Lidija Tomić: Inženjeri uvek imaju nekoliko projektovanih koraka unapred

Autor: R. Nikolić

Ima 28 godina, ima iskustvo rada u velikoj kompaniji, doktorirala je, sada predaje budućim avio-inženjerima i najmlađa je dobitnica priznanja Inženjerka godine za 2024. koju dodeljuju Privredna komora Srbija, kompanija Siemens Srbija i udruženje „Inženjerka godine“. Lidija Tomić je već toliko mnogo do sada postigla, pa se jedno od pitanja u intervjuu za naš portal odnosilo i na to – šta sada? Kakve planove ima na ličnom i profesionalnom putu, pored ovako zavidnih rezultata koje je postigla?

„Rekla bih da inženjeri gotovo uvek imaju ispred sebe nekoliko projektovanih koraka unapred, što mislim da je veoma pozitivno. Lepo je kad se kasnije okrenete i pogledate unazad šta ste postigli, šta ste naučili i koliko ste radili na sebi“, odgovorila je Lidija Tomić, uz konkretnije objašnjenje:

„Moji profesionalni planovi odnose se na temu dronova koja trenutno privlači najveću pažnju, a na kojoj sam doktorirala. To uključuje urbanu vazdušnu mobilnost i ’air-taxi’ koji možemo očekivati u narednim godinama i zato su moji ciljevi usmereni ka daljem doprinosu industriji u toj oblasti, uključujući i implementaciju zaključaka mog istraživanja u praksi. Takođe, moji planovi za naredni period uključuju i aktivnosti vezane za širenje svesti o ulozi žena u inženjerstvu, odnosno doprinos sjajnoj poruci koja se šalje u okviru inicijative Inženjerka godine“.

Vaš doktorat se bavi temom integracije drona u vazdušni sistem, a u okviru toga – dronovi kao pretnja u globalnom vazduhoplovstvu. Šta bi, ukratko, bile poruke iz vašeg vašeg rada?

“Moje istraživanje predstavlja jedan alat za procenu rizika operacija dronova u vazdušnom saobraćaju, odnosno strategiju kako navedene rizike kontrolisati, jer posledice nebezbednih događaja zaista mogu biti ozbiljne. Kao rezultat istraživanja došla sam do niza preventivnih mera koje je potrebno implementirati, a ovim putem bih istakla značaj širenja svesti među operaterima dronova, koji često nisu vazduhoplovci, o potencijalnim rizicima koje operacije dronova mogu imati po vazdušni saobraćaj”.

Kada se kaže inženjerka, obično se pomisli na rad u proizvodnji ili neki oblik neposrednog rada u industriji. Vi ste inženjerka vazdušnog saobraćaja – šta je vaš posao?

„Slažem se da se često poziv inženjera poistovećuje sa radom u proizvodnji, međutim da bi jedan predmet proizvodnje bio upotrebljiv i korišćen potrebni su, takođe, inženjeri angažovani na raznim drugim pozicijama. Kao inženjerka vazdušnog saobraćaja, moj posao jeste vezan za doprinos bezbednom i efikasnom odvijanju vazdušnog saobraćaja. U mom slučaju do sada su to bili poslovi vezani za organizaciju saobraćaja u okviru mreže avio-kompanije, kreiranje ruta leta, istraživački rad u okviru nauke, a sada to činim kroz nastavu sa budućim kadrovima u avijaciji“.

Ko je na Vas tokom dosadašnjeg rada ostavio najjači utisak i zašto?

„Osoba koja je najveći utisak na mene ostavila na mom inženjerskom putu je upravo inženjerka, moja mentorka na doktorskim studijama prof. dr Olja Čokorilo. Impresivna karijera profesorke Čokorilo, ekspertiza i primer nekoga ko zaista uživa u ovoj struci, bili su inspiracija za mene. Veoma sam joj zahvalna na velikoj podršci na mom profesionalnom putu ka najboljoj verziji sebe“.

Kad pominjete buduće kadrove – kakvo je interesovanje ljudi i za koju vrstu posla u okviru vazdušnog saobraćaja, tj. posla kojim se bavite?

„Na globalnom nivou, kao i kod nas u zemlji, interesovanje ljudi za poslove u okviru delatnosti vazdušnog  saobraćaja je veliko. Avijacija je često pionir po pitanju inovacija, što znači i generisanje novih radnih mesta, a zanimanja su zaista perspektivna. Pored tradicionalne zainteresovanosti za pozive pilota, kontrolora letenja, avio-mehaničara, tu su inženjerske pozicije u okviru avio-kompanija, aerodroma, pružaoca usluga kontrole letenja, vazduhoplovnih vlasti, a zatim i veoma značajni poslovi u nauci i obrazovanju. Karakteristično je i to da, prema zaključcima evropskih organizacija, jedno zanimanje u vazdušnom saobraćaju generiše najmanje tri zanimanja u kompatibilnim oblastima, čime se broj ljudi uključenih u avijaciju neprekidno povećava“.

Šta smatrate da je najvažnije što ste shvatili iz dosadašnjeg rada?

„Shvatila sam koliko je važno hrabro prihvatati izazove i izaći iz svoje zone komfora. Smatram da su inženjeri najhrabriji kada su sigurni u sebe, što se postiže radom na sebi. Takođe, na svom dosadašnjem putu shvatila da se rad, trud i upornost uvek isplate”.

Koliko godina do sada radite i šta iz toga izdavajate kao posebno značajno iskustvo za Vas?

„Moje dosadašnje radno iskustvo je pet godina. Svoju karijeru započela sam u nacionalnoj avio-kompaniji u Srbiji, radeći na pozicijama kontrolora operacija i dispečera leta. Trenutno radim u obrazovanju budućih kadrova, odnosno predajem budućim inženjerima strukovnih studija pilotima i kontrolorima letenja. Kao značajno dosadašnje iskustvo istakla bih vreme provedeno u nacionalnoj avio-kompaniji, jer mi je rad u takvom operativnom okruženju omogućio razvoj veština i kompetencija koje su me ohrabrile za dalje korake i odluke u svojoj karijeri, pre svega za odluku vezanu za istraživački rad i naučni doprinos struci. Kao posebno iskustvo izdvajam i rad tokom pandemije Covid-19, kada sam videla da uloga inženjera u okviru različitih pozicija u kompaniji ima ogroman uticaj na čovečanstvo“, istakla je Lidija Tomić u intervjuu za naš portal.