Varufakis na Mokroj Gori o tehno-feudalizmu, o novom tipu kapitala koji ubija tržište, uz sećanje na Jugoslaviju sedamdesetih

Autor: Radojka Nikolić

“Kao dečak, dolazio sam sa roditeljima u Jugoslaviju na odmor. Dolazili smo vozom iz Atine, a kada bismo stigli ovde, moj otac je umeo da kaže: Ah, najzad da udahnem demokratiju”.

Tako je Janis Varufakis, grčki ekonomista i bivši grčki ministar finansija, govorio učesnicima Prolećenog Vivaldi foruma 19. marta uveče u Drvengradu na Mokroj Gori, čije je predavanje (iz prvog reda) pratio i Emir Kusturica, kao i selektor ovog foruma Srđan Janićijević. Oko 200 učesnika ovogodišnjeg Prolećnog Vivaldi foruma (u organizaciji poslovne škole Mokrogorska) znatiželjno je očekivalo predavanje ovog intrigantnog političkog aktiviste, koji ima svoje teze protiv kapitalizma, naglašavajući da živimo u vreme “tehno-feudalizma”.

Posete Jugoslaviji na koje je podsetio Varufakis, dogodile su se pre oko pola veka, početkom sedamdesetih godina prošlog veka (Janis Varufakis je rođen 1961. godine) u vreme dok je u Grčkoj vladala Vojna hunta (od 1967. do 1974. godine). Varufakis kaže da je Jugoslaviju doživljavao kao prostor gde se Grci osećaju sigurno, a jugoslovenski sistem je predstavljao simbol slobode, naročito za njegovog oca Jorgosa.

„Moj otac je obožavao Jugoslaviju. Za njega, to je bio jedini uspešan eksperiment ‘trećeg puta’ — sistema koji nije bio ni surovi zapadni kapitalizam, ni gušeći sovjetski staljinizam. Govorio mi je: Pogledaj, Janise, ovi ljudi su slobodni da rade i sami upravljaju svojim fabrikama“, pisao je o tome Varufakis u svojim knjigama.

Ali, od tih davnih vremena ostale su samo uspomene, koje je Janis Varufakis pomenuo na Prolećnom Vivaldi forumu. Jer, Jugoslavije odavno nema, a ni demokratija se ne oseća baš najbolje. Uzred, u međuvremenu je sve to Kusturica objasnio u sjajnom filmu Underground…

Ovog marta je na Mokroj Gori Varufakis govorio o konceptu koji je on definisao kao “tehno-feudalizam”, i o tome kako su tradicionalna tržišta zamenjena digitalnim platformama koje funkcionišu kao moderni feudi.

U savremenom “tehno-feudalizmu”, korisnici i preduzeća više ne učestvuju u slobodnoj razmeni već plaćaju “rentu” vlasnicima algoritama – jedna je od Varufakisovih teza.

A vlasnici algoritama su “sedam veličanstvenih” tehnoloških giganata – Gugl, Meta, Epl, Majkrosoft, Envidija, Amazon i Tesla – tako ih naziva Varufakis. Ove kompanije dostižu astronomsku vrednost na berzi, ali i mnogo ulažu u veštačku inteligenciju. Ali, ta spoljna slika zamagljuje osnovni problem: baš taj novi tip kapitala ubija tržište. A tržište je osnov kapitalizma, podseća Varufakis.

“U svojim počecima kapitalizam se zasnivao na veri u tržišnu utakmicu. U liberalnoj verziji ekonomije Adama Smita, pekari, mesari i piljari radili su u nemilosrdnoj tržišnoj utakmici, a jedva su uspevali da zarade za održavanje malih, porodičnih preduzeća. A današnji pobednici, Amazon i ostali, obnavljaju ekonomski model za koji smo mislili da je nestao sa padom Sovjetskog Saveza. To je Gosplan – sistem ekonomskog planiranja koji spaja kupce i prodavce izvan zakona tržišta”, objasnio je Varufakis svoju tezu.

On je podsetio da je Gosplan bio proizvod Državnog komiteta za planiranje u komandnoj ekonomiji Sovjetskog Saveza. Zadatak tog komiteta bio da uskladi ponudu i tražnju kritičnih resursa (nafta, čelik, cement) i robe široke potrošnje (hrana, odeća, kućni aparati); ali sve to nezavisno od tržišnih cena koje su određivane u skladu sa postavljenim političkim i društvenim ciljevima.

“Sovjetski Savez se raspao a Gosplan je raspušten početkom1991. godine. Ali, sada se Gosplan vraća kroz algoritme Amazona Džefa Bezosa i kroz ostale digitalne platforme drugih kompanija. No, te platforme samo imitiraju tržište. One su, zapravo ukinule tržište”, izneo je svoju tezu Varufakis.

Evo kako je Janis Varufakis objasnio to ukidanje tržišta:

“Šta se dešava kada odete na sajt Amazona? Za razliku od posete tržnom centru gde srećete ljude, vi kada otvorite link amazon.com izlazite sa tržišta i ulazite u prostor savršene izolacije. Tu nema nikoga osim vas i algoritma Džefa Bezosa. Ako u polje za pretragu ukucate ‘aparati za espreso’, ili bilo koji drugi proizvod, algoritam vas uparuje sa raznim dobavljačima. Algoritam se za taj zadatak pripremao već dugo, mesecima. Jer, vi ste mu na internetu otkrivali svoje želje kroz pretrage, kupovine, klikove i recenzije. Pomoću tih informacija, ali i podataka iz drugih izvora, algoritam je vas istrenirao kako da vi trenirate njega da vas još bolje upozna! To mu omogućava da vam savetuje šta da kupite, a da vi u njega imate poverenje. Zato ćete, čak i kad hoćete da zamenite neki aparat, verovatno izabrati opet nešto što vam algoritam nudi kao rezultat pretrage”, ispričao je Varufakis.

Dakle, algoritam već poznaje obrazac vaše potrošnje, ali suština je da, kada platite, tada Bezos i Amazon uzimaju do 40%, čim kliknete na dugme za kupovinu.

Za taj procenat naplate Varufakis kaže da je “reketaški”, ali ga proizvođači koji prodaju robu preko Amazon platforme tolerišu. Jer znaju da se, u suprotnom, njihova kompanija nikada neće pojaviti na vrhu rezultata neke pretrage.

“Pošto se veštačka inteligencija stalno usavršava, tako se povećava i moć manipulacije vašim ponašanjem – i zato je vrednost tehno kompanija tako astronomska”, smatra Varufakis.

Varufakisova priča o načinu na koji su tehnološke kompanije “oživele” sovjetski model Gosplana je sadržala još niz detalja, ali da se zadržimo na sledećem tumačenju:

“Gosplan je propao jer nije imao alate današnjih kompanija, a to su algoritmi, kapital u oblaku, centri za podatke i optički kablovi. Ta tehnološka infrastruktura čini integrisanu mrežu za treniranje ljudi – kako da ga treniraju. Dok delite okolo svoje podatke, kapital u oblaku saznaje kako da unese želje u vaš um, a potom kako da zadovolji te želje i proda vam stvari. To je nova verzija Gosplana”, objasnio je Varufakis.

Da kapitalizam nije ono što je bio, Varufakis je naveo kroz razliku između kapitala Edisona i Forda na jednoj strani, i Bezosa na drugoj.

Razlika je u tome što je Edisonov i Fordov kapital bio produktivan. Proizvodio je automobile, struju, turbine. Bezosov kapital u oblaku ne proizvodi ništa osim neizmerne moći da nas uvuče u svoj feud u oblaku, gde kapitalističkim proizvođačima uzima reket u vidu rente, u oblaku, dok svi korisnici platforme, koji kupuju stvari, pružaju besplatni rad.

“Sa svakim klikom, lajkom i recenzijom, mi povećavamo moć kapitala u oblaku”, objasnio je Varufakis svoje stavove, koji se nalaze i u njegovima knjigama, tekstovima i predavanjima.

Tako novi tehno-feudalni gospodari, stvaraju novi društveni poredak. Umesto “nevidljive ruke tržišta”, sada se vlada vidljivom, algoritamskom rukom “klaudalista”.

“Ali, kao što ideolozi SSSR-a 1991. godine nisu hteli da priznaju da je sovjetski eksperiment propao, tako i ideolozi slobodnog tržišta ne žele da priznaju da je kapitalizam stvorio novi oblik kapitala, sa tržištem u oblaku. Taj novi kapital je ubio kapitalizam”, rekao je Janis Varufakis.

No, nije samo propao izvorni kapitalizam, Varufakis smatra da je propala i Evropska unija.

“EU is kaputt!” – rekao je Varufakis na Mokroj Gori i podsetio na ključne razloge zbog kojih je ovo kraj prosperiteta Evropske zajednice.

“Evropa je u nepovratnom padu, a njene institucije su neodržive. Tri su ključna razloga: energetski problem, jer je je EU prestala da koristi ruske energente, smanjen je izvoz u Kinu, posebno Nemačke, a sve to prati i tehnološko zaostajanje, jer EU nema brzinu razvoja američke i kineske digitalne tehnologije”, rekao je Varufakis.

Uz stav da je EU, zapravo, američki projekat i da je u vazalnom odnosu prema SAD, Varufakisova poruka za Srbiju bila je – ne idite u EU, držite se podalje, EU će propasti…

Sve te stavove i argumentaciju o propasti kapitalizma i tržišta, o savremenom Gosplanu, o kapitalu u oblaku, o visokim tehnologijama zbog kojih smo postali “savremeni robovi” koji rentu od 40% ubacuju na račune Amazona svakim klikom za kupovinu na platformi, kao i o propasti EU – slušali su menadžeri različitih generacija na Prolećnom Vivaldi forumu. A posao tih menadžera je upravo: stvaranje kapitala i profita!

Šta god da su učesnici ovog foruma mislili tada i sada, i imali stav za ili protiv savremenog kapitalizma, predavanje Janisa Varufakisa su pozdravili dugotrajnim aplauzom, iskazujući veliko poštovanje prema ovom istaknutom ekonomisti i filozofu, koji je suvereno vladao scenom Prolećnog Vivaldi foruma, kasno uveče 19. marta 2026. godine.