A onda dođe mama i kaže: „Možda to, ipak, može malo bolje“

Autor: Radojka Nikolić

U srpske porodične kompanije, na upravljačke pozicije, stigla je generacija „Z“ (zumeri), negde kao druga, a negde i kao treća generacija naslednika.

Kako „zumeri“ doživljavaju porodični biznis? Kako se prilagođavaju zaposlenima i oni njima? Da li mogu da ostvare svoje poslovne zamisli i moraju li stalno da se dokazuju – i pred zaposlenima i pred roditeljima-vlasnicima firmi?

Nije im lako, moglo bi se pomisliti, ali generacija „Z“ je prilično samouverena i vrlo istrajna da postigne uspeh u onome što radi u porodičnom biznisu. Sa jasnom idejom: da unapredi poslovanje i da usavrši sebe u menadžerskim sposobnostima.

Takav utisak ostavljaju mladi koji su učestvovali na konferenciji „Biznis sutra – Generacija Z: Sigurna budućnost biznisa – Nasleđivanje, finansijska stabilnost i dugoročna zaštita“, koja je održana 23. februara u Beogradu u Evropskoj kući, u organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije (UPŽ).

U panel diskusiji učestvovali su mladi naslednici porodičnih biznisa koje vode njihove majke, članice UPŽ.

Jana i Marko Jovanović, brat i sestra, treća su generacija u kompaniji Eurolog sistem za transport i logistiku, Vladimir Perović je druga generacija u kompaniji Slovo, a Isidora Orlić je mlada preduzetnica u sektoru edukacije, čija je majka članica UPŽ. Svi imaju univerzitetsko obrazovanje, a Marko i iskustvo sa italijanskog univerziteta Bokoni.

Sanja Popović Pantić, predsednica UPŽ vodila je ovu panel diskusiju, za čije je održavanje ideja potekla baš od ovih mladih ljudi. Doista, bila je to jedinstvena prilika da se čuju stavovi i razmišljanja novih lidera i naslednika vlasnika kompanija, koji su porodičnom biznisu dali svoj pečat.

Ili, kako je rekla Jana Jovanović: „Bitno je da se nešto zna i o naslednicima u porodičnim firama. Jer, mi u Srbiji imamo prilike da čujemo samo osnivače firmi, koji govore kako su došli na ideju da osnuju firme, kako su se firme razvijale, kako su preneli biznis na drugu generaciju. Mali je broj firmi koje dočekaju treću generaciju“.

Jer, pitanje je i da li ta treća generacija želi time da se bavi, rekla je Jana i podsetila na nekoliko mogućih prepreka:

„Ako treća generacija želi da nastavi porodični biznis, koliko im je onda teško da uđu u sistem koji postoji nekoliko decenija i da se prilagode njemu? Ili, ukoliko mladi imaju svoje ideje, kako mogu da ih unesu i primene? Kako da kažemo roditeljima i starijim zaposlenima – ovo mora da se menja, ovo je 21. vek i sve mnogo brže funkcioniše?“

Iskustvo je „važan sastojak“ za generaciju Z koja je ušla u porodični biznis, a Vladimir Perović kaže da mu u tome mnogo znači članstvo u asocijacijama menadžera, edukacija, komunikacija i razmena iskustava sa kolegama iz različitih industrija i različitih generacija.

O tome šta je cilj angažovanja mladih naslednika u porodičnoj kompaniji, Vladimir kaže:

„Ja vidim firmu kao kompaniju koja može nezavisno da funkcioniše i bez mog i bez majčinog operativnog rada, a da ja mogu da se više fokusiram na strategiju i da se oprobam u nekim drugim biznisima“.

Marko Jovanović kaže da je za svaku novu generaciju važno šta može da inovira i unapredi u poslovanju:
„Važno je šta mi kao nova generacija možemo novo da donesemo. Na koji način možemo da prenesemo ono što smo videli u drugim firmama i u inostranstvu, na internetu. Šta možemo da primenimo. U mom slučaju, važne su investicije i tržište kapitala koje, nažalost, u Srbiji nije dovoljno razvijeno“.

Za Janu Jovanović je veoma bitno kako se nova generacija snalazi u firmi:
„Važno je kako se zaposleni prilagođavaju situaciji da je došla nova generacija koja će jednog dana preuzeti posao. O tome stalno razgovaramo u firmi i na tome radimo. Imamo i radionice i neformalna druženja da bismo postigli tu vrstu saradnje i zajedništva u kompaniji“.

Ima li sukoba stavova, procena, vizija u porodičnim firmama između generacija? Naravno da ima. Tema diplomskog rada Marka Jovanovića na univerzitetu Bokoni je upravo bila takva: Prevazilaženje sukoba u porodičnim firmama.

Na ovom panelu Marko je podsetio na podatke da u Italiji 80% biznisa čine porodične firme i da u Evropi samo 30% porodičnih firmi dočeka drugu generaciju naslednika-vlasnika a tek 3% dočeka treću generaciju nasledinka u porodičnom biznisu.

„To su poražavajući podaci za firme koje čine 50% BDP i u EU i globalno. Glavni izazov je da mladi nastavljači biznisa shvate značaj biznisa koji vode. Ta svest o značaju porodičnog biznisa kod mladih i razumevanje pozicije firme na tržištu, to je najveći izazov. Svest o poslu je prva prepreka na koju nailaze“, rekao je Marko, sumirajući rezultate svog diplomskog rada.

Za Vladimira Perovića je najveći lični izazov da istraje u onome što želi da realizuje:
„A za to je potrebno i vreme i strpljenje. Pogotovo kad se menja neki poslovni obrazac koji je ustaljen u porodičnoj kompaniji i koji možda traje i decenijama. A na početku karijere, ne vrednuje se mnogo vaše mišljenje u kompaniji. To je donekle i logično, jer je neko to stvarao godinama i ne želi da rizikuje, da nepromišljeno uđe u neki novi obrazac“, kaže Vladimir.

A za Janu Jovanović izazov u porodičnoj kompaniji je – stalno dokazivanje u poslu:

„Jer, kad radite u firmi u kojoj niste u rodbinskim vezama sa vlasnikom, a ja imam takva iskustva, vi ste tamo samo jedan od zaposlenih, koji zavisi od svog učinka. Ali, u porodičnoj firmi je potrebno stalno neko dokazivanje. Da pokažem da mogu to sama da uradim. Uvek je izazov – da li sam ja dovoljno dobra. A onda dođe mama i kaže: ’Možda to, ipak, može malo bolje’. I mama pokaže kako je ona naučila od svog oca, pa hoće da prenese na nas. I ja to razumem. Jer, treba da budem sigurna u sebe da ću znati sutra da prenesem drugima“.

Mladi naslednici, sada već na menadžerskim pozicijama u porodičnim firmama, uvereni su da su, u skladu sa tržišnim trendovima, promene poslovnih modela neophodne – kaže Marko Jovanović, a Vladimir Perović za roditeljsku saradnju u poslu i, uopšte, za saradnju sa starijim generacijama od njihove Z generacije, kaže:

„Zadovoljan sam i super je što imate nekog ko zna kako stvari funkcionišu. A nezadovoljan sam što mora dosta ubeđivanja da bi se stvari realizovale“.

Drugi panel ove konferencije, koji je vodila Dragijana Radonjić Petrović, imao je fokus na finansiranje, zaštitu i razvoj biznisa nove generacije lidera. Predstavnici finansijskih i drugih institucija i poslovnih organizacija predstavili su modele dostupnih izvoria finansiranja za mala i srednja preduzeća i za porodične kompanije. Bilo je reči o mogućnostima zaštite poslovanja kroz osiguranje, kao i o potrebi prilagođavanja programa i paketa savremenim poslovnim modelima.

Institucionalna podrška mora da pratiti nove vrednosti i očekivanja generacije Z koja se uključuje u poslovanje kompanija, a spremna je na promene koje donose savremeni tržišni trendovi.