Sonja Katanec: Vruća tema za celu Evropu – snabdevanje tržišta lekovima

Autor: R. Nikolić

„Tema snabdevenosti tržišta lekovima je vruća tema za celu Evropu, pa u tom pogledu ni Srbija i Crna Gora nisu izolovan slučaj. Kontekst u kome se sve to događa, pogotovo za generičke lekove, izazovan je posle kovida 2020. godine. Tim pre što kompanija Teva posluje i u segmentu generičkih i inovativnih lekova“.

To kaže Sonja Katanec, generalna direktorka farmaceutske kompanije Teva-Actavis za Srbiju i Crnu Goru, odgovarajući na pitanje portala našeg www.magazinbiznis.rs o tome kako ocenjuje tržište lekova u našem delu Evrope. U intervjuu za naš portal Sonja Katanec govori o izazovima sa kojima se susreću farmaceutske kompanije na tržištima kao što je Srbija, uz poruku da je važan dijalog industrije i regulatora na unapređenju procesa nabavke da bi se osiguralo snabdevanje tržišta lekovima.

Zašto je „vruća tema“ u Evropi u vezi sa generičkim lekovima?

„Evropska populacija stari i zato je važno da generički lekovi budu dostupni široj populaciji. Iako je farmaceutsko tržište u Evropi dugi niz godina osiguravalo  dobar pristup terapijama generičkih i biosličnih lekova, oslobađajući resurse za inovativne terapije, COVID-19 je otkrio kako rastući cenovni pritisci, rastući troškovi proizvodnje i novi regulatorni i ekološki zahtevi čine mnoge proizvode neodrživim. Autonomija snabdevanja lekovima u Evropi je pod ozbiljnim pritiskom.

Drugi cilj Evrope je da napravi zaokret u smislu e-poslovanja i boljeg korišćenja digitalizacije i u delu ESG (održivost, društvena odgovornost i dobro upravljanje).

A da bi se ti ciljevi ostvarili, potrebne su velike investicije i time je veliki pritisak stavljen na proizvođače. S jedne strane, tu je pritisak na cene, a s druge, neophodno je prilagođavanje lokalnim regulativama na svakom tržištu. Teško je sve to obezbediti iz jednog globalnog izvora i u tome je pozicija Teve specifična“.

Zašto smatrate da je pozicija Teve specifična?

„Teva je najveća generička kompanija na svetu, ali mi smo u fazi ubrzavanja raste. Nova strategija veliki naglasak stavlja na razvoj inovativnih lekova. Teva postaje bio-farmaceutska kompanija sa još uvek velikim učešćem generičkih lekova, ali se u SAD, na primer, ta srazmera prilično menja, a menjaće se i kroz ostale operacije Tevinog poslovanja. Imamo nekoliko uspešnih inovativnih lekova pa  je utoliko pozicija Teve sada prilično specifična.

U području generičkih lekova Teva svakako prednjači po dubini analiza i našim javno objavljenim izveštajima za što smo i nagrađeni prošle godine od strane kolega iz industrije. Novo istraživanje kompanije Teva Pharmaceuticals Europe pokazuje da 46% generičkih lekova sa liste kritičnih lekova EU-a isporučuje samo jedan dobavljač. Taj se broj gotovo udvostručuje na 83% kritičnih generičkih lekova kada se posmatraju dobavljači s tržišnim udelom većim od 60%. Analiza pokazuje konsolidaciju kritičnih generičkih lekova koja je tri puta brža od ostalih generičkih lekova. Ova koncentracija predstavlja stvarni materijalni rizik za sigurnost snabdevanja kritičnim lekovima u regionu”.

Kako formirate cene lekova?

„Najviša cena leka se formira na osnovu prosečne cene leka u referentnim zemljama ( Slovenija, Italija, Grčka), a dodatno periodično Ministarstvo zdravlja  radi reviziju maksimalnih cena lekova, kada može doći do erozije cena usled sniženja kursa i pada cena u referentnim zemljama. Odobrena najviša cena leka je uslov da se lek nađe u prometu.

Cena leka na listi lekova se formira po drugačijim kriterijumima od najviše cene leka i uvek je niža od nje ili ista. Kod generičkih lekova, ulazak svakog dodatnog proizvođača smanjuje cenu leka na listi, čak i do 50% u odnosu na prvobitno formiranu cenu originalnog leka. Shodno reviziji najviših cena, Republički fond radi reviziju cena na listi lekova”.

Sonja Katanec: Naša preporuka je da se ne gleda samo kriterijum najniže cene, već da se gleda i  da li se obezbeđuje snabdevenost tržišta, da se gleda ceo volumen i da znamo na koje se količine pojedini organizatori tendera obavezuju.

U čemu, onda, vidite rešenje?

„U saradnji sa zakonodavnim telima, sa zainteresovanim stranama i u razumevanju da nije samo na proizvođačima da donose odluke, nego u tome da moramo svi zajedno sarađivati. Da se na tenderima ne postavlja niska cena kao odlučujući kriterijum, već da se gledaju i neki drugi kriterijumi. Takođe, važno je da se znaju potrebe za duži period, a ne samo kratkotrajno. Često proizvođači imaju velike proizvodne serije i moraju definisati godišnju količinu, pa je u tome važno gledati duži period i ceo portfolio proizvođača“.

Ako je sistem najniže cene jedan od ograničavajućih faktora, koji još kriterijumi bi trebalo da se na tenderu uzimaju u obzir?

„Naša preporuka je da se ne gleda samo kriterijum najniže cene, već da se gleda i  da li se obezbeđuje snabdevenost tržišta, da se gleda ceo volumen i da znamo na koje se količine pojedini organizatori tendera obavezuju. Postoje i drugi kriterijumi koji važe u Evropi, na primer: koliko kompanija ulaže u zdravo okruženje, koliko je digitalizovana, kakvi su proizvodni pogoni i slično. Dakle, više faktora treba uzimati u obzir, a ne samo najnižu cenu“.

Kakva je, onda, snabdevenost srpskog tržišta lekovima?

„Fond za zdravstveno osiguranje sarađuje sa nama – proizvođačima i tu vidim pozitivne pomake poslednjih godina. Ceo sistem radi na tome da osigura dostupnost lekova, ali naravno imamo izazova, na primer,  ako su za snabdevanje jednog  generičkog leka zadužena samo dva proizvođača u Evropi, ukoliko jedan ima poteškoća, drugi verovatno neće biti u mogućnosti da obezbedi normalno snabdevanje. U našoj visoko regulisanoj industriji nije moguće drastično menjati planove proizvodnje u kratkom roku. Tako nastaje ciklični poremećaj snabdevenosti…”

Koliko je kompaniji Teva važno srpsko tržište, s obzirom na to da ste najveća generička kompanija na svetu, a ovo tržište, zajedno sa Crnom Gorom je malo?

„Kompaniji Teva je ovo tržište veoma važno i mi sigurno nećemo otići sa ovog tržišta. Imamo jake brendove, ovde imamo tradiciju Actavisa i oko 25.000 pacijenata dnevno je zavisno od naših lekova. Zato uvek vodimo računa o pacijentima. Evo, nedavno su se dogodili neki prekidi proizvodnje u Evropi, pa zato moramo što ranije da signaliziramo, ako imamo neki prekid u snabdevanju, da bi mogla da se obezbedi zamena.

Sonja Katanec: U našoj visoko regulisanoj industriji nije moguće drastično menjati planove proizvodnje u kratkom roku. Tako nastaje ciklični poremećaj snabdevenosti…

U čemu se ponajviše ogleda sadašnja nestabilnost tržišta?

„Prema najnovijim dostupnim podacima, tržište generičkih lekova učestvuje sa svega 25% u celoj potrošnji lekova (vrednosno, mereno cenom lekova), dok u volumenu zauzima oko 60% tržišta. I tu se vidi da je reč o niskim cenama generičkih lekova. U Srbiji je 56% lekova na teret pacijenata, to jest, to su komercijalni lekovi koje pacijent plaća. Zato je veliki pritisak na generičke lekove i zato se kod pojedinih lekova radi sa gubitkom, jer nema usklađivanja cena sa rastom cena sirovina, energije, rada ili sa inflacijom. A farmaceutska kompanija, kao dobar privrednik, ne može da proizvodi gubitke”.

Sonja Katanec: Dobar primer je Portugalija, gde je zakonom propisano da se cene lekova usklađuju sa visinom inflacije, zato se usklađivanje vrši automatski. Nasuprot tome, iako se zna kolika je bila inflacija u prošlih pet godina, cene lekova u Srbiji, koje određuje država, nisu se menjale.

Kakva je vaš preporuka za rešenje takvih i sličnih neusklađenosti?

“Važan je konsenzus industrije i regulatora da bi se razumela bitna uloga u snabdevanju tržišta lekovima. Industrija i proizvođači svakako treba da nađu zajedničku „jedinstvenu“ platformu, a ne da funkcionišemo kroz neka posebna udruženja. Potrebno je da svi posmatramo industriju na dugi rok i kako da se najbolje funkcioniše u interesu zdravstvenih sistema i pacijenata.

Mi radimo po zakonima koji su iz 2010. godine i tu bi svakako trebalo nešto promeniti. Zato, što pre Srbija bude bliže EU u harmonizaciji regulative, to ćemo biti manje izloženi lokalnim potresima na tržištu koji zavise od nekoliko proizvođača“, ocenila je Sonja Katanec u razgovoru za naš portal.