Autor: Radojka Nikolić
„U 2024. godine priliv stranih investicija je iznosio 6,6 milijardi evra, što je porast od 8% u odnosu na 2023. godinu, ali je, istovremeno, u tom periodu povučena dobit u iznosu od 4,3 milijarde evra. To je čak dve trećine iznosa koji je uložen u 2024.g., što je porast od čak 40% u odnosu na 2023. godinu“, rekao je prof. Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije na Kopaonik Biznis Forumu, 2. marta, učestvujući u razgovoru na panelu „Da li možemo da dostignemo ekonomije visokih prihoda“ koji je vodio Saša Ranđelović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije je upozorio na okolnost da se približava se trenutak kada će se neto efekat stranih direktnih investicija svesti na nulu, što za srpsku ekonomiju može biti veoma ozbiljno.
„Šta je ranijih godina privlačilo strane direktne investicije u Srbiju? Relativno jeftina radna snaga, niski troškovi rada, lak pristup prirodnim resursima, niski ekološki strandardi… Neki od tih faktora gube na značaju, pre svega, smanjuje se raspoloživost radne snage. Mnogo šta bi se moglo povezati sa tim trendovima, ali smanjenje stranih direktnih investicija može imati loš efekat na naš deficit tekućeg bilansa koji je iznosio 6,4% BDP-a, krajem prošle godine“, rekao je prof. Paunović, upozoravajući da je samo jedna u nizu mogućih loših posledica.
On je ukazao na značaj straih direktnih investicija koje su iznosile, zbirno, 25 milijardi evra za period od 2017. do 2023. godine, ali su i te investicije bile okrenute ka tradicionalnim sektorima. „Oko 60% tih investicija su otišle u oblasti povezane sa prirodnim resursima – rudarstvo, poljoprivredu, proizvodnju metala… Nisu išle u razvoj onih delatnosti koje imaju visoku dodatu vrednost i koje su tehnološki napredne. Direktne strane investicije se usporavaju već nekoliko godina: 2019. godine su činile 7,4 srpskog BDP-a, dok 2024. godine padaju na 5,6%. A još više zabrinjava pojava završavanja investicionog ciklusa, jer strani investitori sve više izvlače dobit iz zemlje da bi plasirali u neka druga područja“, naglasio je prof. Blagoje Paunović.
Govoreći o realno nezavidnoj situaciji u kojoj se nalazi srpska ekonomija, iako za sada ostvaruje solidne stope raste od oko četiri odsto, pa iako postoji trend rasta, to još ne znači da je to dugoročno održiv rast i da je kvalitetan rast, naglasio je predsednik Fiskalnog saveta. Govoreći o najvećim nedostacima srpskog modela rasta koji se zasnivao na dva stuba: javna kapitalna ulaganja i strane direktne investicije, prof. Paunović je detaljnije objasnio ograničenja modela rasta zasnovanog na kapitalnim javnim investicijama.
„Dosadašnji razvoj Srbije se zasnivao na porastu kapitalnih ulaganja, i to pre svega javnog kapitala, a kada je reč o privatnom to su bile strane direktne investicije, uz vrlo malo učešće domaćeg kapitala. Rezultat je bio porast zaposlenosti i vrlo mali tehnički progres. Iako postoje podaci koji pokazuju da postoji pozitivna korelacija između javnih kapitalnih investicija i efekata na privredni razvoj, kao i uticaj na rast BDP-a, zahvaljujući ulaganjima pre svega u građevinarstvo, pa iako postoje i podaci da to nije uticalo na istiskivanje privatnih investicija, dakle, i pored tih pozitivnih efekata, već smo došli do ograničenja takvog modela rasta, pa i čitavog niza negativnih pojava. Preveliko oslanjanje na javne investicije već ispoljava određene nedostake. Reč je o veoma velikom obimu sredstava koji iznosi od 6-7% BDP-a, a za ovu godinu je planirano 7,4%, odnosno iznos od 6,5 milijardi evra, mi se već sada srećemo sa problemom finansiranja tako velikih projekata. Zato se neki veoma veliki projekti odlažu ili im se određuju simbolična sredstva u budžetu, što ukazuje na nameru da se produži realizacija tih projekata“, rekao je prof. Blagoje Paunović.
On je naglasio, da se osim toga, može postaviti i pitanje opravdanosti tih investicija, u svim fazama – od planiranja projekata do njihove realizacije. „To je posledica nepoštovanja regulatornog okvira za donošenje odluka o investicijama. Niz odluka se donosi ad hoc bez ikakve veze sa javnim politikama, strategijama i slično. Donose se odluke o veoma značajnim projektima a da oni nemaju uporište u javnim politikama. Klasičan, aktuelan primer je nepoštovanje zakonskih obaveza, pre svega Zakona o planskom sistemu koji je još 2018. godine propisao obavezu vlade Srbije da do januara 2020. godine predloži Skupštini Srbije plan razvoja Srbije. To do sada nije učinjeno, pa ni vlada nije mogla da donese plan investicija, što bi značilo da vlada ima obavezu da izveštava o efektima i evaluaciji pojedinih investicija. Posledice takvih loših efekata su brojne, pored ostalog i zanemarivanje oblasti kao što su obrazovanje i ulaganje u zaštitu životne sredine“, rekao je predsednik Fiskalnog saveta prvog dana rada Kopaonik Biznis Foruma koji se ove godine održava od 2. do 5. marta uz oko 1.600 učesnika.
