Širom sveta je nova realnost da se kafa, kao i svi usevi, suočava sa sve većim izazovima zbog klimatskih promena (Foto: Pixabay)
U septembru prošle godine World of Statistics je na društvenoj mreži X objavio spisak država u kojima se popije najviše kafe godišnje. Prema tom rangiranju Srbija nije među prvima, iako su naši građani često ubeđeni da konzumiraju mnogo kafe. Ne, Srbija je na sedmom mestu sa 5,4 kilograma kafe popijene po stanovniku godišnje. Čak Slovenci piju više od nas – 6,1 kilogram po stanovniku i peti su na rang listi. Možda je za nas iznenađujuće, ali na pomenutoj World of Statistics tabeli, prva četiri mesta zauzimaju “severnjaci”, tj. ekonomski razvijenije države severne Evrope. Prva je Finska (9,6 kilograma kafe po stanovniku godišnje), pa Norveška (7,2 kg.), a slede Holandija (6,7 kg.), Švedska (6,5 kg.) i tako dalje. Inače, svetski prosek potrošnje kafe je dva kilograma godišnje po stanovniku.
No, da li će se toliko šoljica piti i dalje i da li će se nastaviti taj tempo potrošnje kafe u Evropi i svetu, postaje vrlo upitno. Jer, upravo je od septembra prošle godine, kada je ta tabela i objavljena, počeo značajni rast cena sirove kafe na svetskim berzama. Taj trend rasta cena kafe je nastavljen i u prošlih godinu dana, pa je cena kafe arabika porasla za više od 70 odsto, dok je skok cene robuste više nego trostruk – 230 odsto. Preciznije: cena arabike je u septembru ove godine na berzi bila veća za 72%, a robuste čak 227%.
Posledice su na tržištu kafe vidljive već izvesno vreme. Taj rast nabavnih cena kafe, koji je počeo krajem 2023. godine, učinio je da visoke cene postaju trajna realnost za tržište i industriju kafe. Šta se to dogodilo na tržištu kafe i šta se može očekivati u narednom periodu?
Poznavaoci prilika su i prošle i ove godine već upozorili da je veoma problematično stanje useva, odnosno plantaža kafe i da su nepovoljni klimatski uslovi smanjili prinose u Vijetnamu i u Brazilu. Jer, klimatske promene kojima svedočimo već više godina unazad, povećavaju učestalost suša u brazilskim regionima u kojima se proizvodi kafa. Ranije se, konstatuju klimatolozi, suša ovog obima događala jednom u 50 godina. Usled klimatskih promena, sada se to dešava češće.
Ali, nisu to jedine pogoršane okolnosti za proizvodnju kafe. Za kompanije koje prerađuju kafu, otežani su i putevi dopremanja kafe, odnosno transport i logistika, pa su i zbog toga povećani troškovi. Naime, brodovi iz Vijetnama za Evropu prolaze kroz Crveno more, kao ključni i najkraći plovni put za izvoz kafe iz ove zemlje. No, trgovačke brodove na toj ruti, već neko vreme, napadaju pobunjenici Huta, sa sedištem u Jemenu, zbog čega je transport preusmeren; brodovi koriste alternativne rute, obilaze oko Afrike i Rta Dobre Nade, umesto da plove kraćim putem, kroz Suecki kanal. Krajnji rezultat ove logističke opcije je produženi put brodova iz Azije ka Evropi sa 30 na 90 dana. A posledica: povećani troškovi transporta uvećavaju cenu sirove kafe.
Na tako otežanu logistiku i transport kafe odmah je reagovala i berza, pa su, na primer, krajem septembra ove godine terminski ugovori za kupovinu kafe (fjučersi) premijum zrna arabike porasli za više od 30%, što je najveći skok još od 2011. godine. Očigledno, u lancu izazovnih okolnosti na tržištu kafe, svoju zaradu vide i investicioni fondovi koji špekulativnim potezima na berzi doprinose rastu cena kafe. Zbog svih tih razloga, cena sirove kafe u svetu sada je na istorijski visokom nivou i najviša je u prošlih 11 godina.
Naša realnost je da se kafa, kao i svi usevi, suočava sa sve većim izazovima zbog klimatskih promena. Rod kafe u Brazilu je ugrožen sušama koje su usledile posle jakog mraza 2021. godine, a u Vijetnamu je sezona kiša kasnila, pa proizvodnja ove kulture nije počela na vreme. No, klimatski trendovi ne nagoveštavaju dobro snabdevanje ni u budućnosti. Nepredvidivi uslovi su i u drugim regionima koji proizvode kafu, kao što su Kolumbija i Etiopija.
Već sada se očekuje da će za sledeću sezonu 2024-2025, u Brazilu proizvodnja kafe biti niža zbog izuzetno toplog vremena koje će smanjiti rod arabike. Zbog takvih procena, potražnja sirove kafe na berzi premašila je ponudu, što je i donelo značajni skok cena.
Iako kompanije koje se bave preradom sirove kafe imaju zalihe, pa ne podižu odmah cene, jasno je da zalihe nisu neiscrpne i da će nove količine, nabavljene po većim berzanskim cenama, doneti više cene kafe u maloprodaji širom sveta, a ne samo u Srbiji. Inače, kafa arabika, koja se gaji najviše u Brazilu, Vijetnamu i Kolumbiji, najpopularnija je vrsta kafe na svetu i čini preko 60% ukupne proizvodnje. U pomenutim zemljama se proizvodi i robusta kafa, čiji su prinosi smanjeni već dve godine zaredom, iz istih razloga zbog kojih ima manje i arabike. Takvi poremećaji na tržištu kafe doneli su nesvakidašnju situaciju na berzi: cena robuste, po prvi put u istoriji, nadmašila je cenu arabike.
Da li se može očekivati pad cena kafe, na berzanskom tržištu i u maloprodaji? Da li se može očekivati niža cena za šoljicu kafe, gde god da je pijete – u kući ili kafiću? Malo je verovatno da će se to uskoro dogoditi. Sled okolnosti pokazuje da visoke cene kafe na berzi, koje se održavaju u poslednje dve godine, postaju trajna realnost za industriju kafe.
Uprkos nadi da će se cene kafe na kraju stabilizovati, poznavaoci ove industrije sugerišu da će se povišene cene zadržati, pogotovo u bliskoj budućnosti.
Srbija nije jedina zemlja koja se suočila sa porastom cene kafe. To su već osetilii i potrošači širom sveta i Evrope, naročito u Italiji, Finskoj, Nemačkoj, Litvaniji. Na svim tim tržištima, potrošači su zbog svoje šoljice kafe već dobili „potres“ u novčaniku. Uz to, važna je i činjenica da je korekcija cena neophodna da bi se očuvao kvalitet ponuđenih vrsta kafe. Skok cene kafe na svetskom tržištu može da utiče na njen kvalitet, odnosno na pojavu raznih surogata kafe.
Buduća povećanja cena dolaze kao posledica globalnih anomalija, ali su kompanijama-prerađivačima kafe važna i za održavanje određenog kvaliteta proizvodnje i proizvoda, kao i za kontinuitet poslovanja i snabdevanja tržišta kafom.
A da bi kvalitet kafe ponuđene na srpskom tržištu ostao na visokom nivou i bez surogata, korekcije cena su neizbežne. Buduća povećanja cena dolaze kao posledica globalnih anomalija, ali su kompanijama-prerađivačima kafe važna i za održavanje određenog kvaliteta proizvodnje i proizvoda, kao i za kontinuitet poslovanja i snabdevanja tržišta kafom. Prema dosadašnjem iskustvu potrošača u Srbiji, rast cena kafe je obično značajno manji u poređenju sa drastičnim rastom cena arabike i robuste na svetskom berzanskom tržištu. Trebalo bi to očekivati i ovoga puta, uprkos svim globalnim poremećajima kojima je opterećen put kafe do ljubitelja ovog nezamenjivog crnog napitka.
