Autor: Radojka Nikolić
Dušan Obradović: Sada se kroz akcelerator bavimo samo startapima koji već postoje, koji rade i imaju određeni obrt, ali kojima je potreban razvoj i šire tržište
Iako u našoj javnosti postoji utisak da imamo veliki broj startapa i da vrcaju genijalne ideje, Dušan Obradović izvršni direktor i jedan od osnivača akceleratora za startape SEE UP, tvrdi nešto drugo:
„Startap scena u Srbiji je još uvek u fazi ranog razvoja i suočava se s brojnim izazovima. Ideje su danas jeftine, ali ono što nedostaje je spremnost za njihovu ozbiljnu realizaciju. Često se dešava da ljudi imaju ideje koje smatraju vrednima, ali ih zadržavaju za sebe iz straha da im ih neko ne ‘ukrade’. To je toliko naivno. Jer, realizacija ideje je veoma skupa, a najskuplje je izdržati sve izazove koji se jave tokom ostvarenja te ideje.
Potrebna je konstantna posvećenost i stalno učenje kako bi se ideje pretvorile u održive poslovne modele, što je retkost. Na nivou celog regiona jugoistočne Evrope, situacija je slična: i dalje nedostaju kvalitetni timovi s iskustvom i kapacitetima za realizaciju ideja koje bi mogle napraviti veći iskorak.“ kaže Obradović u razgovoru za portal www.magazinbiznis.rs.
Od prepreka zbog kojih u Srbiji nije razvijena startap oblast, Obradović na prvo mesto stavlja strah osnivača od neizvesnosti:
„Naši ljudi žele da se što pre obogate i stalno slušaju da će to njihovo da vredi milione. Zato postajemo sve nervozniji ’čekajući milione’. Uplašimo se kada nam se zaređaju problemi i gubimo nadu da ćemo stvarno dobiti te milione, pa onda daj bar 200.000, ako već ne možemo brzo i bez stresa dobiti milione. Zato naše startape koji malo odskoče, jeftino kupuju kompanije iz zemalja poput Poljske, Češke, Mađarske … To su ne tako velike kompanije koje su shvatile da su ovdašnji osnivači spremni da budu kupljeni ’na popust’. U Americi, na primer, nije nikakav problem da propadne startap. Tamo čak važi i pravilo da treba zaposliti CFO startapa koji je propao, jer on zna gde su bile greške. A kod nas? Kod nas ako im propadne startap, osnivači će reći ’Ma, to sam pomagao bratu’ i na Likendin-u odmah obrisati da su ikada imali startup, dok se u Americi baš to dodatno ceni kao iskustvo zlata vredno. Dakle, imamo mentalitetski problem i imamo problem nedostatka kvalitetnih ideja za razvoj startapa“, kaže Obradović koji ima iskustva u stvaranju startapa i rada sa startapima. O kakvom iskustvu je reč?
Od 2018. godine do sada Dušan Obradović je u Srbiji je osnovao nekoliko startap kompanija, formirao timove i uspešno realizuju tri svoja projekta: PETSIE – klinički dokazana najbolja četkica za zube za pse, SMARTSY pametne kućice za pse – za maloprodajne objekte, šoping centre i restorane i treći – NEO PILL, proizvod koji se koristi za higijenu kod korisnika fiksnih proteza. Najrazvijeniji i najzastupljeniji inovativni proizvod je PETSIE četkica za koju su osmislili tehnologiju kojom se uz pomoć elektrolize izvlače bakterije iz usta i zuba pasa. Proizvodnja delova za četkicu je u uslužnim fabrikama u Batočini i u Kragujevcu, dok glave četkice stižu iz Japana, zbog specifičnosti proizvodnje. Od matične kompanije iz Japana čije prozivode takođe distribuiraju, dobili su desetogodišnji ugovor i danas imaju pravo ekskluzivne distribucije njihovih proizvoda u celoj Evropi.
„Mi smo inspirisani japanskom tehnologijom jonskih četkica osmislili potpuno novu primenu elektrolize kojom se izvlače bakterije iz zuba pasa i sada čekamo zaštitu patenta koji će važiti za ceo svet“, navodi Obradović uz podsećanje da je rad na toj novoj tehnologiji počeo pre tri godine, uz pomoć Fonda za inovacionu delatnost od koga su dobili prve grantove za start inovacija.
Početkom ove godine krenula je prodaja Smartsi (Smartsy) pametne kućice za pse koje su namenjene za maloprodajne objekte, šoping centre i restorane. Prvu finansijsku podršku za ovaj projekat dobili su od Naučno tehnološkog parka, EBRD-s i NALED-a, a prvi kupci su dve globalno jake kompanije – IKEA i Mars.
„IKEA je prvi kupac naših kućica, a kompanija Mars je nedavno objavila na svojim globalnim nalozima socijalnih mreža da ima partnerstvo sa nama i da počinjemo testiranje. To je veoma značajno, a takva objava od strane kompanije Mars, nama čini posebnu čast“, kaže Obradović.
Za kućicu je neophodna aplikacija koju je Dušanov startap kreirao, a svi detalji su na https://smartsy.pet/
Dakle, pošto su u prošlih nekoliko godina stvorili stvorili dva proizvoda za PET industriju (četkicu za zube za pse i Smartsi kućice) i treći Neopill (za eliminaciju bakterija kod korisnika fiksnih proteza za zube), krajem prošle godine su odlučili da organizuju akcelerator za startape SEE UP koji se bavi ubrzanim razvojem startapa. SEE UP postoji od januara 2024. godine, u julu je raspisao prvi konkurs, a u septembru izabrao prva četiri startapa sa kojima aktivno radi.
„Mama“ firma vlasnik svih firmi, je Bold International Group koja ukupno zapošljava 20 ljudi, a SEE UP akcelerator kao ćerka firma osnovana u partnerstvu sa FEFA fakultetom gazi prve korake veoma retke pojave u našem regionu, privatnog akceleratora.
„Sada se kroz akcelerator bavimo samo startapima koji već postoje, koji rade i imaju određeni obrt, ali kojima je potreban razvoj i šire tržište. Okupili smo zainteresovane investitore – od finansijskih do konsalting usluga i startovali smo u januaru ove godine. Naš model rada je da izaberemo samo 4 startapa i radimo sa njima intenzivno pola godine, potom, uzimamo nova četiri startapa na 6 meseci, dok sa prethodnima nastavljamo saradnju ali nižim intenzitetom. Zato smo i napravili malu kopiju investicionog fonda koji u startape ulaže novac, pomoć u konsaltingu, potrebnoj logistici (non-cash investment) i ulazi u suvlasništvo“, kaže Obradović.
SEE UP bira startap firme na konkursu u kojem je definisana vrsta pomoći.
„Za kratko vreme, od januara ove godine do sada, umrežili smo mnoge organizacije koje se bave startapima. Razmenjujemo informacije, pa selektujemo i preporučujemo ko bi za koji startap mogao biti pogodan. Nefinansijsko ulaganje (non-cash investment) je vredno 200.000 evra, a odnosi se na poslovni prostor i razne usluge od edukacije, logistike do konsaltinga. U odabiru modela saradnje isključivo smo se vodili našim iskustvima a ne amerčkim udžbenicima koje je teško primeniti na ovom podneblju“, kaže Obradović i navodi da su već potpisali oko 30 partnerstava, pri čemu tačno znaju ko kakvu pordšku i/ili uslugu pruža.
Ali, životna i poslovna biografija osnivača SEE UP-a, Dušan Obradovića (39 godina) je veoma zanimljiva, jer je posle pokušaja da kao mladi perspektivni političar promeni lošu srpsku svakodnevicu, otišao na Filipine, da radi za kompaniju Alibaba, odnosno AliExpress. Taj put, ukratko izgleda ovako.
Rođen u Kagujevcu gde je završio osnovnu i srednju školu, Obradović – dete konfuznih devedesetih, koje je željno iščekivalo promene nabolje, upisao je političke nauke (FPN) u Beogradu (2004.). Po završetku studija, vratio se u rodni Kragujevac i kao član Demokratske stranke postao prvo potpredsednik Gradskog odbora, pa predsednik tog Odbora i član Predsedništva. To je vreme kada Demokratska stranka ima predsednika države i većinu ministara. Godine 2012. Obradović postaje poslanik u republičkom parlamentu.
„To iskustvo koje se radom i političkim angažovanjem stekne, uz entuzijazam i nameru da se nešto nabolje može promeniti u društvu, to ne može da zameni nikakav MBA ili bilo koji drugi strani univerziteti. Bilo je to neprocenjivo iskustvo. Međutim, sve one vrednosti za koje sam mislio da ćemo dostići, nisu se ostvarile. Pre svega, kada je reč o ulozi i značaju institucija. Danas, kada radim sa mladima, shvatam da je za mog života to izgubljena bitka. Jer, danas mladi tvrde da su institucije nebitne i da ne treba ni da postoje. Jer su institucije ’ometajući faktor’. To je pogrešno i takav stav mladih upućuje na beznadežnost situacije“, kaže Obradović, koji je tokom svog političkog angažovanja i rada za nekoliko godina obišao preko sto opština u Srbiji, bavio se i humanitarnim radom, radio sa studentskim organizacijama, a onda odlučio da izađe iz politike. „Nisam želeo da postanem profesionalni političar koji samo to radi, a u Demokratskoj stranci su počeli potresi u kojima nisam želeo da se stavim ni na jednu stranu“, kaže Dušan Obradović.
Pa, pošto je u međuvremenu završio i master studije iz oblasti upravljanja rizikom (risk management), to se pokazalo kao odlična opcija za izlazak iz politike i ulazak u svet biznisa. Tako je 2014. godine odlučio da ode u Aziju, na Filipine i da radi za kinesku kompaniju Alibaba – AliExpress koja je tamo otvarala logistički centar. „Raspisali su međunarodni konkurs i javio sam se za poziciju risk menadžera. Hteo sam da steknem praktično iskustvo. U Manili na Filipinima, bio sam drugi zaposleni u HUB-u za e-commerce koji je otvorila kompanija Alibaba. Ubrzo shvatam šta je njima jedan od najvećih problema zbog kojeg su mene izabrali, a koji su Kinezi odlično percipirali. Problem je: nepotizam. Ali, nepotizam do granica koje su čak i nama neshvatljive. Dakle, ako radite negde kao menadžer, a vaša šira porodica sazna za to, vi morate da zaposlite rođaka koji možda nema ni osnovnu školu, jer ako to ne uradite, vas će se porodica odreći. Oni znaju da će on biti otpušten posle dva meseca, kad se ustanovi da ništa ne može da radi, ali on će sa dve plate koje primi za to vreme, moći da živi narednih godinu dana. A što se tiče ’diploma’ za neobrazovane rođake, to nije problem, jer se tamo to nažalost još uvek lako falsifikuje“, ispričao nam je Obradović.
Kada je to shvatio, Dušan je pokušavao da balansira, kako kaže, koristeći sve socijalne veštine koje je stekao. Danas je siguran da mu je, uprkos svemu, to bilo dragoceno iskustvo i ništa loše ne bi mogao da kaže. Ostao je 3,5 godine, s tim što je već posle posle šest meseci od dolaska, bio angažovan u payment sistemu Alibabe u kompaniji pod nazivom Alipay. Radio je kao regionalni direktor za celu Jugoistočnu Aziju, odnosno za sedam zemalja – od Vijetnama i Kambodže do Tajlanda i Filipina – sa sedištem u Bangkoku i učestvovao u uspostavljanju sistema e-plaćanja od 2015 do kraja 2017. godine, što je tada tamo bilo u začetku.
I tu dolazimo do 2018. godine kada Dušan Obradović u Srbiji startuje sa svojim timom i novim biznis idejama. U prošlih nekoliko godina uvideo je probleme domaće startap scene koje ovako definiše:
„Imamo ogroman broj institucija koje rade svaka za sebe: ambasade, USAID, EBRD, razne međunarodne organizacije – svako ima svoje programe. Srpsko Ministarstvo nauke to pokušava da sihronizuje; država razmišlja o tome kako da uspostavi pregled i način kontrole da se zna šta ko radi u Srbiji sa startapima.
Iz mog iskustva, mogu reći da se tek sada polako pojavljuju svetle tačke kroz Ministarstvo nauke i Privrednu komoru Srbije, koje sa veoma skromnim resursima rade velike i veoma važne stvari“.
U odgovoru na moje pitanje u kom delu sveta ima najviše inovacija, Obradović je decidan: u Izraelu i u SAD.
„Izrael je u pogledu prihvatanja i praćenja inovacija napravio izvanredan sistem podrške, a Amerika ima veliki broj ljudi ohrabrenih da probaju da inovariju i ogroman kapital kojim se mogu podržati inovacije. Mi smo daleko od toga, ali ne treba da odustajemo“, kaže Obradović i podseća da je Evropska unija odlučila da u naredne 4 godine odvaja preko petnaest milijardi evra godišnje za podršku startapima, samo kroz dva najveća projekta. Jer, Evropa mora da se približi Americi od koje je daleko, dobrim delom i zbog složene regulative i niz administrativnih, jezičkih i birokratskih izazova kroz koje treba proći da bi se realizovala inovacija.
No, pošto se uverio koliko je važna sinergija u svemu tome, Dušan Obradović ističe značaj „Demo dana“ – konferencije koju SEE UP organizuje 25. novembra u Beogradu, zajedno sa NALED-om, na kojoj očekuju i učešće pravih investitora pre svega iz Srbije, ali i iz Jugoistočne Evrope.
„Nema odustajanja i nema straha od propadanja startap ideje i projekta, već i na to treba gledati samo kao na iskustvo više“, naglašava Obradović.
