Privredni pad Ukrajine zbog ruske invazije biće 45% ove godine, dok će rastuće ekonomije u Evropi i centralnoj Aziji takođe biti snažno pogođene
„Razmere humanitarne krize izazvane ratom su zapanjujuće. Ruska invazija zadaje jak udarac ukrajinskoj privredi i nanosi ogromnu štetu infrastrukturi“, izjavila je Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za region Evrope i centralne Azije u najnovijem izveštaju Svetske banke koji je objavljen u Vašingtonu 10. aprila. „Ukrajini je odmah potrebna ogromna finansijska podrška, dok se bori da održi svoju ekonomiju i obezbedi rad vlade kako bi podržala ukrajinske građane koji se suočavaju sa patnjom i bore sa ekstremnom situacijom“, istakla je Ana Bjerde.Kako se navodi u izveštaju Svetske banke, rat protiv Ukrajine i sankcije protiv Rusije pogađaju ekonomije širom planete, a očekuje se da će rastuća i tržišta zemalјa u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji poneti najveći teret, navodi se u ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za region.
Privredna aktivnost regiona opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od 3,0 odsto, jer ekonomski šokovi rata pojačavaju i dalјe prisutne uticaje pandemije KOVID-19. Ovo bi bio drugi ekonomski pad za dve godine, i dvostruko veći od pada izazvanog pandemijom tokom 2020.
Procenjuje se da će privredni pad Ukrajine iznositi 45,1 odsto, ali će razmere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata. Pogođena sankcijama bez presedana, privreda Rusije već je zapala u duboku recesiju a proizvodnja će prema projekcijama opasti 11,2 odsto u 2022.
Rat pojačava usporavanje globalnog ekonomskog oporavka, ubrzava inflaciju i povećava dugove, kao i siromaštvo. Ekonomski uticaj se prostire kroz različite kanale, uklјučujući robna i finansijska tržišta, trgovinske i migracione veze i negativan uticaj na poverenje. Rat takođe teško pogađa rastuće i zemlјe u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, regionu koji je već bio na pragu ekonomskog usporavanja ove godine zbog i dalјe prisutnih efekata pandemije.
Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Belorusija, Kirgiska Republika, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelivanja efekata rata, slabijeg rasta u evro zoni od očekivanog i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova. Region uvozi oko 40 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, a zemlјe centralne Azije i južnog Kavkaza uvoze oko 75 odsto i više. Rusija je takođe glavna izvozna destinacija za mnoge zemlјe, dok doznake iz Rusije čine blizu 30 odsto BDP-a u nekim zemlјama centralne Azije (Kirgiska Republika, Tadžikistan).
„Rat u Ukrajini i pandemija još jednom su pokazali da krize mogu da izazovu rasprostranjene ekonomske štete i vrate godinama unazad dohodak po stanovniku i ostvarena razvojna dostignuća,“ kaže Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju. „Vlade u regionu treba da ojačaju svoje makroekonomske rezerve i kredibilnost svojih politika sa cilјem suzbijanja rizika i delovanja u slučaju narušenih trgovinskih i investicionih kanala; da ojačaju mehanizme socijalne zaštite radi zaštite najranjivijih grupa, uklјučujući i izbeglice; i da očuvaju fokus na unapređenje energetske efikasnosti kako bi se obezbedila održiva budućnost“, navodi se u saopštenju Svetske banke.