U Srbiji ima na desetine hiljada raznih udruženja. Evidentirala ih je Agencija za privredne registre: upisano je 35.649 udruženja, saveza, domaćih i stranih, a osim njih postoji i 15.240 sportskih udruženja i saveza. Ali, iako imamo toliko udruženja i saveza, nemamo – Udruženje poreskih obveznika. A ono bi nam bilo važnije od bar polovine ovih koja postoje. I to iz najmanje dva razloga. Prvo, zato što bi to bio dokaz da vodimo računa o novcu koji izdvajamo kao poreski obveznici, a drugo, mogli bismo da zvanično upućujemo kritike onima koji rasipaju novac poreskih obveznika i troše ga netransparentno.
Piše: Radojka Nikolić
Kako to u praksi izgleda najbolje pokazuje primer Nemačke koja, naravno, ima Udruženje poreskih obveznika. Pošto je suština postojanja ovog udruženja ekonomično korišćenje novca poreskih obveznika, oni su odmah posle parlamentarnih nemačkih izbora 26. septembra ove godine, izračunali da nemački Bundestag postaje “XXL” i da pod hitno treba smanjivati broj poslanika koji troše sve više, što iscrpljuje budžete poreskih obveznika. Zato je Udruženje napisalo internet-peticiju „Stavite tačku na XXL-Bundestag!“ i pozvalo na smanjenje parlamenta na 500 članova.
Naime, sada u nemačkom parlamentu sedi 709 poslanika iako, prema Statutu, Bundestag treba da ima 598 poslanika. Ali, zbog prirode izbornog sistema, njihov broj se povećavao od izbora do izbora i sada je ne samo narastao na 709, već postoji mogućnost da ih bude oko 900. I dok se neki pitaju “pa, gde će sedeti svi ti ljudi”, Udruženje poreskih obveznika je napravilo računicu. Po tome, povećanje sa predviđenih 598 poslanika na 709, koliko ih je trenutno, nosi dodatne troškove od 333 miliona evra. Zatim, ukoliko bi se broj poslanika povećao na 800, to bi bilo 605 miliona više, a ako bi dogurali do 900 poslanika, to bi poreske obveznike koštalo čak 905 miliona evra više. Zato se ovo Udruženje zalaže da se broj poslanika i njihovi troškovi odmah stave na dnevni red novog parlamenta.
Ali, tu nije kraj računici koju je napravilo Udruženje poreskih obveznika. Da bi pokazali nemačkoj javnosti o kakvom rasipništvu je reč i o tome da previše poslanika sedi u Bundestagu, Udruženje je uporedilo nemački parlament sa parlamentima drugih zemalja. I, pokazalo se sledeće: Kineski narodni kongres ima 2.980 poslanika na 1,4 milijarde ljudi, a Nemačka ima 709 poslanika na oko 83 miliona ljudi. Odnos u SAD je još nepovoljniji za Nemačku: tamo 435 članova Predstavničkog doma predstavljaju 329 miliona ljudi.
Uz dokaze koje iznose u korist teze da je nemački parlament neracionalno veliki, Udruženje poreskih obveznika podseća da je neophodno konačno sprovesti reformu ove institucije, a ne da se mirno gleda na planiranu izgradnju novih kancelarija koje treba da budu završene 2022. godine.
Inače, plata poslanika u Nemačkoj se zvanično zove „poslanička nadoknada“ i utvrđuje se svake godine 1. jula. Sada iznosi 10.012,89 evra mesečno, bruto suma, od koje se odbija porez od oko jedne trećine tog iznosa. Ali, osim toga, svaki poslanik dobija i novac za „naknadu troškova“, od oko 4.000 evra paušalno, na šta se porez ne plaća…
Ima još mnogo detalja iz kojih se vidi kako su temeljno u Udruženju poreskih obveznika Nemačke izračunali koliko ih koštaju poslanici i na osnovu čega traže da se smanji njihov broj. Da li će uspeti u tome? Možda i hoće. Ali, mi u Srbiji sigurno nećemo uspeti u nekom sličnom poduhvatu. Jer, jednostavno, tolerišemo svako rasipništvo, pa i ono u parlamentu. A malo poređenje pokazuje: imamo 250 poslanika u parlamentu, što je tri puta manje od nemačkog Bundestaga, a ima nas 11 puta manje od Nemaca.
