Na koje opasnosti upozorava najnovija studija MMF-a o izgledima svetske ekonomije – World Economic Outlook 2025

Autor: Radojka Nikolić

I dok je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda trenutno u poseti Srbiji, u okviru prve revizije nefinansijskog trogodišnjeg aranžmana (Instrument za koordinaciju politika -poseta traje od 28. maja do 11. juna), šefica MMF-a, Kristalina Georgijeva, provela je dva sunčana dana u Dubrovniku. U ovoj hrvatskoj prestonici turizma održana je (četvrti put zaredom) dvodnevna međunarodna konferencija 29. i 30. maja, sa temom: “Rast i otpornost zemalja Srednje, Istočne i Jugoistočne Europe u fragmentiranom svetu”. Organizatori konferencije su Hrvatska narodna banka (HNB) i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Pozdravljajući skup, šefica MMF-a je, pored ostalog, rekla da reforme u regionu srednjoročno mogu da podstaknu rast BDP-a za sedam odsto, a na zapadnom Balkanu čak i više, za devet odsto! “Dakle, uvedite red u svoju kuću!“, poručila je Georgijeva.

Zvučalo je prilično optimistično u lepom dubrovačkom danu, ali kada se pogledaju projekcije MMF-a iz najnovije studije Svetski ekonomski izgledi (World Economic Outlook) koja je objavljena ovog aprila, tako visoke stope rasta nisu ni na vidiku. Pogotovo za zemlje Zapadnog Balkana.

U toj se studiji, koja obuhvata ovu i narednu godinu, kao i procenu za 2030. godinu, navodi da će svetska ekonomija ove godine rasti po stopi od 2,8%, a sledeće godine do 3%.

Razvijene ekonomije će, prema proceni MMF-a, imati rast ove godine do 1,4%, a sledeće godine do 1,5%.

I konačno, svetske ekonomije u razvoju imaće prosečan rast ove godine do 3,7%, a u 2026. godini do 3,9%.

Ako se posmatraju samo evropske ekonomije u razvoju, očekivan prosečan rast je još niži. I to ne samo u ovoj i narednoj godini, već i u projekcijama do 2030. godine.

Prema procenama MMF-a, tržišta u razvoju u Evropi prosečno će rasti po 2,1% u ovoj i sledećoj godini, dok će 2030. godine rast dostići 2,5%. No, u toj kategoriji zemalja, obuhvaćeno je čak 15 tržišta – od Albanije, Moldavije, BiH, Srbije, preko Poljske i Rumunije, do Rusije Turske i Ukrajine (vidi tabelu).

Što se Srbije tiče, iako se procenjuje rast među najvišima u ovom zbiru zemalja, taj projektovani nivo rasta za nas ne može biti baš utešan. Predviđena je stopa od 3,5% rasta u ovoj godini, zatim 4,2% u 2026. godini i 4,0% rasta 2030. godine. Slične stope rasta su procenjene i za Moldaviju, Kosovo i Ukrajinu.

Na koje opasnosti u ekonomskom razvoju upozorava aprilska studija MMF-a Svetski ekonomski izgledi?

Opasnosti prete od visine javnog duga, inflacije, trgovinskog rata i geopolitičkih tenzija.

Kako se navodi u studiji, zbog povišenih kamatnih stopa do kojih je došlo posle pandemije korona i inflacije, države su došle u tesnac da se nova zaduženja za vraćanje ranijih dugova realizuju po visokim kamatama. “Ima i oslanjanja na kratkoročni dug u nekim slučajevima. Iako troškovi servisiranja ostaju ispod nivoa pandemije u zemljama gde je dug nastao, efektivne kamatne stope će ostati više nego pre pandemije”, navodi se, pored ostalog, u najnovijoj studiji MMF-a.

Kad je reč o prognozi inflacije, studija MMF-a navodi da se očekuje da će globalna inflacija pasti na 4,3 procenta u 2025. godini i na 3,6 procenata u 2026. godini. “Inflaciona očekivanja su trenutno viša od ciljeva centralne banke i, u nekim slučajevima, u porastu”, piše u studiji.

U odeljku studije koji se odnosi na izglede za svetsku trgovinu, očekuje se da će rast globalne trgovine usporiti u 2025. godini na 1,7 procentnih poena. “To je smanjenje od 1,5 procentnih poena od ažuriranja Svetskog trgovinskog izveštaja iz januara 2025. godine. Ova prognoza sadrži povećana carinska ograničenja koja utiču na trgovinske tokove. Svetski BDP bi bio negativno pogođen, iako bi obim efekta varirao od zemlje do zemlje. Oni koji su direktno pogođeni novim carinama imali bi najveće posledice, posebno Kina i Sjedinjene Države, ali i veliki broj zemalja u Aziji i Evropi na srednji rok. Međutim, negativni efekti bi se mogli nagomilati tokom vremena”, navodi se u studiji.

Trgovinski rat bi takođe mogao da podstakne inflatorne pritiske, prvenstveno kroz rast cena uvoza, upozorava se u studiji i objašnjava:

“Sa više od 80% trgovinskog fakturisanja u američkim dolarima, dodatni pritisak može nastati ako američki dolar poraste, kao što je primećeno tokom prethodnih slučajeva trgovinske neizvesnosti i nestabilnosti finansijskog tržišta”, navodi se u studiji uz napomenu da može doći do poskupljenja u sektoru kritičnih minerala i visoko traženih poljoprivrednih dobara koja su neophodna u ishrani, a koja nije moguće zameniti drugim proizvodima.

U najnovijoj studiji MMF-a Svetski ekonomski izgledi, navodi se još jedan bitan detalj koji se odnosi na trenutne geopolitičke okolnosti:

“Rastuće geopolitičke tenzije mogle bi otvoriti mogućnost naglih promena u međunarodnom monetarnom sistemu, sa potencijalnim implikacijama po makrofinansijsku stabilnost”.

I to je sve što smo u ovom tekstu izdvojili iz najnovije studije MMF-a – World Economic Outlook, april 2025.

No, ako se vratimo konferenciji koja je održana pre nekoliko dana u Dubrovniku, videćemo tri poruke koje je šefica MMF-a uputila učesnicima, a takođe i svima ostalima, putem društvenih mreža.

Kristalina Georgijeva je apostrofirala tri prioriteta.

Prvo, makroekonomska stabilnost je sidro u u vremenu neizvesnosti.

Drugo, države imaju ogroman potencijal da sprovedu reforme koje će uvećati mogućnost rasta.

Treće, ekonomske integracije su ključ uspeha za manje, otvorene ekonomije;  ekonomske integracije stvaraju mogućnost rasta u EU, posebno u okviru projekta jedinstvenog tržišta…

Pa, kad se uporede upozoravajuće procene iz najnovije studije MMF-a i tri prioriteta Kristaline Georgijeve iz Dubrovnika, čini se da poruke šefice MMF-a, deluju kao Bogojavljenska vodica – ne šteti, ali i ne pomaže.