne potrebe Republike Srbije da, pored izgradnje novih autoputeva i brzih saobraćajnica, radi na modernizaciji i unapređenju postojeće saobraćajne putne infrastrukture koja je ključna za opšti razvoj regiona Srbije i lokalnih samouprava.
„Realna potreba na rehabilitacijama državnih i lokalnih puteva je od 500 do 1.000 km, tako da će ovaj projekat dati svoj doprinos ka ostvarivanju ovog cilja. Dobra putna mreža je ključ razvoja, jer dopinosi povećanju mobilnosti stanovništa, zaposlenost, bržim tokovima roba i putnika, većoj privlačnosti za privredna ulaganja i podsticaj razvoja turističkih kapaciteta”, zaključila je ministarka Sofronijević.
