Zoran Petrović govori na forumu menadžera SAM, 18. oktobra u Beogradu (Foto: SAM)
Ako neko misli da se inflacija može rešiti tako što će „aždaja inflacije“ biti izbrisana, kao gumicom, za godinu-dve, grdno se vara. Jer, ovako visoke stope inflacije ne mogu se pobediti na kratak rok i ne mogu se pobediti a da zemlja ne uđe u recesiju i u rast nezaposlenosti. Ja pripadam onoj grupi ekonomista koja smatra da će morati da se desi žešće usporavanje privrede, pre nego što se inflacija smiri. Što se Srbije tiče, kod nas će biti pozitivne stope rasta, ali niske. Ali, zato ćemo u Evropi videti u poslednjem kvartalu ove godine i u prvom kvartalu sledeće – tehničku recesiju i blagi rast nezaposlenosti, rekao je Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, na forumu menadžera Srpske asocijacije menadžera (SAM) održanom u Beogradu 18. oktobra.
Analizirajući aktuelni finansijski okvir, Petrović je ocenio da inflacija predstavlja najveći izazov.
„U zoni evra se očekuje da će inflacija krajem 2022. godine iznositi osam odsto, iako je trenutno deset odsto. Zatim se 2023. godine očekuje inflacija od šest odsto u zoni evra, a smirivanje se najavljuje tek 2024. godine“, rekao je Petrović i naveo da je za Srbiju veoma važna kamata koju za evro određuje Evropska centralna banka.
„Trenutno ključne kamatne stope euribora iznose 1,25 odsto, a očekuje se da će ECB podići kamatne stope na nekih 2,5 odsto krajem ove godine. Za Srbiju je to veoma važno jer je dve trećine kredita kod nas vezano za evro. Tako je i kod kreditiranja privrede i kod građana. Nije se to dogodilo zato što banke to vole, već zato što je štednja pretežno u evrima, pa su i krediti vezani za te izvore. Upravo zato na nas mnogo utiče sve što radi ECB, a njen ključni instrument je referentna kamatna stopa“, ocenio je Petrović.
Prema njegovim očekivanjima, „pik“ referentne kamatne stope ECB biće na kraju prvog kvartala sledeće godine, kada će euribor iznositi oko tri odsto:
„Mi već vidimo da se povećava i tromesečni euribor, koji je od kraja prošle godine do sada porastao na 1,8 odsto. Očekujemo da se taj trend nastavi, što znači da će novac biti skuplji“, rekao je Petrović i istakao da je EU, vođenjem ekspanzivne politike, odnosno štampanjem para, sve vreme slala ljudima poruku: nemojte da štedite, već investirajte i trošite. Svaki ekonomista će reći da razvoja nema bez štednje“, prokomentarisao je Petrović.
On je podsetio da je Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu na četiri odsto, te da očekuje da će do kraja 2022. godine ta kamata ići na pet odsto. „Prvo spuštanje referentne kamatne stope očekujemo u 2024. godini“, rekao je Petrović i podsetio na detalj iz ekonomske istorije SAD, koja je simbol najrazvijenijeg tržišta kapitala na svetu.
„U SAD je 1979. godine inflacija bila dvocifrena, kao posledica tadašnje naftne krize, ali je direktor Federalnih deviznih rezervi (FED) odlučio da drastično podigne kamatne stope, i to na 15 do 16 odsto. Suština je bila u tome da kamate budu realno pozitivne u odnosu na inflaciju. Tako dvocifrene kamate su zadržane u sledeće tri do četiri godine, da bi potom usledio pad inflacije i privredni oporavak“, naveo je Zoran Petrović.
Petrović: Idealan scenario bi bio kada bismo inflaciju mogli da dovedemo na normalan nivo, uz zadržavanje niske stope nezaposlenosti i ostvarivanja više stope privrednog rasta. Ali, to nije realno.
Govoreći o izazovima pred kojima će se naći Srbija sledeće godine, Petrović je rekao da će u 2023. godini biti potrebno 6-7 milijardi evra da bi se finansirala državna dugovanja i ostale potrebe, uz, naravno, deficit od dva do tri odsto BDP-a.
„Zato Srbija neće moći da izdrži da u narednih nekoliko godina baca pare na EPS i na Srbijagas. Cene energije će morati da budu realne, i to – i za stanovništvo i za privredu. Iako se privrednici sada žale na skupi gas, moraju da znaju da su cene gasa u Srbiji za 50 odsto niže nego u zemljama centralne i istočne Evrope“, rekao je Petrović i naglasio: „Geopolitika je danas pitanje broj 1, dešava se Berlinski zid, a mi smo, nažalost, opet tamo gde smo bili pre 30 godina…“ (R. Nikolić)
