Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, na konferenciji za medije 15. novembra 2022. – predstavljanje Izveštaja o inflaciji NBS: Ekonomija nije samo matematika, ona je i psihologija…
– Ne mogu da tvrdim da je ovo „pik“ inflacije. Ništa ne možemo da tvrdimo, jer dve trećine spoljnih faktora utiče na našu inflaciju. Ekonomija nije samo matematika, ona je i psihologija, pa je veoma opasno ako se stvore nerealna očekivanja u pogledu daljeg rasta inflacije, rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije na konferenciji za medije, održanoj 15. novembra, odgovarajući na pitanje novinarke TV N1 Emine Kovačević o tome da li je oktobarska inflacija od 15 odsto (međugodišnji nivo) dostigla maksimum, odnosno „pik“.
Kako je navela Tabaković, inflacija je prosek svih cena u kojima međunarodni faktor utiče u velikoj meri, kao i recesija koja će se, očekivano, desiti Evropi. Ako se time dovede u pitanje mogućnost našeg izvoza u Nemačku i Italiju, kao dve ključne zemlje sa kojima imamo spoljnotrgovinsku razmenu, onda je teško tvrditi da je ovo „pik“ inflacije.
– Procene koje mi pravimo, rade se po istim modelima koje koriste i MMF, i Evropska komisija i Svetska banka, i vidimo da su sve procene slične. Ali, zbog specifičnih uslova u kojima se svi nalazimo, teško je praviti precizne procene. Na nama je da radimo na obuzdavanju inflatornih tokova, rekla je guverner Tabaković.
U glavne faktore koji uzrokuju visoku inflaciju, na prezentaciji Izveštaja o inflaciji NBS, ubrojani su: visoke cene energenata, uticaji koji dolaze iz zone evra i velika suša koja je uticala na rast cena poljoprivrednih proizvoda.
Komentarišući najave da bi, zbog visoke inflacije, trebalo odobriti novi moratorijum na kredite, kao što se dogodilo u vreme kovida, guverner Tabaković je bila izričita da tako nešto nije prihvatljivo:
– Moratorijum zbog inflacije?! To znači dalje odlaganje obaveza. Mi ne možemo da suzbijemo inflaciju ako oslobađamo deo novca kroz moratorijum, a sa druge, povećavamo referentnu kamatnu stopu, da bismo suzbili inflaciju, rekla je Tabaković navodeći da moratorijum u ovom slučaju može biti kontraproduktivan i da je bolje da svoje relacije klijenti rešavaju sami sa bankama.
Ona je podsetila da je u prvom moratorijumu na kredite pre dve godine, u vreme kovida, bilo oslobođeno 200 milijardi dinara, a u drugom 100 milijardi dinara, pa je na osnovu toga lako zamisliti šta bi se sa inflacijom dogodilo kada bi se sav taj novac oslobodio i pogurao cene na tržištu. Uzalud, onda, bilo kakva regulacija monetarnih tokova pomoću referentne kamatne stope.
R. Nikolić
