Autor: Radojka Nikolić
Petar Jovanović: Procenili smo da u našem regionu imamo veće mogućnosti za rast kao regionalna banka. Ali, ne želimo da uđemo na tržišta samo da postavimo zastavicu, već da na svakom tržištu uspešno poslujemo kao sistemska banka
Čini se da su na srpskom bankarskom tržištu „karte podeljene“ i da se zna ko je ušao u pet prvih banaka. Posle desetogodišnjeg procesa konsolidacije, spajanja i akvizicija, broj banaka u Srbiji je sveden sa 30 na 19.
Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank, kaže u intervjuu za portal www.magazinbiznis.rs da je ta banka učestvovala gotovo u trećini konsolidacije srpskog bankarskog tržišta i sada ova banka po visini kreditnog portfolija zauzima treće mesto.
„Neko će pomisliti: ako imamo 19 banaka, a imali smo 30, to znači da je smanjena konkurencija. Naprotiv, sada je konkurencija izraženija. Broj banaka nema uvek direktnu korelaciju sa stepenom konkurencije. To je jasno ako pogledamo rang listu prvih pet banaka na srpskom tržištu: između treće, četvrte i pete banke, razlika u visini aktive je gotovo minimalna“, kaže Petar Jovanović i navodi da je sličan trend primetan i u Evropskoj uniji, gde još uvek traje konsolidacija bankarskog sektora.
„Ako pogledamo nešto dalje, na primer u Kanadu, tamo šest banaka drži preko 90% tržišta. Nekad koncentracija može da unapredi konkurentnost tržišta jer veće i snažnije banke mogu više da investiraju u tehnologije, da izgrade bolju infrastrukturu i da više učine za klijente“, kaže Jovanović.
Kakvo pozicioniranje želi sada AikBank posle svih akvizicija koje je napravila na srpskom tržištu i u regionu?
„Naš fokus je za sada na organskom rastu i na daljoj transformaciji banke, kako bi AikBank nastavila da bude privlačna novim korisnicima i u budućnosti. I dalje smo otvoreni za potencijalne mogućnosti za akvizicije u Srbiji i u regionu, dok paralelno s tim, težimo da budemo još bolja i još aktivnija banka.“
Ako planirate dalje širenje u regionu, na kojim tržištima želite da se širite i kako?
„AikBank želi da se širi u Adria regionu – želimo da uđemo na tržišta svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i šire. Procenili smo da u našem regionu imamo veće mogućnosti za rast kao regionalna banka. Važno je i kako tom procesu pristupamo: ne želimo da uđemo na tržišta samo da postavimo zastavicu, već želimo da na svakom tržištu gde smo prisutni, uspešno poslujemo kao sistemska banka.“
Ukoliko želite da budete i regionalna banka i sistemska banka sa najboljim korisničkim iskustvom, kako ćete, istovremeno, staviti fokus i na jedno i na drugo? Oba ta fokusa zahtevaju veliko angažovanje?
„Da, zahtevaju angažovanje i zahtevaju investicije. Ovaj region nam je zanimljiv jer pojedinačna tržišta imaju veoma sličnu regulativu, jezik i kulturu. Upravo ta sličnost nam omogućava da, na primer, IT sistemi, digitalna rešenja i marketinške aktivnosti budu centralizovane, odnosno da se mogu primenjivati na više tržišta. Takođe, ne treba zaboraviti da ni ekonomije nisu samo lokalne. Veliki broj kompanija posluje regionalno, što i nama omogućava veću sinergiju u servisiranju klijenata“.
A novac? Iz kojih izvora planirate da investirate?
„AikGroup danas raspolaže neto aktivom od 10 milijardi evra, kreditnim portfoliom od 5,6 milijardi i kapitalom od 1,3 milijardi evra, dok je u prošloj godini ostvaren profit od 117 miliona evra. Drugim rečima, postoji interni potencijal za dalji rast, razvoj i investiranje. Takođe, veoma smo aktivni u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. MSP sektor i krupna privreda koriste te aktivne kreditne linije za unapređenje svog biznisa, za proširenje svojih trgovinskih i izvoznih kapaciteta i za zeleno finansiranje, a o tome da radimo dobar posao govori i činjenica da smo ove godine po treći put zaredom, dobili nagradu EBRD-ja za najaktivniju partnersku banku .“
Petar Jovanović: Godina 2025. će biti slična 2024. godini, uz nešto manju profitabilnost i sa nižom stopom rasta
Kad već pominjemo profit, kakva su očekivanja od 2025. godine, posle rekordne profitabilnosti bankarskog sektora u 2024. godini?
„Na osnovu poslovanja iz prvog kvartala ove godine, moglo bi se reći da će i ovo biti uspešna godina. Nećemo dostići nivo iz 2024. iako su rezultati veoma dobri u prvom kvartalu. Usporen je rast kreditne aktivnosti, pogotovo u domenu privrede. Ako se pogleda kreditna aktivnost na nivou celog bankarskog sektora za prošlu godinu, rast je iznosio 12%, dok je rast u prva tri meseca iznosio samo 1%. Tačno je da je prvi kvartal obično usporeniji od ostalog dela godine, ali to je ipak signal da ne treba očekivati rast kreditne aktivnosti kakav je bio prošle godine“.
Petar Jovanović: Ne možemo da budemo sistemska banka i jedan od lidera na tržištu, a da ne podržavamo sve segmente – počev od stanovništva, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, pa do velikih klijenata. Svi segmenti su nam veoma bitni i strateški važni.
Koliko će na poslovanje bankarskog sektora uticati pad kamatnih stopa?
„Tačno je da u ovoj godini imamo pad kamatnih stopa što se negativno odražava na bankarski sektor. Banke su već izložene smanjivanju kamatnih stopa vezanih za evro. Sada imamo situaciju da je, na primer, tromesečni euribor na početku 2024. godine iznosio 3,9%, da se, potom, na početku ove godine spustio na 2,7%, a sada na 1,9%, što se sasvim očekivano odražava na profitabilnost banaka. U tom smislu, očekujem izazovnu godinu. Rasta u bankarskom sektoru će biti, ali ne očekujemo poboljšanja relativnih pokazatelja poslovanja kao što su povrat na kapital ili povrat na aktivu u odnosu na 2024.“
Korisnici kredita očekuju pad bankarskih kamata u ovoj godini. Koliko je to realno da će se dogoditi i kada?
„Pad euribora će svakako doprineti padu kamatnih stopa. A što se tiče dinarskih kredita, referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije je i dalje 5,75% i ta vrednost se održava od septembra prošle godine. U narednom periodu, očekujemo pad kamata na dinarske kredite u drugom delu godine, jer je inflacija sada pod kontrolom i u projektovanim granicama. Zato su očekivanja analitičara da će u drugom delu ove godine doći do pada kamata i na dinarske kredite“.
Pomenuli ste da ste napravili „oštar zaokret“ u poslovanju sa stanovništvom. Šta pod tim podrazumevate?
„Ne možemo da budemo sistemska banka i jedan od lidera na tržištu, a da ne podržavamo sve segmente – počev od stanovništva, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, pa do velikih klijenata. Svi segmenti su nam veoma bitni i strateški važni.
Do sada smo bili prepoznati po svom korporativnom portfoliju, dakle kao banka koja snažno sarađuje sa privrednim subjektima svih veličina. Na primer, investiciono kreditiranje privrede čini preko 20% našeg kreditnog portfolija. Veličina naše banke, struktura klijenata i portfolio proizvoda koje smo gradili kako organski, tako i kroz akvizicije, sada nam daju obavezu da se sa podjednakom pažnjom posvetimo i segmentu stanovništva.
Kako ćete privući nove klijente u segmentu stanovništva?
„U segmentu stanovništva želimo da budemo banka koja privlači nove klijente pažljivo kreiranim finansijskim proizvodima i uslugama. Svoj pristup zasnivamo na tome da klijentima pružamo usluge zasnovane na suštinskom razumevanju njihovih potreba i da to činimo kroz funkcionalne inovacije koje ljudima znače.
Na primer, prošle godine smo smanjili učešće za stambeni kredit i u staroj i u novoj gradnji sa 20% na 10%, što je klijentima bilo značajno jer ljudi mogu brže da dođu do svog stana. To je potez koji je izazvao ogromnu pažnju među klijentima i rezultatski je prevazišao sva naša očekivanja u plasmanu stambenih kredita. Zatim, ako klijenti žele da prenesu štednju iz druge banke kod nas, što zahteva određenu proviziju kao izdatak, ali je i sigurnosni rizik jer ljudi štednju obično prenose fizički, mi smo omogućili klijentima da za njih obavimo elektronski prenos sredstava, direktno sa računa u nekoj banci na račun u AikBank – i bez troškova prenosa koje mi preuzimamo na sebe.
Želimo da se razlikujemo od drugih po tome što ćemo za klijente kreirati jedno sjajno korisničko iskustvo
I treća novina: mi smo prva banka na tržištu gde građanin može za sat vremena da podigne keš kredit samo sa ličnom kartom, bez prikupljanja i dostavljanja dokumentacije. Već mesec dana smo u toj kampanji i rezultati su bolji od očekivanih.
Želimo da se fokusiramo na jednostavnost, brzinu, inovativnost i na sve što treba da kreira jedno sjajno korisničko iskustvo. Da se po tome razlikujemo od drugih“.
Kako ćete pomiriti i najsavremenija IT rešenja i digitalizaciju i, istovremeno, težnju ljudi da žele da idu u svoju filijalu, u banku?
„Tehnologija će nesumnjivo doneti velike promene, ali je bitno da digitalizacija ne bude svrha samoj sebi. Bitno je da se uvek pitamo šta to znači za naše klijente: šta smo to novom tehnologijom omogućili klijentima, da li smo im uštedeli vreme i novac? Inače, da investiramo samo da bismo investirali i išli za konkurencijom, da kažemo da pratimo trendove – to nema svrhu.
Iako već postoje banke koje posluju kompletno digitalno, njihov domet je ograničen. Iz tog razloga, ako želite biti velika, sistemska banka, vi u isto vreme morate imati i brend i mobilnu strategiju. Mi spajamo ova dva sveta tako što u filijalama pronalazimo procese koji simuliraju mobilna rešenja, i na taj način edukujemo klijente da sutradan te usluge mogu da koriste putem digitalnih kanala.“
Koliko AikBank planira da investira u ovoj godini u razvoj?
„Ove godine planiramo da investiramo 20 miliona evra u naša sistemska rešenja koja se odnose na informacione tehnologije, veštačku inteligenciju, na primenu različitih tehnologija, a veliki deo ćemo uložiti i u našu infrastrukturu, filijale, savremen način poslovanja. Veći fokus u filijalama će biti na savetodavno-prodajne aktivnosti, a manji na servisne aktivnosti“.
Kakav profit AikBank očekuje ove godine?
„Očekujemo profit koji će biti u skladu sa profitima prvih pet banaka na našem tržištu. Svakako očekujemo dvocifren povrat na kapital, što bi trebalo da bude ostvareno i na nivou bankarskog sektora u Srbiji. Dakle, ova godina će biti slična 2024. godini, uz nešto manju profitabilnost i sa nižom stopom rasta“.
I jedno neformalno pitanje: bankarski menadžment ste usavršavali u SAD, MBA u Londonu, a najveći deo karijere ste gradili u austrijskoj banci. Šta ste od kog sistema uzeli?
„Najbolje bi, naravno, bilo da od svakog modela uzmete ono što je najbolje, ali je to teško realizovati. Ja lično preferiram američku poslovnu etiku koja je zasnovana na efikasnosti i direktnosti u komunikaciji. To su biznis modeli i kultura koja je zasnovana na inovacijama, na prihvatanju rizika, na individualnosti gde se gleda i ceni rad i uspeh, ali, sa druge strane je izražena svest da je veoma važan timski rad“.
Kakav model primenjujete u svojom radu u srpskoj AikBank?
„U AikBank želimo da napravimo kulturu koja sadrži naše lokalne i domaće vrednosti, koje, ako se uporede sa drugim vrednostima i modelima, ne zaostaju za njima. Želimo da naša kultura bude privlačna i mladim ljudima, odnosno da mogu da se prepoznaju u njima i da znaju da im AikBank pruža perspektivu za razvoj i napredovanje u karijeri.
To gledam i iz lične perspektive jer sam svoju karijeru započeo u filijali. Da biste na nivou top menadžmenta razumeli klijente, shvatili šta su njihove potrebe i želje i sa kojim se problemima suočavaju, veoma je korisno da prođete kroz taj proces od osnovnog nivoa, jer tako dubinski razumete organizaciju i praktične mogućnosti da se procesi unaprede.
Petar Jovanović: Ja lično preferiram američku poslovnu etiku koja je zasnovana na efikasnosti i direktnosti u komunikaciji, ali i na inovacijama, na prihvatanju rizika, na individualnosti uz izraženu svest da je veoma važan timski rad
Gde vidite AikBank za narednih nekoliko godina?
„Naša ambicija je da budemo najbolja banka na tržištu. Da li će se to desiti za dve, tri ili pet godina, da li samo organskim rastom ili kroz dodatne akvizicije – videćemo, ali ambicija postoji.
Želimo da budemo još veća sistemska banka, da i dalje aktivno učestvujemo u rastu domaće ekonomije i da budemo digitalno jedna od najnaprednijih banaka. Verujemo u tehnologiju i mislimo da tehnologija donosi dosta bitnih stvari koje utiču i na poboljšanje poslovanja i na bolje korisničko iskustvo. Naš cilj je da budemo velika domaća banka u privatnom vlasništvu na koju su klijenti ponosni“, rekao je Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank u razgovoru za naš portal www.magazinbiznis.rs.
