Gujaničić: Srbija ne bi imala nikakva dodatna upravljačka prava u NIS-u ako bi “dokupila” pet odsto akcija, to je populizam koji treba ignorisati

Autor: Radojka Nikolić

“Smatram da ovaj populizam treba ignorisati i treba dalje vršiti javni pritisak da država valjano upravlja imovinom u javnom (našem) vlasništvu. Nažalost, to se teško može ostvariti u situaciji gde ne možemo da kontrolišemo predstavnike izvršne vlasti (političare), pa kako ćemo onda to raditi u preduzećima koja oni tretiraju kao partijski plen?!”

Ovako je Nenad Gujaničić, glavni broker novosadske firme Momentum Securities, odgovario na pitanje portala www.magazinbiznis.rs o tome da li bi država Srbija mogla da ostvari neka neka posebna upravljačka prava ako bi “dokupila” na tržištu još pet ili više odsto akcija, kako je 7. januara najavio predsednik RS.

“Ne postoje dodatna prava koja akcionar može imati sa 35 odsto akcija u odnosu na vlasnički udeo od 30 odsto u firmi gde postoji većinski vlasnik”, kaže u intervjuu za naš portal Gujaničić i podseća da je tako po Zakonu o privrednim društvima, a i po samoj korporativnoj praksi.

“Dakle, ako u firmi postoji neko ko ima 50 odsto plus jednu akciju, on prilično komotno upravlja kompanijom i samo mu je za neke specifične odluke potrebna tročetvrtinska većina u skupštini akcionara”, kaže ovaj naš ekspert za berzansko i akcionarsko poslovanje.

U tom slučaju, država Srbija ne imala veća prava odlučivanja čak i ako bi imala oko 35% vlasništva?

“To rekoh u uvodu, ništa se više ne bi moglo postići sa 35 odsto akcija što ne može da se uradi sa 30 odsto. Ono što je ovde veći problem jeste da je država do sada veoma malo uradila da zaštiti svoj vlasnički interes od 30 odsto, pa zašto bi drugačija bila situacija sa nešto većim vlasničkim udelom. Reč je o čistoj demagogiji, a suštinski bi trebalo da se u potpunosti promeni odnos prema tretiranju imovine u državnom vlasništvu”.

Kako država Srbija može da kupi više akcija kompanije NIS i da poveća svoj udeo u vlasništvu? Da li je to izvodljivo i kako?

“Država može eventualno u dogovoru sa nekim novim većinskim vlasnikom dogovoriti da preuzme pet odsto akcija, dok bi tom strateškom investitoru preostalo 51 odsto akcija. Inače, treba podsetiti da je Gazprom prilikom preuzimanja NIS-a kupio 51 odsto akcija, dok je dodatnih pet procenata kupio od malih akcionara putem ponude za preuzimanje, na koju se obavezao, 2011. godine”.

Ako država kupuje od malih akcionara, kako i kada to može da izvede, pošto se sada ne trguje akcijama na berzi? Prema zvaničnoj web prezentaciji NIS-a vrednost akcija je zamrznuta na 718 dinara. Koliko bi trebalo da se kupi akcija i da li će cene akcija rasti ili padati?

“Država, teorijski, i svaki drugi investitor može da uputi javnu ponudu za preuzimanje na koju bi odgovorio svaki akcionar koji želi. Ovaj scenario je prilično malo verovatan, naročito što bi novi većinski vlasnik NIS-a (u slučaju otkupa ruskih akcija) svakako morao da uputi javnu ponudu za preuzimanje”.

Da li bi novi vlasnik NIS-a dozvolio da Srbija ima mogućnost odlučivanja u kompaniji po osnovu vlasništva veće od jedne trećine?

“Većinski vlasnik može doneti sve važne odluke u kompaniji, a tek za neke izuzetne stvari mu je potrebna tročetvrtinska većina”.

Da li je država u prošlih 12 godina, na primer, za vreme sadašnje vlasti, mogla da poveća svoj udeo u NIS-u?

“Teorijski je mogla, ali to nije toliko bitno. Mnogo bitnije je bilo da se bori za svoja vlasnička prava, delegira profesionalne predstavnike u odborima i kontroliše poslovanje kompanije. Gotovo ništa od navedenog nije rađeno, pa onda i ne čudi što država Srbija nije na vreme prepoznala rizike koje je video svaki mali akcionar koji se brinuo za svoju imovinu”, ocenio je Nenad Gujaničić u intervjuu za www.magazinbiznis.rs