Prof. Dana Popović: Trampove carine čak ni AI četbot ne bi savetovao, jer je štetnost carina odavno registrovana

Autor: Radojka Nikolić

Tramp je biznismen, Mask takođe, a prof. Dana Popović je još početkom decembra prošle godine, na Vivaldi forumu poslovne škole Mokrogorska, govorila o još tada najavljivanim Trampovim carinama i ocenila: „Kada biznismena pitaš za neka ekonomska rešenja, pa čak i da je to Ilon Mask, onda možeš samo da se prekrstiš, jer ćeš videti da to nije moguće i nije izvodljivo“. (O tome smo već pisali: https://magazinbiznis.rs/zimski-vivaldi-forum-da-li-je-liberalizam-umro/) I evo, četiri meseca kasnije, imamo dva burna dana kada su Trampove carine uvedene i odmah su potresle svet.

Šta sada kažete? Šta je američki predsednik Donald Tramp želeo da postigne carinama koje 2. aprila uveo gotovo celom svetu? 

„Tramp je te carine najavljivao još u predizbornoj kampanji, tako da to nikome nije iznenađenje.  Da je ta mera loša i kontraproduktivna – to svi su znali, ali su se od početka nadali da Tramp u stvari samo preti carinama, i da nema nameru da ih zaista i uvede. Sad ih je zaista uveo i to na apsurdan i komičan način. Veliki ekonomista sa Harvarda Dani Rodrik sjajno je primetio kako su u Trampovoj glavi carine instrument poput švajcarskog vojnog noža – to je njemu alat koji istovremeno može da skreše američki spoljnotrgovinski deficit, poveća konkurentnost, podstakne domaće investicije, ojača inovacije, ojača srednju klasu i stvori radna mesta kod kuće“, ocenila je prof. Dana Popović u intervjuu za portal www.magazinbiznis.rs

To je želeo, a šta je Tramp postigao? Kakvi će biti efekti?  

„Već se odavno pokazalo da carine izazivaju sasvim suprotne efekte. Najpre, kad uvedete carinu na neki proizvod, on će u vašoj zemlji da poskupi. Dakle – ako to učinite masovno, kao sada Tramp, pa uvedete carine svim zemljama na svetu i na sve proizvode koje SAD uvozi iz njih – za toliko će vam porasti domaće cene! Inflacija je, dakle, neminovna. Drugo, to će zaista u prvom trenutku zaštititi domaće proizvođače od inostrane konkurencije, ali tu nastaje novi problem – a to je odmazda. Sve zemlje će odgovoriti istom merom. Evo, Kina je već uvela carine od 34%, koje su istog reda veličina kao što su ove dodatne američke carine prema kineskoj robi. Sad je čak nebitno hoće li baš sve zemlje to učiniti, ako to urade najveći trgovinski partneri, imaćemo situaciju sličnu onoj iz 1929, kada su takvim merama, uzajamnim carinama i devalvacijama, najveće svetske privrede u potpunosti ugušile svetsku privredu: razmena u svetu je za tri godine pala na trećinu“.  

 Na taj deo iz ekonomske istorije SAD kao da se zaboravilo…

 „Ne treba zaboraviti. I tada se razmena smanjila jer, bez obzira na to što su se sve zemlje štitile rastom carina, one više nisu mogle ništa da prodaju drugim zemljama, jer su i druge zemlje siromašile, otpuštale radnike i nisu više imali čime da plate uvoz. A sada svet upravo kreće tim putem. Ovaj grafikon ste već jednom objavili na vašem portalu, ali je možda zgodno da ga čitaoci još jednom vide. Tada, 1930. godine SAD su uvele carine od 66% svima, i svi su im uglavnom uzvratili. Sada se situacija ponavlja na prilično sličan način. Uvek se to ludilo može prekinuti, ali, tada se to nije desilo. A da li će sada – videćemo“. 

 Koliko su, uopšte, održive carine po tom modelu kako ih je Tramp zamislio i kreirao? 

„Danas u mnogim svetskim medijima provejava sumnja da je ove zbunjujuće carinske mere predsednika Donalda Trampa smislio nekakav AI četbot. Ali ja mislim da je to nebitno. Ideja da se uvedu carine je Trampova. Tu meru mu nijedan AI četbot ne bi savetovao, jer je štetnost carina za sve zemlje registrovana odavno i standardni je deo svih udžbenika međunarodne ekonomije – ovaj grafikon koji smo prikazali zove se Kindlbergerova spirala, po autoru udžbenika gde je pre 60 godina ovaj fenomen zabeležen. Dakle, ovaj potez je osmislila ili Trampova ili Maskova glava, ne bih ja okrivljavala naivnu veštačku inteligenciju za to“.  

Mnogi ekonomisti se muče da odgonetnu formulu po kojoj su više carine obračunate, čak je i Tampova administracija davala neka tumačenja, ali se tu nešto ne slaže. Jer je i onaj ko je imao deficit u trgovinskoj razmeni, na primer, Srbija, dobio visoke carine. Kako Vam izgleda ta ideja „osmišljavanja formule“ za uvođenje carina? 

“Model je prilično jednostavan: uzmite američki trgovinski deficit u robi sa nekom zemljom, podelite ga sa izvozom te zemlje u SAD i pretvorite u procenat; zatim prepolovite taj procenat da biste dobili američku ’recipročnu’ carinu, pri čemu je minimalna carina 10% – ne može manje. Zašto se ta stopa deli sa dva? – Da bi Tramp ispao velikodušan.
Pa, meni deluje kao neki skeč iz Zabranjenog pušenja, Montija Pajtona ili Mister Bina, gde se  dokon i ne baš pametan svet utrkuje da sprovede nešto glupo, štetno i nesprovodivo. I apsurdno! Da dodam: evo, SAD sa Srbijom imaju suficit i ne bi trebalo da dobijemo ni jedan procenat ispod 10 % – jer manje ne može – a mi dobismo carine od 37 odsto! Taj deo je možda neka veštačka inteligencija zaista računala, bez trunke konzistentnosti, provere ili smisla“.  

 Da li ovakva odluka Trampove administracije o visokim carinama kao „modelu za brži privredni i ekonomski razvoj“ ima, uopšte, logiku u ekonomskoj teoriji i praksi?  

„Iskustvo je upravo suprotno – svugde je zabeležen izuzetno visok privredni rast upravo nakon potpunog ukidanja carina! Poslednji ubedljiv primer je Evropska unija: nakon formiranja i ukidanja svih carinskih ograničenja, prosečna godišnja stopa rasta se u proseku popela skoro 5-6 odsto godišnje, jednostavno, ta je mera svim članicama Unije donela trajni procvat. A da apsurd bude veći, od svih zemalja sveta, SAD su uvek imale ubedljivo najniže carine.  Sad je, odjednom, Tramp izmislio da su carine univerzalni lek za sve – i svi ekonomisti sveta se krste i levom i desnom rukom“. 

Ovim „modelom“ uvođenja carina za 180 zemalja sveta narušeni su i principi STO i bilateralni sporazumi i opšta šema preferencijala za nedovoljno razvijene ekonomija… Kakav smo međunarodni trgovinski sistem dobili pod Trampovim upravljenjem Amerikom? 

„Upravo ste to dobro primetili – potpuno su obesmišljeni svi pravni lekovi koje nudi Svetska trgovinska organizacija, koja je, svedoci smo, potpuno obesmišljena“.  

 Ima li šanse da se industrijska proizvodnja vrati u SAD, što je inicijalna Trampova namera? Kako bi izgledalo to vraćanje i koliko će koštati američke građane?  

„Oni će najviše stradati! Meni je potpuno neshvatljivo da se najveći biznisi neće usprotiviti ovim merama, i iskreno se nadam da hoće! Čak je i u doba nastanka SAD, kada je Aleksandar Hamilton 1792. godine uveo carine na uvoz tekstilnih mašina iz Britanije u SAD, desilo se to da su Britanci svojim izvozom zarađivali sve manje, i mogli su da kupe mnogo manje američkog pamuka nego ranije. Stoga su južne države u SAD istupile protiv tih carina, sa stavom da one ne štite SAD od britanskih tekstilnih mašina, već da štite američke industrijalce koji proizvode na svojim tekstilnim mašinama – i carine su ukinute! A sada, 200 godina nakon toga, hoćete to isto?!“  

Ko će prvi osetiti posledice ovakvog poteza Amerike – uvođenje visokih carina i zatvaranje ekonomije – EU? Kina? SAD? Kako će u svemu ovome proći Srbija? 

 „Prvo će stradati američki potrošači, odmah za njima – kineski potrošači, jer su već danas i u Kini carine povećane u istom procentu. Zatim će svi ostali krenuti za njima. Srbija nije uključena u međunarodnu razmenu u nekom velikom procentu, te će manje i stradati. Nas će na niže vući pad Nemačke, koji je očigledno moguć, i to u značajnijoj meri. Koliko strada Nemačka, toliko će pasti i naš izvoz u Nemačku, a onda – i naš bruto domaći proizvod“. 

Kako će posle ovih Trampovih carina i uopšte, njegovih ekonomskih poteza, proći stanovništvo Amerike? Da li će zaista dobiti viši životni standard koji im je obećao Tramp? 

„Ako se iko nada da će se celokupno znanje na planeti zemlji promeniti samo zato što je jedan političar koji pati od sindroma veličine, i pojma nema o međunarodnoj ekonomiji, carinama i privrednom rastu, ipak moći da preokrene Zemljinu orbitu – neće on biti kriv. Svi oni oko njega, koji su još na studijama naučili sve o Hamiltonovim greškama pri uvođenju carina pre 200 godina, pa sve do onih kasnijih grešaka – ako svi oni budu ćutali, onda svakako Tramp neće biti nimalo kriv za propast koja je već na pomolu“. 

Koliko je Srbija privlačna za investitore ove godine, a posebno posle uvođenja američkih carina – najviše izvozimo pneumatike za automobile koje proizvode strani investitori – Francuzi, Kinezi i Japanci? 

„Srpski proizvođači se već žale da će osetiti ovaj udarac. Stoga se u ovim oblastima i ne treba nadati novim investicijama, barem ne u dogledno vreme. Dodajmo na to i sve  veću neizvesnost zbog svih nemira u zemlji – od studentskih protesta do svakojakih i sve većih političkih nemira, a to nijedan investitor ne voli i teži da zaobiđe takve zemlje u što širem dijapazonu“. 

Da li svet sada može da očekuje novi talas inflacije koji će izazvati Trampove veće carine? 

„Znate, kada neko pomene inflaciju, meni se uvek prvo pojavi misao o tome ko tu najviše strada. A najviše stradaju bolesni, siromašni i penzioneri, primaoci invalidnina i sav taj bespomoćan svet. Svi ostali se nekako snađu, ove kategorije definitivno tada žive sve gore. A upravo se tako nešto sprema“.  

Šta se dogodilo sa globalizacijom i globalnim lancima vrednosti i snabdevanja koje su upravo SAD lansirale u drugoj polovini prošlog veka? 

„Ako bude pameti, to će se sve vratiti, posle ove katastrofe. To se desilo i posle velike krize iz 1930-ih, kada je posle Drugog svetskog rata krenula polako ta globalizacija, sve veći privredni rast i sveopšti napredak“. 

Kako je došlo do toga da se američki model liberalnog kapitalizma i tržišta zasnovanog na konkurentnosti, pretvori u model američkog zatvaranja ekonomije i „kažnjavanja“ kroz visoke namete, praktično, svih sa kojima se sarađuje? 

„Meni to zaista liči na proročanstvo iz Orvelogog romana ’1984’, gde narod uzvikuje ’Rat je mir’, ’Sloboda je ropstvo’ ili ’Neznanje je moć’. Evo, upravo nam se to dešava!“  

Kakvi mogu biti, posle ovoga, ekonomski odnosi između Evrope i SAD? Kine i SAD? 

„U tim odnosima nema trunke empatije ili vizije, sve su to kratkoročne računice. A razmena se isplati. Čim bude moguće, razumni ljudi će vratiti razmenu na visok nivo – radi svog, ali bogami, i radi našeg prosperiteta“.  

Kakva je sada pozicija Svetske trgovinske organizacije? Je li ovo rušenje međunarodnog sistema u oblasti trgovine, pa i vladavine prava? 

„Naravno da jeste. Istini za volju, rušenje je započelo već pre desetak godina. Svake godine je išlo još korak dalje ka zatvaranju, tako da niko time neće biti iznenađen“.  

Šta možemo očekivati u svetskoj ekonomiji, kakve tokove i trendove ove 2025. godine koja je ovako burno počela?  

„Ako se desi čudo, pa biznismeni u SAD nekako zauzdaju Trampa i ukinu mu carine koje je uveo, baš kao što su južne države SAD to učinile još 1790. godine, onda ima šanse i za SAD i za svetsku privredu. Ako to ne urade – eto nama nove velike ekonomske krize“, ocenila je prof. dr Dana Popović u intervjuu za naš portal.