Evropska komisija izašla sa prognozama: Privredni rast u 2025. u EU predvode Malta, Danska, Irska, Poljska i Hrvatska, dok je Nemačka na nuli, a Austrija u minusu

Autor: Radojka Nikolić

Globalna ekonomska neizvesnost je velika, ali će ipak biti privrednog rasta u većini država Evropske unije – zaključak je Prolećne prognoze koju je Evropska komisija saopštila danas 19. maja. Iz tih procena je jasno da će ekonomski rast Evropske unije predvoditi pet država koje će imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) veći od tri procenta, a to su: Malta (4,1%), Danska (3,6%), Irska (3,4%), Poljska (3,3%) i Hrvatska (3,2%).

Na rast nemačke ekonomije se uopšte ne računa u 2025. godini – procena je 0,0%! Oporavak se tek očekuje u 2026. godini i to od 1,1%.

Najgora je prognoza za Austriju, čija će ekonomija biti u minusu 2025. godine: pad će iznositi 0,3% u odnosu na 2024. godinu. Sa nulom počinje ekonomski rast još nekih važnih država, na primer, Francuske (0,6%), Italije (0,7%), Mađarske (0,8%), Belgije (0,8%), a tu blizu je i Švedska za koju se prognozira ekonomski rast od 1,1% u ovoj godini. U ostalim državama Evropske unije rast je iznad 1%, ali značajno ispod 3%.

Uprosečeno posmatrano, Prolećna ekonomska prognoza EK za 2025. godinu predviđa da će realni BDP u Evropskoj uniji porasti za 1,1% u 2025. godini u EU, odnosno za 0,9% u evrozoni, što je, uglavnom, isti tempo kao i 2024. godine.

„Ekonomija EU je započela 2025. godinu na nešto jačoj osnovi nego što se očekivalo. Procena je da će EU ove godine nastaviti da raste skromnom stopom, a očekuje se da će se rast ubrzati 2026. godine, uprkos povećanoj globalnoj političkoj neizvesnosti i trgovinskim tenzijama“, navodi se u danas objavljenoj Prolećnoj prognozi EK.

Dalje se navodi da EK očekuje da će se rast u 2026. godini ubrzati na 1,5% u EU i 1,4% u evrozoni.

“Očekuje se da će se ukupan inflacioni rast u evrozoni usporiti sa 2,4% u 2024. godini na prosečno 2,1% u 2025. godini i 1,7% u 2026. godini”, navodi se u Prolećnoj prognozi EK.

Kad je reč o globalnoj ekonomskoj klimi, u Prolećnoj prognozi EK se navodi da su carinske stope koje su Kina i SAD konačno dogovorile 12. maja ipak niže od najavljivanih, ali su i dalje dovoljno visoke i mogu uticati na pogoršanje trgovinskih odnosa između SAD i Kine.

„Globalni rast van EU sada se projektuje na 3,2% i za 2025. i za 2026. godinu, uz usporavanje globalne trgovine. Shodno tome, očekuje se da će izvoz EU ove godine porasti za samo 0,7%“, navodi se u Prolećnoj prognozi EK.

Inflacija u EU će nastaviti da opada, tržište radne snage će biti osnaženo, nastavlja se stvaranje novih radnih mesta (nezaposlenost u EU na istorijskom minimumu!), uz rast realnih zarada, ali kao posledica smanjenja inflacije a ne realnog rasta plata.

U Prolećnoj prognozi Evropske komisije podseća se i na rizike sa kojima se Evropa može suočiti u ovoj i u narednoj godini. U prvom redu tu je povećana neizvesnost zbog globalnih trgovinskih tenzija, što znači da bi dalja fragmentacija globalne trgovine mogla usporiti rast BDP-a i ponovo pokrenuti inflatorne pritiske. Katastrofe povezane sa klimom su takođe češće i ostaju stalni izvor rizika za ekonomski rast, navodi se u prognozama EK.

„Sa pozitivne strane, dalje smirivanje trgovinskih tenzija između EU i SAD ili brže širenje trgovine EU sa drugim zemljama, uključujući i nove sporazume o slobodnoj trgovini, mogli bi da održe rast EU“, navodi se u Prolećnoj prognozi EK i napominje da bi „povećani rashodi za odbranu takođe mogli pozitivno doprineti ekonomskim kretanjima“.

Da podsetimo, Evropska komisija je u svom ranije objavljenom izveštaju za države Zapadnog Balkana, za Srbiju prognozirala ekonomski rast od 3,2% u 2025. godini. U prošloj, 2024. godini EK je u svom Jesenjem izveštaju (prognozama) za Srbiju procenila da će naš rast rast iznositi 3,9% odsto, što se pokazalo tačnim.