Rast BDP-a Srbije u ovoj godini iznosiće 3%, negativni rizici su povećani usled spoljnih i unutrašnjih problema, fiskalni deficit mora da se zadrži na 3%, moraju se poštovati fiskalna pravila pri povećanju plata i penzija, upravljanje javnim sredstvima treba da bude transparentno, a reforme kojima će se unaprediti privredni ambijent moraju da se sprovode.

To su neka od upozorenja koje je istakla Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je 11. juna završila posetu Srbiji.

Misiju MMF je predvodila Anet Kjobe, koja je posetila je Beograd od 28. maja do 11. juna 2025. Godine i razgovarala o ekonomskim i strukturnim politikama u kontekstu prvog pregleda Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) i konsultacija po Članu IV za 2025. godinu. Na kraju diskusija, misija je izdala sledeće saopštenje:

„Makroekonomski rezultati Srbije ostaju otporni. Stručnjaci MMF-a predviđaju da će ekonomija porasti za 3 procenta u 2025. i 4 procenta u 2026. godini. Nakon usporenog prvog kvartala, očekuje se jačanje rasta, vođeno vladinim investicionim programom i širenjem izvoznih kapaciteta u proizvodnom sektoru. Ukupna inflacija se vratila u cilјni raspon Narodne banke Srbije, podržana padom cena energije i umerenom baznom inflacijom. Monetarna politika je na odgovarajući način restriktivna i trebalo bi da nastavi da održava sklonost zaoštravanju usred rizika od rasta cena.“

Spolјnotrgovinski bilans je oslabio u poređenju sa prošlom godinom, što odražava ubrzani uvoz povezan sa javnim investicijama u Srbiji i spor izvoz usred izazovnog globalnog okruženja. Priliv stranih direktnih investicija je umeren, ali se očekuje da će zajedno sa izvozom nastaviti da podržava akumulaciju deviznih rezervi sa već obilnih nivoa.

Rizici negativnih izgleda su povećani. Usporavanje globalnog rasta i sve veća geoekonomska fragmentacija mogli bi negativno uticati na izvoz i strane direktne investicije. Na domaćem planu, političke tenzije mogu uticati na poverenje. Međutim, Srbija je izgradila značajne rezerve kako bi reagovala na šokove – devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.

Očuvanje rezultata razumne makroekonomske politike takođe je klјučno za ublažavanje rizika. Fiskalna uzdržanost je neophodna za održavanje kredibiliteta politike u neizvesnom ekonomskom okruženju i za očuvanje prostora za kontraciklični politički odgovor u slučaju negativnih šokova. Vlasti ostaju posvećene ograničavanju fiskalnih deficita na najviše 3,0 procenta BDP-a tokom perioda 2025-27. i poštovanju fiskalnih pravila o platama i penzijama u javnom sektoru. Sve dodatne potrebe za potrošnjom trebalo bi da se prilagode u okviru gornje granice deficita od 3,0 procenta BDP-a kroz pažlјivo određivanje prioriteta javnih investicija i preraspodelu budžeta. Ovaj uravnoteženi pristup prioritetima infrastrukture, socijalne zaštite i drugih prioriteta potrošnje će održati javni dug na silaznoj putanji, jačajući fiskalni kredibilitet i poverenje investitora.

Kontinuirani napori da se obezbedi transparentno, odgovorno i efikasno poslovanje vlade ostaju klјučni. Vlasti jačaju upravlјanje javnim finansijama, uklјučujući fiskalnu transparentnost i upravlјanje javnim investicijama. Upravlјanje javnim investicijama može se dodatno unaprediti kroz naprednije analize troškova i koristi, procene fiskalnih rizika i dobre prakse javnih nabavki. Reforme energetskog sektora napreduju, ali još mnogo toga treba učiniti kako bi se osigurala finansijska održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima.

Na srednji rok, doprinosi rastu od rada i akumulacije kapitala će se umereno smanjivati kako stanovništvo stari, a tempo javnih investicija se normalizuje nakon završetka investicionog ciklusa. Održavanje visokog ekonomskog rasta u Srbiji zavisilo bi od povećanja produktivnosti, podsticanja privatnih investicija domaćih firmi i obezbeđivanja atraktivnosti Srbije za strane direktne investicije. Ovo zahteva reforme za jačanje poslovnog okruženja, uklјučujući modernizaciju propisa na tržištu rada, digitalizaciju javnog sektora i pravosuđa i rešavanje izazova u upravlјanju”, navodi se u saopštenju MMF-a.