Piše: Radojka Nikolić
Volim istoriju. Iako se ne potvrđuje baš uvek da je „učiteljica života“, ipak i dalje nemamo bolji kompas u životu od istorije. A planetarni „otac istorije“ je, zna se, antički, grčki pisac Herodot iz Halikarnasa, odnosno Herodotos – originalno.
Pošto sam prvih dana ovog maja 2022. putovala malo tursko-grčkom obalom, našla sam se prvo u Bodrumu, danas turskom letovalištu, a do srednjeg veka – grčkom Halikarnasu. Doduše, bilo je nekih promena „vlasništva“ u srednjem veku, pa su Malteški vitezovi reda Svetog Jovana sagradili veliku tvrđavu 1404. godine koja je i danas dobro očuvana, ali, u najvećem delu svoje istorije, današnji Bodrum postojao je kao grčki Halikarnas.
A Herodot je veoma značajan. Znaju to i Turci, pa su ispred bodrumske tvrđave postavili bistu Herodotu. Na istaknutom je mestu – na samom ulazu u tvrđavu. To mi je bio prvi signal da mogu da kupim malu bistu Herodota – suvenir. I posle obilaska tvrđave zaputim se u Bodrum, u neku od stotina suvenirnica koje imaju razne skulpture-minijature, od Sulejmana Velikog i Kemal-paše Ataturka do Platona i Aristotela. No, kad sam pitala za Herodota – počela je avantura. Obišla sam desetak suvenirnica i niko nije imao Herodotovu malu bistu kao suvenir. Turski uslužni trgovci su odmah „guglali“, tražili sliku Herodota i odgovarali – ali on je Grk i niko nam ga do sada nije tražio. Jedan trgovac mi je umesto Herodota nudio Kemal-pašu Ataturka, drugi mi je rekao da može odmah da naruči i da svratim sutra, a treći je bio najdovitljivi: kad je pogledao sliku na Google, lupio se po čelu i rekao „Baš juče sam ga prodao“… Naravno, slagao me promptno! Turci – trgovci. Mentalitet, narav, istorija – sve pomešano.
Uzalud sam govorila prodavcima u Bodrumu da Herodot jeste Grk, ali je rođen u, sada, njihovom gradu, da ima bistu ispred tvrđave, da ima veliki spomenik na ulici u centralnoj zoni, da zato treba imaju i taj suvenir… Odgovor je najčešće bio – on je Grk i nije nam mnogo tražen, nije mnogo popularan…
Dva dana kasnije stigla sam u Atinu. Plaka, kaldrma, poseban šarm uličica ispod Akropolja… Rešim da u Grčkoj potražim Grka Herodota. Uđem opet u nekoliko suvenirnica. Herodota – nigde! Kad pitam za Herodota, dobijem odgovor: – A, Herodotos! Da, on je Grk, ali je rođen u Halikarnasu, a to je danas Bodrum, to je Turska. Ovde nam ne traže ništa iz Turske…
I u suvenirnicama Plake mi pokazuju slike na mobilnom i potvrđuju da je to Herodotos, ali da ga nikad nisu pravili kao suvenir. Nije tražen, nije popularan…
Pomislim: E, moj Herodote, moj Herodotose! Uzalud je danas to što si ti u Vikipediji označen kao veliki antički, grčki pisac i „otac istorije“ (484. pne. ― oko 425. pne.). Uzalud je i što se čitavo tvoje istorijsko delo zasniva na tome što si proputovao celu tadašnju Grčku i obišao mesta gde su se vodile znamenite bitke s Persijancima. Uzalud je što si putovao i u Egipat, a potom išao na istok, u Aziju i upoznao dve velike kulture: persijsku i vavilonsku…
Herodot je, dakle, proputovao veći deo tada poznatog sveta. U istoriografiji će ostati zapisano da su od njegovih putovanja veliku korist imale geografija, etnografija i istorija. “On je na svojim putovanjima ne samo mnogo toga naučio, nego je stekao sposobnost da upoređuje strane običaje i kulturu sa grčkim običajima i kulturom, te da iz tih poređenja izvlači zaključke. Na putovanjima je skupio ogromnu građu kojom se poslužio pri pisanju svojih pripovesti koje je po Grčkoj javno čitao u većim gradovima”, navode istorijski hroničari. Svojih devet knjiga „Istorije“ Herodot je pročitao pred slušaocima u Olimpiji, koji su delo simbolično nazvali „Muze“ iako je bilo poznatije pod imenom „Istorije“…
Mnogo toga je “otac istorije” ostavio iza sebe, ali, očigledno, danas nedovoljno za Turke u Bodrumu da imaju suvenir sa likom ovog Grka, a za Grke u Atini da imaju suvenir velikana koji je rođen u turskom Bodrumu. Tako, nekako, Herodot – “otac istorije” danas ne može da nađe svoj prostor i svoje mesto u istoriji.
Ali, nije to jedina kontroverza savremenog sveta. Važno je da moderni, dovitljivi trgovci (na raznim nivoima!) uvek imaju rešenje: Dođite sutra – napravićemo…