Autor: R. Nikolić

 

Profitabilnost banaka evrozone za sada raste, ali se banke uskoro mogu suočiti sa tri udarna talasa, navedeno je u Izveštaju Evropske centralne banke koji je danas, 22. novembra objavila ova finansijska centrala evrozone. Iako se u ovom važnom izveštaju (koji se objavljuje dva puta godišnje) banke evrozone pohvaljuju jer su se pokazale otpornima na pandemijske šokove, ipak situacija na finansijskom tržištu nije povoljna.

Prvo, očekuje se da će se troškovi finansiranja povećati pošto deponenti postepeno prelaze na više kamatne stope, a struktura njihovog finansiranja se pomera od prekonoćnih depozita ka skupljim oročenim depozitima ili obveznicama. Drugo, može se očekivati da će kvalitet bankarske aktive biti pogođen kombinacijom viših troškova servisiranja duga i slabim makroekonomskim okruženjem. I treće, profitabilnost banaka će se suočiti sa značajnim padom obima pozajmljivanja. Naime, zbog viših kamatnih stopa opada potražnja za kreditima, a sve to je praćeno i strožim kreditnim standardima, navedeno je u Izveštaju Evropske centralne banke.

Iako ECB konstatuje da je bankarski sistem evrozone u dobroj poziciji da izdrži ove rizike, tu nije kraj makroekonomskim problemima.

U Izveštaju ECB se navodi da finansijska tržišta ostaju izložena nepovoljnim makrofinansijskim i geopolitičkim kretanjima.

“Potpuni uticaj strožih finansijskih uslova na realnu ekonomiju tek treba da se oseti. Veći troškovi zaduživanja i servisiranja duga će sve više smanjivati otpornost domaćinstava, firmi i vlada evrozone. Banke u evrozoni vide profitabilnost od povećanja kamatnih stopa, ali se suočavaju sa preprekama zbog viših troškova finansiranja, pogoršanja kvaliteta imovine i nižeg obima pozajmljivanja”, navodi se u Izveštaju ECB, uz naglasak da izgledi za finansijsku stabilnost evrozone ostaju krhki.

„Od ključnog je značaja da ostanemo na oprezu dok ekonomija prelazi u okruženje viših kamatnih stopa u kombinaciji sa rastućom neizvesnošću i geopolitičkim tenzijama”, rekao je potpredsednik ECB Luis de Guindos, komentarišući Izveštaj ECB.

On je upozorio da je efekat skupljih kredita već vidljiv na tržištima nekretnina u evrozoni, koja doživljavaju pad. “Na tržištima stambenih nekretnina, pad cena je izazvan pogoršanjem pristupačnosti, jer troškovi finansiranja hipoteka rastu. Na tržištima komercijalnih nekretnina, efekti rastućih troškova finansiranja su pojačani zbog niže potražnje za kancelarijskom i maloprodajnom imovinom, nakon pandemije”, rekao je potpredsednik ECB Luis de Guindos, naglašavajući da je neophodano povećanje otpornosti finansijskog sistema.

Dan pre ovog predstavljanja Izveštaja o stanju u finansijskom sektoru, 21. novembra, predsednica ECB Kristin Lagard je upozorila da je prerano za proglašavanje pobede nad inflacijom. Monetarna politika je u fazi u kojoj treba biti oprezan u pogledu razvoja inflacije. „Još je dug put pred nama“, rekla je Lagardova i ponovila da buduće odluke ECB o kamatnim stopama zavise od daljeg razvoja ekonomske situacije.

Kao što je poznato, da bi inflaciju stavila pod kontrolu, ECB je od jula 2022. podigla ključne kamatne stope deset puta.