Stefan Lazarević NCR Voyix : Veštačka inteligencija unosi novu formu – mašine će stvarati mašine

„Svaka inovacija nastaje kao želja da se nešto unapredi, ali je poznato da sve inovacije nose i deo skepticizma. I u prošlosti i danas. Sada veštačka inteligencija unosi novu formu, a to je period kada će inovacija stvarati inovaciju. Zapravo, mašine će stvarati mašine. A da bismo bili spokojni, veoma je važno da, kada razmišljamo o tim stvarima, uvek ugrađujemo etičku komponentu koja će obeležiti taj budući period“.

Ovako je Stefan Lazarević, vice president i GM za Srbiju u kompaniji NCR Voyix, u svom gostovanju na Jesenjem Vivaldi forumu 19. septembra, u organizaciji poslovne škole Mokrogorska, odgovorio na pitanje moderatorke Tanje Vasojević o promenama koje donosi uvođenje veštačke inteligencije u proizvodne procese.

Od čega da strahujemo ako će mašine stvarati mašine – pitala je Tanja Vasojević, a odgovor je glasio: „Plaši nas ono što je uvek ljude plašilo, a to je – promena“.

Ovaj razgovor je vođen prema konceptu Ivane Mihajlović, selektorke ovogodišnjeg Vivaldi foruma „Granice inovacije“ Poslovne škole Mokrogorska, koja je uvrstila nekoliko diskusija o tome kako veštačka inteligencija oblikuje budućnost rada. Počev od uvođenja AI u radne procese, preko faze prilagođavanja i opstanka čoveka u digitalnoj transformaciji, do faze ovladavanja i napredne upotrebe AI u stvaranju novih vrednosti.

Kako kaže Ivana Mihajlović: „Tehnologija je oduvek služila čoveku kao sredstvo za napredak u svim aspektima života. Danas živimo u eri gde izazov ne leži u samoj veštačkoj inteligenciji, koliko u rastućoj distanci među ljudima i sve površnijem shvatanju sveta oko nas. Zato nam je i potrebno bolje razumevanje savremenih tehnoloških inovacija i brzine promena koje one donose“.

Kad je reč o kompaniji NCR, koja u Beogradu zapošljava preko 3.500 ljudi od kojih preko 80% pripada grupi milenijalaca i Z generaciji, Stefan Lazarević je naveo da je korišćenje virtuelnih robota i veštačke inteligencije naša realnost u poslovanju.

„Danas su skoro sve kompanije tehnološke. Kompanije su sačuvale svoju osnovnu delatnost, ali su primenom savremenih tehnologija istovremeno postale i tehnološke. Pa, i automobil je tehnološka platforma, jer mnoge stvari obavlja sama tehnologija. Zato pristup tehnologijama mora da se promeni, treba da ih prihvatamo, jer se već široko primenjuju“, kaže Lazarević.

Prema njegovim  rečima, važno je definisati četiri prioriteta u savremenom poslovanju: „To su vaši zaposleni, vaši klijenti, vaš proizvod i vaš brend“, rekao je Lazarević i naglasio da će veštačka inteligencija samo omogućiti da se neke stvari brže dogode.

A kako ti procesi izgledaju posmatrano iz ugla kompanija koje se bave ljudskim resursima?

Iz diskusije Damira Nađa, CEO Manpower i Ane Vešković HR direktorke Manpower na Jesenjem Vivaldi forumu, izdvajamo samo dva detalja koja se odnose na savremene trendove u zapošljavanju – naši odlaze, a stranci dolaze.

O tome zašto mladi ljudi napuštaju kompaniju i odlaze iz Srbije Ana Vešković iznosi svoje iskustvo: „Ljudi koji su napuštali firme govorili su da tamo vide perspektivu za sebe i za svoju decu. Radila sam dosta izlaznih intervjua sa onima koji napuštaju zemlju i pitala sam ih: da smo pre šest meseci nešto uradili za tebe – šta bi te zadržalo? Tužno je to što su ljudi odgovarali da bi ih zadržala plata veća i za samo 50 ili 100 evra. Jer to, makar i minimalno povećanje, daje veru u budućnost da će vremenom dobiti i veću platu. Kada razgovoram sa mladim ljudima oni veoma otvoreno kažu: Ja sam ovde dok imam šta da naučim“, navela je Ana Vešković, uz napomenu da ima odlazaka, ali ima i povrataka naših ljudi kojima je Srbija, ipak, bolje mesto za život, posle iskustva koje su stekli u inostranstvu.

No, migracija radne snage je uveliko u toku, pa u Srbiju dolazi sve više stranih radnika. Ana Vešković kaže da su tačni stereotipi da radnici za poslove čišćenja dolaze iz Šri Lanke, da za spremanje hrane dolaze radnici sa Juga Indije i Indonezije, a da su Filipinci poželjni za sve poslove, jer su lojalni, dobro raspoloženi i spremni da sarađuju. Ali, veoma je važna integracija tih ljudi u našu sredinu, pogotovo što oni ne govore naš jezik.

Damir Nađ navodi da je do jula ove godine izdato između 50.000 i 60.000 radnih dozvola, što je duplo više nego prethodne godine, dok je pre dve godine izdato tek nešto više od desetak hiljada dozvola.

„Za nas postaje sve veći zadatak da uradimo sve što treba da se ti ljudi dobro adaptiraju, jer je potrebna kulturološka adaptacija. Sve mora dobro da im se predstavi da bi bili zadovoljni. Svakakvih primera smo se nagledali, bilo je i da ljudi beže odavde, da ih posle policija vraća… Zato mislim da je priprema ljudi koji dolaze kod nas veoma važna. Jednako je važna i obuka menadžera u kompanijama, da bi i oni mogli da  razumeju tu drugačiju kulturu. Što pre to uradimo, biće za nas bolje, jer nam tek predstoji dolazak stranih radnika. Nema dovoljno domaće radne snage da pokrije sve te poslove“, rekao je Nađ.