Prof. Ana Lembke: Digitalni uređaji istovremeno mogu biti i moćne alatke i snažna sredstva koja deluju kao droga

Autor: Radojka Nikolić

“Savremeni digitalni proizvodi, društvene mreže i algoritmi dizajnirani su tako da konstantno stimulišu naš sistem nagrađivanja u mozgu, preplavljujući nas dopaminom”, rekla je Ana Lembke, psihijatar na Univerzitetu Stanford i autorka bestselera “Dopaminska nacija”, na konferenciji SEE Impact2026 u Bukureštu, koja je održana pod pokroviteljstvom kompanije Mastercard.

U jednoj od poruka, profesorka Lembke je naglasila da je važno da se ljudi uzdrže od upotrebe savremenih tehnologija – mobilnih telefona i drugih uređaja – i da se vrate neposrednom iskustvu odnosa sa drugim ljudima.

U ekskluzivnom intervjuu za www.magazinbiznis.rs pitala sam profesorku Anu Lembke:

Koliko je to ostvarivo u svakodnevnom životu?

“Moja preporuka u Bukureštu bila je nešto nijansiranija. Predložila sam uzdržavanje od digitalnih uređaja – ili određenih aplikacija i platformi na njima – tokom perioda dovoljno dugog da se ‘resetuju’ putevi nagrađivanja u mozgu. Nakon toga, mnogi, ako ne i većina ljudi, odlučiće da se vrate korišćenju svojih omiljenih aplikacija, ali sada uz veće šanse da ih koriste umereno.

Pokušaj da smanjimo upotrebu digitalnih uređaja i interneta jeste i realan i poželjan cilj. Mnogi ljudi navode da su onlajn više nego što bi želeli i žale zbog količine vremena koju tamo provode”, objasnila je profesorka Lembke u intervjuu za naš portal.

Vi, takođe, upozoravate da je upotreba digitalnih uređaja individualan, ali i kolektivan problem?

“Naravno, ovo je problem koji je istovremeno i individualan i kolektivan. Jedno je ako vi i ja odložimo svoje uređaje na određeno vreme tokom dana, ali ako svi oko nas ostanu prikovani za svoje ekrane, onda su naše mogućnosti za druženje uživo značajno umanjene.

Zato izgradnja zdravijeg odnosa prema tehnologiji mora biti kolektivna inicijativa, u okviru koje se, kao šire društvo, dogovaramo da postoji društvena vrednost u korišćenju vremena i prostora da – kada smo zajedno – nismo onlajn. To se već dešava u restoranima, na koncertima, u klubovima i na drugim mestima, gde se ljudi kolektivno dogovaraju da se sastanu uživo bez svojih uređaja. Takva okupljanja ljudi opisuju i kao duboko „duhovno iskustvo”.

Ali, razni „pametni” uređaji su sastavni deo naših životnih navika, poslova i komunikacije sa drugima. O tome ste pisali u svojoj knjizi „Dopaminska nacija”. Kako pronaći pravu meru u korišćenju ovih uređaja?

“Digitalni uređaji istovremeno mogu biti i moćne alatke i snažna sredstva koja deluju kao droga. Kada ih koristimo da bismo se zabavili, popravili raspoloženje i slično – moramo biti izuzetno umereni. Idealno bi bilo da ih ne koristimo duže od sat vremena dnevno.

Studija koju su sproveli Dejvis i Goldfild pokazala je da su mladi ljudi koji su se suočavali sa emocionalnim teškoćama, a koji su smanjili upotrebu društvenih mreža na najviše sat vremena dnevno, ostvarili značajna poboljšanja u pogledu raspoloženja, anksioznosti, sna i straha od propuštanja (FOMO) – za razliku od grupe koja nije smanjila svoju upotrebu”.

Može li se proceniti koji procenat ljudi u svetu je postao zavisan, na primer, od pametnih telefona?

“Istraživanja pokazuju veoma različite podatke o rasprostranjenosti. Moja procena je da ćemo na kraju videti stope slične onima koje srećemo kod droga i alkohola – dakle, oko 10–15% ljudi će tokom života razviti ozbiljan poremećaj zavisnosti”.

Na konferenciji ste predložili da se na neko vreme odvojimo od mobilnih telefona, da ih ne koristimo… Šta kaže vaše praktično iskustvo – da li je to izvodljivo i kako ljudi reaguju kada im to predložite?

“Prema mom kliničkom iskustvu, kada su ljudi motivisani da smanje upotrebu, ove male strategije ‘samoograničavanja’ (self-binding strategies) mogu dovesti do velike promene u ponašanju. Takve strategije podrazumevaju, na primer, da uređaje ne držimo u krevetu ili spavaćoj sobi, da ih isključujemo između dve upotrebe, da podesimo ekran na crno-beli prikaz, isključimo nepotrebna obaveštenja, obrišemo aplikacije koje pokušavamo da izbegnemo, ili da uvedemo ‘digitalni šabat’ (period potpune apstinencije) ili ‘digitalni odmor’ i slično”.

Jedan od glavnih ciljeva kompanija danas je borba za ljudsku pažnju. O tome ste govorili i na panel-diskusiji na konferenciji u Bukureštu. Kakav je vaš lični utisak o liderima kompanija koji se „bore za ljudsku pažnju”? Da li prema tome imaju human pristup, ili su beskrupulozni u težnji za profitom?

“Čini mi se da u tim kompanijama radi mnogo pametnih ljudi sa dobrim namerama, ali kada se jednom nađu u tom okruženju, čak ni njihovi najbolji napori ne mogu da pariraju motivu profita koji diktira odluke korporativnog rukovodstva”.

U vezi sa prethodnim pitanjem, kakvo je vaše mišljenje o upotrebi neuromarketinga u svrhu ostvarivanja profita? Postoje li u toj praksi pojave koje su u suprotnosti sa humanim pristupom?

“Vidim dosta toga što je nehumano, posebno u industrijama poput kockanja, gde se podaci i veštačka inteligencija koriste za pronalaženje i ciljanje najranjivijih kockara, kako bi ih ponovo namamili u rizične opklade – čak i kada oni sami ulažu veliki napor da se uzdrže”.

Kako vidite izlaz iz krize izazvane hiperstimulacijom, koja je povezana sa tehnološkim napretkom?

“Već smo uključeni u mnoge procese i koristimo proizvode koji su proistekli iz razvoja veštačke inteligencije. Moramo – pojedinačno i kolektivno, da razvijemo zdraviji odnos prema digitalnoj tehnologiji. To će se postići ako shvatimo da su naši životi postali siromašniji usled provođenja previše vremena na internetu.  Takođe su važni i propisi i podsticaji koji ograničavaju težnju za profitom i kažnjavaju one kompanije koje eksploatišu svoje korisnike radi ostvarivanja dobiti, a naročito decu”, ocenila je prof. Ana Lembke u intervjuu za portal www.magazinbiznis.rs