Šta piše u Statutu NIS-a? Kakva je sve prava imala Srbija sa samo 10% vlasništva?

Autor: Radojka Nikolić

Dok još traje eho u medijima oko izjave predsednika države o nameri da Srbija „dokupi“ akcije u kompaniji NIS, kako bi povećala svoje vlasništvo sa oko 30% na oko 35%, evo još jednog argumenta koji pokazuje da je Srbija i do sada imala pravo da utiče na odluke u vezi sa poslovanjem kompanije. A da li je i kako ta vlasnička prava koristila?

E, to je posebno pitanje, jer je to zavisilo od predstavnika Srbije – članova u Odboru direktora NIS-a, koji su bili delegirani iz partija na vlasti. Uvek do sada. A njihov radni učinak je široj javnosti ostao nepoznat.

No, kad je reč o ideji da se „dokupe“ akcije, Nenad Gujaničić je u intervjuu za moj portal www.magazinbiznis.rs  još 7. januara, objasnio da samo povećanje akcionarskog kapitala u NIS-u sa 30% na 35%, Srbiji ne bi donelo veća upravljačka prava. Gujaničić se, pored ostalog, pozvao i na Zakon o privrednim društvima i na korporativnu praksu, koja to dokazuje.

„Ništa se više ne bi moglo postići sa 35 odsto akcija, što ne može da se uradi sa 30 odsto. Ono što je ovde veći problem jeste da je država do sada veoma malo uradila da zaštiti svoj vlasnički interes od 30 odsto; pa, zašto bi drugačija bila situacija sa nešto većim vlasničkim udelom. Reč je o čistoj demagogiji, a suštinski bi trebalo da se u potpunosti promeni odnos prema tretiranju imovine u državnom vlasništvu”, rekao je Nenad Gujaničić u tom intervjuu (https://magazinbiznis.rs/sta-bi-drzava-srbija-dobila-kupovinom-jos-5-akcija-u-kompaniji-nis/).

Dakle, sa stanovišta važećeg zakonodavstva u Republici Srbiji, isto utičeš na poslovanje kompanije i kad imaš 30% i kad imaš 35% vlasništva, jer glavnu ulogu ima vlasnik koji poseduje više od 50% kapitala kompanije.

Posle Nenada Gujaničića, 9. januara je prof. Dragan Stojković (Ekonomski fakultet u Kragujevcu), podsetio je u svom autorskom tekstu (časopis Biznis&Finansije) i na interne propise kompanije NIS, kojima je regulisano poslovanje, upravljanje, donošenje odluka i slično. Reč je o Statutu kompanije NIS od 29. juna 2022. godine u kojem, u članu 8.tačka 15 piše i sledeće:

„…Sve dok Republika Srbija bude imala najmanje 10% učešća u Osnovnom kapitalu, neophodan je potvrdan glas Republike Srbije za donošenje odluka Skupštine akcionara o sledećim pitanjima:

*usvajanje finansijskih izveštaja i izveštaja revizora;

*promene Statuta;

*povećanje i smanjenje Osnovnog kapitala;

*statusne promene;

*sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti Društva;

*promene pretežne delatnosti i sedišta društva; i

*prestanak Društva.

Statut kompanije NIS AD je javno dostupan dokument, objavljen na srpskom i ruskom jeziku, na šta obavezuju i propisi povezani sa transparentnim poslovanjem i kotiranjem akcija ovog Društva, na Prime Listingu Beogradske berze. Može se pročitati ceo Statut.

Ukratko, ako bi se sumirala priča o pravima države Srbije da ima uvid i da učestvuje u poslovanju kompanije NIS, pokazuje se da je Srbija i do sada imala zakonsko pravo da utiče na poslovanje kompanije NIS. To je bilo moguće i po osnovnu vlasništva na oko 30% osnovnog kapitala kompanije, kao i na osnovu Statuta koji daje tu mogućnost sa nižom granicom; za Srbiju je dovoljno posedovanje samo 10% Osnovnog kapitala NIS-a.

Srbija, nažalost, do sada nije koristila takva svoja upravljačka prava – jasno je iz validnih, stručnih zamerki koje često u javnosti iznosi Nenad Gujaničić, glavni broker novosadske firme Momentum Securities.

Šta su prošlih godina radili srpski predstavnici – članovi Odbora direktora u NIS-u?

To ne znamo, jer u javnosti nije bilo ni njihovih detaljnih objašnjenja ili saopštenja, niti komentara.

Odbor direktora NIS-a ima 11 članova, od kojih su 4 člana – predstavnici Republike Srbije. Ko su članovi tog Odbora sa srpske strane?

Prema zvaničnim podacima sa web prezentacije NIS-a, članovi Odbora direktora su trenutno: Aleksej Ursov, predsednik Odbora, Dragutin Matanović, njegov zamenik i članovi – Ignat Dirsk, Kiril Tjurdenjev, Vsevolod Vorobjov, Viktorija Nenadišina, Anatolij Černer, Olga Visocka, Dejan Radenković, Irena Vujović i Milan Đurić. Uz napomenu: u junu 2025. godine, razrešeni su višegodišnji članovi Odbora direktora Danica Drašković i Goran Knežević, a na njihova mesta su došli Irena Vujović i Milan Đurić.

Kakve kvalifikacije za članstvo u Odboru direktora NIS-a imaju predstavnici ruskog kapitala u kompaniji a kakve srpski predstavnici – neću o tome da pišem, jer bi mi bilo potrebno jedno novo poglavlje.

Mnogo toga je jasno kad se pročitaju profesionalne biografije članova Odbora direktora na linku:  https://ir.nis.rs/korporativno-upravljanje/odbor-direktora/ i srpskih i ruskih članova. Pa uporedite.

Ali, tako je bilo „pod Rusima“. Videćemo kakvi će statuti i prava biti „pod Mađarima“, koji će, sva je prilika, uskoro postati novi većinski vlasnici NIS-a.