Građani koji brinu o životnoj sredini, a takvih je sve više i u našoj zemlji, često se suočavaju sa praktičnim izazovima kada je u pitanju odlaganje otpada iz domaćinstva. I dok brojni projekti u različitim gradovima promovišu upravo odgovorno ponašanje, ispravno odlaganje otpada i reciklažu iskorišćenih materijala, veliki deo naših sugrađana pita se kako to funkcioniše u praksi i u kojoj meri. O nekim od glavnih izazova vezanih za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže, kolokvijano nazvane „tetrapak“, za Magazin Biznis smo razgovarali sa Tanjom Bastom, ekspertkinjom za održivo poslovanje za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.

U junu ove godine, u saradnji sa kompanijom Stora Enso, u Poljskoj je puštena u rad nova linija koja ima kapacitet reciklaže do 75 hiljada tona upotrebljene ambalaže na godišnjem nivou, što sve ne bi bilo moguće, niti ekonomski opravdano, da nam tehnologija ne omogućava efikasnu reciklažu naše ambalaže.

„Svesni smo da su mnogi potrošači nepoverljivi kada je u pitanju reciklaža naše ambalaže. Ovome doprinosi i činjenica da je reciklaža naših pakovanja, koja su sačinjena od slojeva kartona, aluminijuma i polietilena istorijski donekle predstavljala problem u odnosu na rešenja koja su izrađena od samo jednog materijala. Međutim, sa razvojem tehnologija, naša ambalaža se danas lako reciklira kroz razdvajanje na slojeve kartona i poli-aluminijuma, materijala koji takođe ima korisnu primenu u brojnim industrijama. U junu ove godine, u saradnji sa kompanijom Stora Enso, u Poljskoj je puštena u rad nova linija koja ima kapacitet reciklaže do 75 hiljada tona upotrebljene ambalaže na godišnjem nivou, što sve ne bi bilo moguće, niti ekonomski opravdano, da nam tehnologija ne omogućava efikasnu reciklažu naše ambalaže i, samim tim, duže zadržavanje resursa u upotrebi. Postrojenje za reciklažu naše ambalaže postoji i u Srbiji, ali tu dolazimo do drugog nivoa problema, koji takođe brine naše građane kada je u pitanju reciklabilnost naše ambalaže, a to su lokalne prakse.“ – navodi Basta.

Činjenica da je naša ambalaža reciklabilna motiviše nas da pomognemo da se iz toga izvuče maksimum za lokalne zajednice i planetu.

„Građani Srbije jesu zainteresovani i vrlo često već odgovorni kada je u pitanju tretman upotrebljene ambalaže. Često nam se javljaju ljudi koji sakupe upotrebljenu kartonsku ambalažu i traže od nas da je preuzmemo ili ih obavestimo o tome kome mogu da je predaju. I tu nastaje zabuna – naša tvrdnja da je naša ambalaža reciklabilna ih navodi na pomisao da upravo naša kompanija otkupljuje ili reciklira sva upotrebljena pakovanja. U skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, ali i EU regulativom, upravljanje  upotrebljenom ambalažom je u nadležnosti  kompanija koje proizvode stavljaju u promet, dok se kompanija Tetra Pak u  oblastima sakupljanja i reciklaže angažuje dobrovoljno, i to upravo zato da  bismo lokalnim zajednicama pomogli da reše probleme koji se tiču zagađenja, otpada, očuvanja resursa ili razvoja domaće reciklažne industrije“, dodaje Basta. „Činjenica da je naša ambalaža reciklabilna motiviše nas da pomognemo da se iz toga izvuče maksimum za lokalne zajednice i planetu“.

Iz gradova u kojima smo učestvovali u pilot projektima vezanim za pametno upravljanje otpadom i odlaganje otpada, kao što su Kragujevac i Zrenjanin, svako može da se uveri da prikupljena ambalaža odlazi u pogon za reciklažu u Batočini, gde iz nje nastaju novi proizvodi.

Građani često komentarišu da nemaju gde da odlože upotrebljenu višeslojnu kartonsku ambalažu, da sav otpad, bez obzira na to da li je ispravno sortiran od strane građana završava u istom kamionu, a česte su informacije i da upotrebljena ambalaža završava u cementarama gde se spaljuje. To sve povećava skepsu građana u vezi sa reciklabilnošću ambalaže. Kakav je vaš odgovor na to?

„Mi ne tvrdimo da problemi ne postoje. Naprotiv, aktivno radimo na njihovom rešavanju, koliko je u našoj moći. Iz gradova u kojima smo učestvovali u pilot projektima vezanim za pametno upravljanje otpadom i odlaganje otpada, kao što su Kragujevac i Zrenjanin, svako može da se uveri da prikupljena ambalaža odlazi u pogon za reciklažu u Batočini, gde iz nje nastaju novi proizvodi. Upravo zato, zalažemo se za zakonska rešenja koja će činjenicu da je naša ambalaža reciklabilna pretvoriti u konkretne koristi za naše okruženje – rešenja koja će omogućiti značajno veće količine sakupljene višeslojne kartonske ambalaže, u kojima će svi učesnici imati jasne obaveze i odgovornosti i koja će sve motivisati da se ponašaju u skladu sa najboljom praksom. Situacija u Srbiji nije ekskluzivna kada je ovaj problem u pitanju – reciklaža upotrebljene višeslojne kartonske ambalaže i sistemi za njen ispravan tretman još uvek su u začetku u brojnim državama, i upravo zato nam je važno da se naš glas čuje, kako ne bismo došli u situaciju da su i naši i napori građana uzaludni, a da resursi koji se koriste u proizvodnji naše ambalaže zaista završe na deponijama.“

[arve url=”https://www.facebook.com/tetrapak.srbija/videos/809957837453760″ title=”TetraPak Srbija” /]