Podno Rtnja zlate se polja za organsku kozmetiku

Porodica Milosavljević iz Beograda, Katarina i Slobodan sa tri kćerke Ivonom, Kalinom i Petrom, živi na relaciji Beograd – selo Jablanica, opština Boljevac. Odolevaju svim izazovima preduzetništva i bavljenja organskom proizvodnjom, gaje lekovito bilje i prave prirodne organske preparate „Rojal balm“ (Royal balm)

Promenljiv maj ove godine petočlana porodica Milosavljević provela je više nego što je planirala u Beogradu. Kada je kiša, ne može se ući u polja pod zasadima lekovitog bilja koje uzgajaju u ataru sela Jablanica, u opštini Boljevac. Unazad sedam godina, na imanju koje su kupili gaje smilje, lavandu, hajdučku travu, žalfiju, izop (miloduh) čubar… Od njih Katarina, po svojim recepturama, pravi prirodnu, organsku kozmetiku.

Život na dve adrese, između kojih je 200 kilometara, nije lak – priznaje naša sagovornica. Od prvobitne odluke da zauvek napuste grad odgovorila ih je isključivo potreba tri kćerke Ivone (12), Kaline (8) i Petre (4) za školovanjem i vannastavnim aktivnostima.

– Puno smo razmišljali. U selu je škola bukvalno pored nas. Autobus svakoga dana vozi đake viših razreda u Boljevac, ali šta posle? Izbor srednjih škola je ograničen. Starije devojčice treniraju karate i jako su uspešne. Skoro svaki vikend vozimo ih na takmičenja, što ne bismo mogli iz Jablanice, opisuje Katarina kako su u poslovne planove uklopili potrebe dece.

Sa dve curice su krenuli u potragu za imanjem, po čitavoj Srbiji. Petra se rodila dok su uveliko brali cvetove. Nije bilo lako naći najbolje idealno mesto sa uslovima za gajenje smilja i drugih biljaka koje Katarina kao fitoterapeut koristi za izradu kozmetičkih preparata.

Ljubav prema melemima otkrila je još kao tinejdžerka kada je pravila „kremice“ za sebe i drugarice. Kaže da je posvećenost i interesovanje prema bilju nasledila od bake koja je u dvorištu na beogradskom Đermu sejala „zdravu“ baštu i svako jutro pila čaj od kantariona.

Ozbiljnije poslovne korake napravila je, međutim, tek kada je napustila kancelarijski posao i našla se u situaciji da niko od proizvođača i otkupljivača nije hteo da joj proda suvo smilje.

Napuštena sela

U potrazi za idealnom lokacijom tj. kvalitetnim zemljištem i mikro klimom za smilje, mediteranskom biljkom, prošli su Srbiju uzduž i popreko. Godinu i po dana svaki slobodan trenutak bili su na putu. Obišli su brojna napuštena sela i zaseoke. Na Rudniku su se oduševili selom Majdan. Nažalost, jedini stanovnici bili su stariji bračni par bez savremene poljoprivredne mehanizacije, koja je Milosavljevićima na početku bila potrebna.

– Čim se zađe van glavnih puteva, tužno je videti pusta imanja. I usamljene bake i deke koji nemaju više snage za rad u polju…

– Bila sam primorana da napravim svoj zasad. Jedino tako sam mogla da obezbedim sirovine za organske preparate koje pravim.

Izazovi u uzgajanju, plasmanu, težak fizički rad – sve se zaboravi kad bilje procveta

Naravno, ništa ne bismo stvorili da nije bilo podrške supruga Slobodana. Po profesiji je softverski inženjer koji jedva čeka da posle pisanja kodova na poslu u Beogradu, punom parom radi sve što je potrebno i na imanju.

Od početka su organski proizvođači, iako ovakav status iziskuje dodatne obaveze, administrativne, finansijske i u samom načinu rada. Na primer, kako bi sprečili da u zasad lavande, smilja, žalfije uđe korov i trnasto žbunje sve moraju da ručno krče.

– Fizički je to najteže. Potrebno je puno snage da čupate busenje sa ogromnim trnjem. Nikakva hemijska sredstva ne dolaze u obzir, a traktorom ne možete prići, opisuje jedan od radnih dana naša sagovornica.

Sada se s osmehom priseća kako su učili da voze traktor. A tek da upravljaju traktorom s prikolicom!

Sezonski radnici iz druge opštine

Sve oko uzgajanja lekovitog bilja supružnici Milosavljević obavljaju sami – osim kada je berba. Tada angažuju sezonske radnike. Odlučuju se za kvalifikovane skupljače tj. berače koji rade za Institut Josif Pančić.

– Nije dovoljno znati kako se bere biljka. Potrebno je voleti, pokazati zahvalnost prema biljci. Angažuju četvoro, petoro radnika i u jednom danu bere se jedna biljna vrsta. Kako su radnici „s druge strane Rtnja“ – iz Sokobanjske regije, Katarina svakog dana odlazi po njih, što je oko 40 kilometara.

– Nema vam druge. Morate sami ili da molite komšije i da platite za uslugu. Hoće ljudi da pomognu, ali nekad nemaju vremena.

Smilje su, kao višegodišnju biljku, sadili iz semena jer je životni ciklus biljke tada od petnaestak do dvadeset godina. Da su izabrali reznice rađalo bi kraće šest, sedam godina.

– Na početku mnogo toga nismo znali i sve smo istraživali, učili u hodu. Problem je što nemate koga da pitate. Nema puno literature na srpskom o lekovitom bilju. Išla sam u biblioteku Matice Srpske u Novom Sadu i čitala doktorate na ovu temu, opisuje šta je sve prethodilo dok se na tržištu nisu pojavili preparati Rojal balm (Royal balm). Godinu i po dana je prošlo dok nije bila zadovoljna dizajnom ambalaže. Imala je sreću da je drugarica akademski slikar, pa je svaku biljku za ilustraciju najpre crtala u akvarelu.

U Beogradu se nalazi prostor za proizvodnju. I tu mora da se pridržava strogih uslova organske proizvodnje. Pre svake operacije steriliše prostor i opremu, dok biljke ne smeju da budu ni slučajno izložene zracima lampi za sterilizaciju.

Ovaj deo posla je isključivo Katarinin. Izabrala je komplikovaniji metod: svaku biljku zasebno tretira u jednobaznom ulju, kako bi dobila identične sastojke koje potom meša u preparat. Za sada u ponudi ima pet krema, tri seruma i četiri tonika.

Kada je loše volje i neraspoložena, priznaje – ne ulazi u laboratoriju.

Prednost Beograda

Kao sertifikovani organski proizvođači mogu da apliciraju za subvencije, ali u odnosu na klasične proizvođače moraju da prilože više potvrda, za šta je potrebno platiti takse. Tada je prednost boravak u Beogradu. Prate konkurse Fonda za razvoj ali do sada nisu aplicirali, jer jednostavno nisu našli vreme, uz sve obaveze, poslovne i porodične, za pisanje projekta. Ubeđeni su u potencijal i veruju da u Srbiji može da se živi od uzgajanja lekovitog bilja ali pod jednim uslovom:

– Morate da imate sopstveni proizvod. Ako gajite samo sirovinu nije isplativo. Katarina predviđa da će se na tržištu sve više tražiti ovakvi preparati kao i organska hladno ceđena ulja.

– Biljke sve osećaju. Ne želim da lošu energiju pretočim u preparate, objašnjava uz osmeh.

Bilje sama melje, potapa u tegle i prati proces sušenja 40 dana na suncu. Zatim sledi ceđenje, filtriranje i tretiranje uljima: bademovo, suncokretovo, lešnikovo, orahovo, susamovo… Nakon toga komponente su spremne da postanu organski kozmetički preparat.

Bogata paleta proizvoda Rojal balm: kreme, serumi, tonici…

Specifičan način ne dozvoljava da se prave veće količine. Ali, zato planira proizvodnju organskih sapuna i etarskih ulja.

– Na domaćem tržištu nema organskih kozmetičkih preparata, iako se mnogi reklamiraju da jesu. Nemamo ambiciju da budemo konkurencija velikim proizvođačima koji proizvode stotine litara etarskog ulja već da obezbedimo količine za našu proizvodnju. Sve smo i počeli sa idejom da jednog dana organska proizvodnja lekovitog bilja i preparata bude jedini posao naše porodice. Za sada još nije moguće, ali nadamo se što skorije, optimista je Katarina.

A. Mirković