Autor: Radojka Nikolić
(Grafika Republičkog zavoda za statistiku Srbije, odnosi se na prvih 11 meseci 2024. godine: januar-novembar)
U 2024. godini Srbija je izvezla robu za 29 milijardi evra (29,162 milijardi evra), a uvezla robu za 39 milijardi (39,027 milijardi evra). Time je napravljen deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od oko 10 milijardi evra što je gotovo 20% (19,9%) više nego u 2023. godini.
To pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije koji su ovoga puta posebno zanimljivi jer se u njima vide i rezultati trgovinske razmene Srbije i Kine, prema Sporazumu o slobodnoj trgovini koji se primenjuje od 1. jula 2024. godine.
Šta se dogodilo u drugoj polovini prošle godine u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Kine? Očekivano, rastao je uvoz iz Kine, a rastao je i srpski izvoz. Ali, treba imati u vidu i velike kineske kompanije kojima je ovim sporazumom takođe olakšan izvoz, te se one javljaju i na strani uvoznika i na listi izvoznika. Dakle, Kina je dobitnik u oba slučaja, jer ostvaruje visok suficit u razmeni sa Srbijom. Najveći suficit od svih zemalja sa kojima obavljamo trgovinsku razmenu. A mi, naravno, najveći deficit u toj razmeni.
U statističkim brojkama to izgleda ovako: srpski izvoz u Kinu u 2024. godini iznosio je 1,754 milijardi evra, a uvoz iz Kine je premašio pet milijardi evra i iznosi 5,128 milijardi evra. Deficit srpske strane u ovoj razmeni premašuje 3,37 milijardi evra.
Da je došlo do povećanja ukupne spoljnotrgovinske razmene u 2024. godini sa Kinom, vidi se kada podatke uporedimo sa 2023. godinom. Srpski izvoz u Kinu je 2023. godine iznosio je 1,146 milijardi evra, dok smo iz Kine uvezli robu za 4,405 milijardi evra. Srpski deficit je u 2023. godini iznosio 3,259 milijardi evra, što znači da je u 2024. godini povećan za oko 110 miliona evra.
No, u svemu tome je zanimljivo da, iako su ovim Sporazumom sa Kinom, kako su zvaničnici naglašavali, otvorene velike mogućnosti za izvoz srpske robe u zemlju sa oko 1,4 milijardi ljudi (sa kojom nema šanse da ikad uspostavimo po nas povoljan balans u trgovinskoj razmeni), mi i dalje imamo najpoželjnijeg partnera u Bosni i Hercegovini, sa kojom ostvarujemo suficit već godinama. A tu je i Crna Gora sa kojom imamo najveći suficit u trgovini.
Na primer, u BiH smo prošle godine izvezli robu za 1,941 milijarde evra (u Kinu za1,754 milijardi evra) a uvezli za oko 962 miliona evra i ostvarili suficit od gotovo milijardu evra.
Ili, primer Crne Gore sa kojom u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvarujemo još veći suficit. U Crnu Goru smo izvezli robu u 2024. godini za oko 1,308 milijarde evra, a uvezli za samo 141 milion evra, što daje suficit koji premašuje 1,1 milijardu evra.
Od suseda je tu i Mađarska u koju smo 2024. godine izvezli robu za 1,369 milijardi evra i Rumunija gde smo izvezli robu za 1,385 milijardi evra. Ne tako daleko, ali u centralnom delu Evrope je i Češka u koju naš izvoz premašuje milijardu evra (1,165 milijardi evra).
Naravno, naš prvi spoljnotrgovinski partner je Nemačka, u koju smo izvezli robu za 4,166 milijardi evra, što je dva i po puta više nego što izvozimo u Kinu. Doduše, uvezli smo iz Nemačke za oko 5,11 milijardi evra, pa nam je deficit u trgovinskoj razmeni oko jedne milijarde evra, ali je sa Kinom deficit tri puta veći, jer premašuje 3,3 milijarde evra. Najveći deficit u trgovini sa Kinom ostvarili smo u 2024. godini zbog uvoza mobilnih telefona, opreme za mrežu stanica i laptopova, saopštava srpska zvanična statistika.
Šta najviše uvozimo i šta najviše izvozimo?
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, (prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine za decembar 2024. godine) na prvom mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, na drugom izvoz električne energije, na trećem je izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove. Četvrto mesto zauzima izvoz rafinisanog bakra, a peto mesto zauzima izvoz hemijskih preparata (pranje i čišćenje).
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas na prvom mestu, na drugom uvoz sirove nafte, na trećem mestu je uvoz lekova za maloprodaju, na četvrtom uvoz električne energije, a na petom je uvoz delova i pribor za motorna vozila.
A što se tiče ostvarenog suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni i transportnih troškova, sigurno je povoljnije izvoziti u BiH i Crnu Goru i ostale zemlje u našem bližem i daljem okruženju, nego u Kinu. Jer, osim sa BiH i Crnom Gorom, suficit još ostvarujemo i sa Severnom Makedonijom, sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Hrvatskom.
I eto, 2024. godina, u drugoj polovini, pokazala nam je kako funkcioniše Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, ali je period od šest meseci kratak da se sve sagleda. Za sada je izvesno da naš ukupni spoljnotrgovinski deficit raste, da raste i deficit u trgovini sa Kinom i da je izvesno da će on nastaviti da se uvećava i u narednim godinama.
